ОР2Х1
Изглед
Олфакторни рецептор, фамилија 2, потфамилија Х, члан 1 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ОР2Х1; 6М1-16; ХС6М1-16; ОЛФР42А-9004-14; ОР2Х6; ОР2Х8; ОР6-2; дЈ994Е9.4 | ||||||||||
Вањски ИД | МГИ: 2177474 ХомолоГене: 72346 ГенеЦардс: ОР2Х1 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 26716 | 258470 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000204688 | ЕНСМУСГ00000095377 | |||||||||
УниПрот | Q9ГЗК4 | Q7ТРЛ3 | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_030883.3 | НМ_182714.2 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_112145.1 | НП_874373.2 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр 6: 29.42 - 29.43 Мб |
Цхр 17: 37.09 - 37.09 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
Олфакторни рецептор 2Х1 је протеин који је код људи кодиран OR2H1 геном.[1]
Олфакторни рецептори формирају интеракције са молекулима мириса у носу, чиме се иницира неуронски респонс који изазива перцепцију мириса. Они су одговорни за препознавање и Г протеинима посредовану трансдукцију мирисних сигнала. Протеини олфакторних рецептора су чланови велике фамилије Г протеин спрегнутих рецептора (ГПЦР). Попут многих рецептора за неуротрансмитере и хормоне, олфакторни рецептори имају структуру 7-трансмембранског домена. Они су кодирани генима са једним ексоном. Гени олфакторних рецептора су највећа фамилија генома. Номенклатура гена и протеина олфакторних рецептора је независна од других организама.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Volz A; Ehlers A; Younger R; et al. (2003). „Complex transcription and splicing of odorant receptor genes.”. J. Biol. Chem. 278 (22): 19691—701. PMID 12637542. doi:10.1074/jbc.M212424200.
- Mungall AJ; Palmer SA; Sims SK; et al. (2003). „The DNA sequence and analysis of human chromosome 6.”. Nature. 425 (6960): 805—11. PMID 14574404. doi:10.1038/nature02055.
- Malnic B, Godfrey PA, Buck LB (2004). „The human olfactory receptor gene family.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (8): 2584—9. PMC 356993 . PMID 14983052. doi:10.1073/pnas.0307882100.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Santos PS; Kellermann T; Uchanska-Ziegler B; et al. (2010). „Геномиц арцхитецтуре оф МХЦ-линкед одорант рецептор гене репертоирес амонг 16 вертебрате специес.”. Иммуногенетицс. 62 (9): 569—84. ПМИД 20680261. дои:10.1007/с00251-010-0468-6.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ОР2Х1+протеин,+хуман на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)