Путовање

Под путовањем се подразумева краткорочна промена места (авионом, бродом, возом, аутомобилом или другим превозним средством, у пословну или туристичку сврху.^[1][2]

Писани или снимљени запис о путовањима се обично назива репортажа.^[3]. Литерарни записи са путовања представљају путописе.

Разлози за путовање укључују рекреацију,^[4] одмор, подмлађивање,^[5] туризам^[4] или одмор,^[4] истраживачка путовања,^[4] прикупљање информација, посете људи, волонтерска путовања у добротворне сврхе, миграција да би се живот започео негде другде, верска ходочашћа^[4] и мисијска путовања, пословна путовања,^[4] трговина,^[4] путовање на посао, добијање здравствене заштите,^[4] вођење или бекство од рата, ради уживања у путовању или из других разлога. Путници могу да користе превоз на људски погон као што је пешачење или вожња бициклом; или возила, као што су јавни превоз, аутомобили, возови, трајекти, чамци, бродови за крстарење и авиони.

Мотиви путовања укључују:

• задовољство^[6]
• Релаксација
• Откриће и истраживање^[4]
• Авантура
• Интеркултуралне комуникације^[4]
• Одвајање времена за изградњу међуљудских односа.
• Избегавање стреса^[7]
• Формирање сећања^[7]

Путовања датирају још из антике када су богати Грци и Римљани путовали у своје летње куће и виле у градовима као што су Помпеја и Баје.^[8] Док су рана путовања обично била спорија, опаснија и у већој мери доминирана трговином и миграцијма, културни и технолошки напредак током многих година је имао тенденцију да омогући да путовања постану лакша и доступнија.^[9] Човечанство је прешло дуг пут у пољу транспорта откако је Кристофор Колумбо допловио у нови свет из Шпаније 1492. године, експедицијом којој је требало више од 10 недеља да стигне до коначног одредишта; до 21. века када авиони омогућавају путовање из Шпаније у Сједињене Државе преко ноћи.

Путовања у средњем веку су престављала тешкоће и изазове, али су била важна за привреду и друштво. Велепродајни сектор је зависио (на пример) од трговаца који су се бавили караванима или поморских путника, малопродаја крајњим корисницима је често захтевала услуге многих путујућих торбара који су ишли од села до заселака, лутајућих монаха и фратара који су доносили су теологију и пасторалну подршку запуштеним областима, путујућих песника који су обављали туре, и војски које су се кретале надалеко у разним крсташким ратовима и у низу другим похода.^[8] Ходочашћа су била уобичајена у европском и у исламском свету и укључивала су токове путника како на локалном тако и на међународном нивоу.^[10]

У касном 16. веку постало је помодно да млади европски аристократи и богати мушкарци из више класе путују у значајне европске градове као део свог образовања у области уметности и књижевности. Ово је било познато као велика тура и укључивало је градове као што су Лондон, Париз, Венеција, Фиренца и Рим. Међутим, Француска револуција је са собом донела крај великим турама.^[8]

Путовање водом често је пружало више удобности и брзине него копном, барем до појаве мреже железница у 19. веку. Путовања у туристичке сврхе почела отприлике у време када су људи почели да путују из забаве, јер путовање више није било тежак и изазован задатак. Ово су искористили људи попут Томаса Кука који су продавали туристичке пакете, при чему су возови и хотели резервисани заједно.^[11] Ваздухоплови и авиони су преузели велики део улога површинских путовања на велике удаљености у 20. веку, нарочито после Другог светског рата, кад је постојао вишак и авиона и пилота.^[8] Путовање авионом је постало толико свеприсутно у 21. веку да је једна жена, Алексис Алфорд, посетила свих 196 земаља пре своје 21. године.^[12]

Путовања могу бити локална, регионална, национална (домаћа) или међународна. У неким земљама, интерна путовања која нису локална могу захтевати интерни пасош, док међународна путовања обично захтевају пасош и визу. Туре су уобичајена врста путовања. Примери туристичких тура су експедициона крстарења,^[13] туре малих група,^[14] и речна крстарења.^[15]

Власти наглашавају важност предузимања мера предострожности како би се осигурала безбедност путовања.^[16] Када се путује у иностранство, шансе иду у прилог безбедном путовању без инцидената,, међутим, путници могу бити изложени потешкоћама, криминалу и насиљу.^[17] Неки безбедносни аспекти укључују свест о свом окружењу,^[16] избегавања да се постане мета злочина,^[16] остављање копија пасоша и информација о маршути пута код људи од поверења,^[16] обезбеђивање здравственог осигурања које је важеће у земљи која се посећује^[16] и пријављивање у својој националној амбасади приликом доласка у страну земљу.^[16] Многе земље не признају возачке дозволе других земаља; међутим већина земаља прихвата међународне возачке дозволе.^[18] Полисе аутомобилског осигурања издате у сопственој земљи често су неважеће у страним земљама, а то је често услов за прибављање привременог ауто осигурања важећег у земљи коју посећујете.^[18] Такође је препоручљиво да се особа оријентишете о правилима вожње и прописима земаља одредишта.^[18] Ношење сигурносног појаса је веома препоручљиво из безбедносних разлога; многе земље имају казне за кршење закона о везивању појасева.^[18]

Постоје три главне статистике које се могу користити за упоређивање безбедности различитих облика путовања (на основу истраживања Одељења за животну средину, транспорт и регионе из октобра 2000.):^[19]

Putovanje на Викимедијиној остави.

• Reportaže iz BiH i ostalih zemalja
• Wikivoyage – a travel wiki
• Travel на сајту Curlie (језик: енглески)
• Травел на сајту Curlie (језик: енглески)