[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Матрикс

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Матрица.
Матрикс
Постер за филм
Изворни насловThe Matrix
Жанрнаучна фантастика, акција
РежијаСестре Вачауски
СценариоСестре Вачауски
ПродуцентЏоел Силвер
Главне улогеКијану Ривс
Лоренс Фишберн
Кари-Ен Мос
Хјуго Вивинг
Џо Пантолијано
Глорија Фостер
МузикаДон Дејвис
КинематографијаДејвид Џонсон
КамераБил Поуп
МонтажаЗак Стајнберг
Издавачка кућаWarner Bros.
Година1999.
Трајање136 минута
Земља САД
 Аустралија
Језикенглески
Буџет63 милиона долара
Зарада463,5 милиона долара[1]
Следећи
Веб-сајтwww.warnerbros.com/movies/matrix
IMDb веза

Матрикс (енгл. The Matrix) научнофантастични је акциони филм из 1999. сценаристе и редитеља Лане и Лили Вачауски. Главне улоге играју Кијану Ривс, Лоренс Фишберн, Кари-Ен Мос, Џо Пантолијано и Хјуго Вивинг. Филм представља дистопијску будућност где реалност како је доживљава већина људи јесте симулирана стварност, која се зове „Матрикс”; стварају је самосвесне машине да би себи потчиниле људску популацију, чију топлину тела и електричну активност користе као извор енергије. Рачунарски програмер Нео сазнаје да је ово истина и почиње побуну против машина, која укључује друге људе који су ослобођени из „света сна”.

Матрикс је познат по визуелном ефекту познатом као bullet time. Филм је пример сајберпанк поџанра. Садржи многе референце на филозофске и религијске идеје, а значајно се односи на радове као што је Платонов Мит о пећини, Бодријаров Simulacra and Simulation и Керолова Алиса у земљи чуда. На приступ Вачаускијевих акционим сценама утицало је њихово дивљење јапанској анимацији и филмовима са борилачким вештинама, као и коришћење кореографије борбе на филму и вајер фу техника из хонгконшке филмске индустрије (што је касније утицало на саму холивудску акциону продукцију).

Филм је премијерно приказан у САД, 31. марта 1999. године. Широм света је зарадио преко 460 милиона долара. Критичари су га позитивно оценили и освојио је четири Оскара те друга признања међу којима је и БАФТА и Награда Сатурн. Похвале су се односиле највише на иновативне визуелне ефекте, кинематографију и вредност у свету забаве. Критикован је негативно за то што је радња изведена из ранијих научнофантастичних радова, а позитивно за интригантност. Акција је такође поларизовала критичаре; неки су је описивали као импресивну, а други мислили да банално омета праћење радње. Од тада се појавио на више листа најбољих научнофантастичних филмова, а 2012. је уписан у Национални филмски регистар да би био очуван. Успех филма је разлог за три наставка, а сва три су исценирали и режирали Вачаускијеве: Matriks 2, Matriks 3 и Matriks: Uskrsnuća. Франшиза је накнадно проширена продукцијом стрипова, видео-игара и анимираних кратких филмова — у шта су Ваучаускијеви били увелико укључени, а чак је била и надахнуће за књиге и теорије о идејама у религији и филозофији.

Радња

[уреди | уреди извор]
 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Томас А. Андерсон води двоструки живот. У једном је програмер угледне компаније за производњу софтвера — Metacortex. У другом је Нео, хакер који ноћи проводи за рачунаром покушавајући да ступи у контакт са Морфијусом, најпознатијим светским хакером који је у бекству. Уз то пати од несанице и покушава да докучи нешто али ни сам не зна шта, јер константно има осећај да са светом нешто није у реду. Једног дана на монитору његовог рачунара појављује се текст: Шта је то Матрикс? Пратећи инструкције које затим добија одлази до ноћног клуба где среће Тринити, познату хакерку која му каже да може да га повеже са Морфијусом, али је Нео скептичан. Сутрадан на послу бива ухапшен. Агенти који су га ухапсили траже од њега да сарађује како би помоћу њега дошли до Морфијуса, али их Нео презриво одбија. Тада долази до натприродног догађаја где се Неу усне топе и сједињују, а агенти му у стомак убацују механичку направу у облику минијатурног паука. Након тога, Нео се буди мислећи да је све то био само сан.

Ипак, Тринити поново ступа у контакт с њим. Након што помоћу одређене направе из Неовог стомака извуче минијатурног робота који је у ствари направа за праћење, Нео схвата да се догађа нешто необјашњиво и прихвата да се види са Морфијусом. Морфијус му објашњава да је Матрикс свуда око њих и влада целим светом, али да он не може да му објасни шта је то заправо већ да то мора сам да открије. Затим му нуди две пилуле: плаву — након које пада у сан након чега може да настави да верује у шта год хоће или црвену — која ће му отворити врата у нови свет и након које ће добити одговоре на сва питања за којима трага целог живота. Нео узима црвену пилулу. После пар минута почиње да се грчи и умало добија срчани удар, након чега привремено губи свест.

„Престани да покушаваш да ме удариш, већ ме удари!” — Морфијус кроз борбу покушава да Неу објасни које су његове праве могућности

Када отвори очи прво што види је да се налази у капсули испуњеној течношћу и да је кабловима прикопчан на неке уређаје. Затим се појављује огромни робот који га искључује са апарата и баца у отпадни канал. Након тога се појављује летеће возило из кога излази хватаљка која га увлачи у његову унутрашњост. После неколико дана проведених у стању мировања Нео је способан да стане на ноге.

Морфијус му објашњава да се налазе на Набукодоносору, броду чији је он капетан. Затим се обојица прикључују у виртуелну реалност у којој му Морфијус на сликовит начин објашњава да реалан свет у коме је до сада живео заправо не постоји. У не тако давној прошлости, људи су створили вештачку интелигенцију. Не зна се ко је убрзо након тога започео рат, али се зна да су људи спржили небо мислећи да ће тако искључити машине чији је главни извор енергије било Сунце. Али, машине су откриле да енергију могу црпети и из људског тела. Све људе на планети прикопчали су на апарате помоћу којих црпе енергију из њих, истовремено држећи њихов ум у виртуелној реалности — рачунарском програму по имену Матрикс. Човечанство није ни свесно шта се догодило, јер су људи уверени да је свет око њих стваран.

Једини преостали град људи на земљи зове се Зајон, а његове становнике чине ретки појединци који су успели да се пробуде из Матрикса и њихови потомци. Морфијус затим објашњава Неу да је први који је успео да се ослободи из Матрикса и био у могућности да манипулише самим програмом први ослободио и друге људе. Након његове смрти остало је пророчанство да ће се једног дана вратити као Изабрани, који ће окончати рат између људи и машина, а Морфијус је убеђен да је то управо Нео. Упозорава Неа да смртоносне повреде у Матриксу могу убити особу и у стварности, и да су агенти које је упознао снажни компјутерски програми који елиминишу људску претњу систему.

Група улази у Матрикс да посети Оракл (пророчицу), која предвиђа долазак Изабраног. Оракл даје говори да Нео није Изабрани, али га упозорава да ће ускоро бити приморан да бира између свог и Морфијусовог живота. Групу нападају агенти и полиција из заседе у којој гине члан њихове групе Маус. Морфијус допушта да га заробе да би омогућио Неу и осталима да побегну. Њихов савезник Сајфер их издаје: склапа договор са агентима за сталан повратак у удобан живот Матрикса у замену за Морфијуса. На Набукодоносору, Сајфер убија чланове посаде Свича, Ејпока и Дозера пре него што га убије Дозеров млађи брат Тенк.

Агенти дрогирају и испитују Морфијуса у покушају да сазнају његове приступне шифре у главни рачунар у Зајону. Нео и Тринити се враћају у Матрикс и спашавају свог вођу; током спашавања Нео постаје сигурнији у своју способност да манипулише Матриксом, и коначно успева да избегне метке испаљене у њега.

Морфијус и Тринити користе телефон да изађу из Матрикса, али Неа из заседе напада агент Смит. Он је непоколебљив и побеђује Смита, али бежи кад агент запоседне друго тело. У међувремену, у стварном свету машине се приближавају Набукодоносору. Тренутак пре него што досегне други излаз, Неа погађа и убија агент Смит. Тринити, која стоји изнад Неа у стварном свету, шапуће да јој је Оракл рекла да ће се заљубити у Изабраног. Пољуби Неа и враћа га у живот. Нео оживљава са новом моћи да разуме и контролише Матрикс, и без напора уништава агента Смита пре него што се врати у стварни свет, на време да бродским оружјем са електромагнетним пулсом (ЕМП) уништи машине.

На крају филма, Нео се враћа у Матрикс, у телефонском разговору обећава да ће показати људима заточенима у Матриксу да је „све могуће”. Спушта слушалицу и одлеће у небо.

Глумци и улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Кијану Ривс
Keanu Reeves 		Нео
Нео
Лоренс Фишберн
Laurence Fishburne 		Морфијус (Морфеј)
Morpheus
Кари-Ен Мос
Carrie-Anne Moss 		Тринити (Тројство)
Trinity
Хјуго Вивинг
Hugo Weaving 		Агент Смит
Agent Smith
Џо Пантолијано
Joe Pantoliano 		Сајфер (Шифра)
Cypher
Џулијан Араханга
Julian Arahanga 		Ејпок (Апок[алипса])
Apoc
Маркус Чонг
Marcus Chong 		Тенк
Tank
Мет Доран
Matt Doran 		Маус (Миш)
Mouse
Глорија Фостер
Gloria Foster 		Орекл (Пророчиште)
Oracle
Пол Годард
Paul Goddardd 		Агент Браун
Agent Brown
Белинда Маклори
Belinda McClory 		Свич (Прекидач)
Switch
Ентони Реј Паркер
Anthony Ray Parker 		Дозер ([Бул]дожер)
Dozer
Роберт Тејлор
Robert Taylor 		Агент Џоунс
Agent Jones
Слева надесно: Агенти Браун, Смит и Џоунс

Глумци су мислили да ће вежбање борилачких вештина трајати пар недеља. Испоставило се да ће трајати више од пет месеци (октобар 1997 — март 1998), првенствено зато што су глумци и Браћа Вачауски желели да смање употребу дублера и каскадера колико год је то могуће. Режисери су желели да гледаоци виде да глумци заиста изводе акционе сцене. Сваки од глумаца имао је свог личног кунг фу учитеља. Кери Ен-Мос повредила је чланак током снимања сцене упада у федералну зграду, али никоме није рекла како је не би заменили,[2] због чега следећег дана није била устању да хода.

Према речима Дона Дејвиса, Џони Деп био је први избор Браће Вачауски за улогу Неа, али је Warner Bros. желео Бреда Пита или Вала Килмера. Након што су Килмер и Пит одбили улогу, Warner Bros. је био спреман да размотри улогу Депа, али је истовремено покушавао да наметне Кијануа Ривса, који је напослетку и добио улогу. Улога Морфијуса је најпре понуђена Шону Конерију али ју је он одбио објаснивши да не разуме сценарио. За ову улогу је у једном тренутку разматран и Гари Олдман, као и Самјуел L. Џексон. Жан Рено одбио је улогу агента Смита да би глумио у филму Годзила.[2] Аустралијски глумци који се појављују у филму променили су акценат како би испунили стандарде тржишта у САД.[3]

Производња

[уреди | уреди извор]

Матрикс је снимљен у копродукцији америчког студија Warner Bros. и аустралијског студија Village Roadshow Pictures. Готово све сцене снимане су у студијима Fox у Сиднеју, као и у самом граду.[4] Препознатљиви предели нису укључени како би се стекао утисак генерички створеног америчког града.[5]

Дизајн

[уреди | уреди извор]
Препознатљиви Матрикс кôд

У филму је кôд који репрезентује сâм Матрикс представљен као падајући низ зелених словних карактера на монитору рачунара.[6] Овај кôд укључује словне карактере катакане обрнуте као у огледалу и латинична слова и бројеве.[6] Уопштено гледано, изглед филма укључује препознатљиву зелену боју у сценама које се одвијају у Матриксу, док у сценама из стварног света преовлађује плава боја.[6] У прилог томе иде и то да су планови града укључени у ентеријер у Матриксу, како би се наговестила хладна, логична, вештачка природа тог окружења.[7]

Дигитална киша веома подсећа на слични рачунарски кôд у филму Ghost in the Shell,[6] признати утицај на серијал Матрикс (види доле). Зелена боја је можда узета како би подсећала на зелену боју старих монохромних рачунарских монитора.[8]

Визуелни ефекти

[уреди | уреди извор]

Филм је познат по развоју и популаризацији употребе визуелног ефекта познатог као bullet time, који омогућава гледаоцу да гледа успорени снимак неке сцене док изгледа као да камера кружи око сцене нормалном брзином.[9]

Првобитно је предложено да се ово изведе тако што би филмска камера са великим бројем фрејмова у секунди била имала фиксирану путању по којој би великом брзином кружила око сцене која се снима. Међутим, ово је одбачено као неизводљиво, јер би камера током снимања неизбежно била уништена. Уместо тога коришћени метод био је технички унапређена верзија старе технике у уметничкој фотографији познат као фотографија парчића времена (time-slice photography), где је велики број фото апарата смештен око објекта и слика истовремено.[9] Када се овај сет снимака посматра као филм, гледалац види оно што је у ствари ефекат дводимензионалног „парчета” тродимензионалног тренутка. Гледање таквих парчића времена у филму сличан је утиску који се у стварном животу добија када се рецимо иде око статуе да би се видело како изгледа из различитих углова.

Приказ bullet time ефекта у сцени где Нео избегава метке

Неке сцене у филму карактерише ефекат парчића времена са потпуно замрзнутим ликовима и објектима. Интерполарне технике побољшале су флуидност привидног кретања камере.[10] Ефекат су касније још више развили Вачаускијеви и супервизор за визуелне ефекте, Џон Гејта, како би створили bullet time, који обједињује привремено кретање, тако да уместо да буде потпуно замрзнута сцена се одвија са спорим променљивим покретима.[11] Инжењери компаније Manex Visual Effects били су пионири на пољу планирања метода за кретање изван фиксираног погледа ка комплексној путањи камере која ствара утисак флексибилног кретања са било које тачке на другу. Дошло је и до побољшане флуидности употребом нелинеарне интерполације, дигиталне монтаже и појавом рачунарски генерисаног виртуелног окружења.[11][12][13]

Циљ bullet time сцена у филму био је да креативно илуструје тзв. ум изнад материје догађаје ухваћене виртуелном камером. Међутим, првобитни технички приступ био је физички везан за унапред дефинисану перспективу а добијени ефекат само је наговестио могућности праве виртуелне камере.[9]

Еволуција слика заснованих на приступу рачунарски генерисаним позадинама у bullet time сценама отворила је пут за даље иновације које се појављују у наставцима The Matrix Reloaded и The Matrix Revolutions. Виртуална кинематографија (рачунарски генерисани ликови, локације и догађаји) високе дефиниције заменила је употребу статичне камере открићем виртуелне камере.[9]

Овај филм пореметио је бомбастични излазак филма Ратови звезда Епизода I: Фантомска претња освојивши четири Оскара за визуелне ефекте.[14][15]

Музика

[уреди | уреди извор]

Музику за филм компоновао је Дон Дејвис.[16][17] Он је приметио да се огледала често појављују у филму: одраз у Морфијусовим наочарима; агенти који хапсе Неа виде се у ретровизору Тринитиног мотоцикла; Нео посматра како се сломљено огледало обавија око њега; одраз који се криви док се кашика савија; одраз хеликоптера видљив је док се приближава облакодеру.[18] Филм такође садржи бројне референце на књигу Алиса у земљи чуда,[19] чији се наставак зове Алиса у земљи огледала. Дејвис се фокусирао на тему рефлексије док је компоновао музику за филм, наизменично између секција оркестра и покушавајући да инкорпорира контрапунктне идеје.[20]

Као додатак Дејвисовој музици, саундтрек филма садржи и музику уметника као што су Рамштајн, Роб Дуган, Рејџ агенст машин, Пропелерхедси, Министри, Масив атак, Дефтонс, Продиџи, Роб Зомби и Мерилин Менсон.[21][22][23]

Утицаји и интерпретације

[уреди | уреди извор]

Матрикс садржи многе референце, како на савремене филмове и литературу, тако и на историјске митове и филозофију, укључујући месијанство, будизам, гностицизам, хришћанство, егзистенцијализам, нихилизам, веданту, адваиту хиндуизам, јогу вашишта хиндуизам и сикизам.[24] Заплет филма подсећа на Платонов алегоријски Мит о пећини,[25] Декартовог злог генија, Кантово разматрање феномена насупрот ноумену и експеримент са мозгом у тегли,[26] као и Бодријарову студију Simulacra and Simulation.[27] Постоје и сличности са сајберпанк романом Neuromanser Вилијама Гибсона.[28]

Ghost in the Shell, филм јапанског режисера Маморуа Ошија, имао је снажан утицај.[29] Продуцент Џоел Силвер изјавио је да су Браћа Вачауски своје намере за филм описали тако што су му пустили ту аниму и рекли: „Ми хоћемо да ово урадимо изистински.”[30][31] Мицухиса Ишикава из аниме студија Production I.G., који је продуцирао Ghost in the Shell приметио је да висококвалитетни изглед аниме био снажан извор инспирације за Вачаускијеве. Такође је прокоментарисао да су "...сајберпанк филмови веома тешки за описивање у трећем лицу. Замишљам да је Матрикс врста филма који је било веома тешко у писменом облику понудити филмским студијима". По његовом мишљењу, након што је Ghost in the Shell постао препознатљив у Америци, Вачаускијеви су га искористили као „промотивно средство”.[32]

Матрикс се може посматрати и као прича о Исусу, где Нео, Тринити и Морфеус представљају Свето Тројство.[33] Нео представља Исуса (сина), Тринити представља Свети Дух, а Морфеус представља Оца. Нео такође поседује натприродне моћи и умире, након чега се поново враћа у живот. У прилог овој идеји иде и чињеница да име Андерсон значи син човечји. Име Neo представља анаграм од One (једини, изабрани), значајно због пута до самоспознаје.


Критичари су коментарисали сличности са филмовима с краја 1990-их као што су Чудни дани, Град таме и Труманов шоу.[35][36][37] Такође су вршена и поређења са стрип серијалом Гранта Морисона The Invisibles; Морисон верује да су Браћа Вачауски плагирали његов рад да би направили филм.[38] Такође је примећена и сличност између концепта филма са направом из дуго приказиване серије Doctor Who. Као и у филму, Matriks у овој серији (представљен у серијалу The Deadly Assassin из 1976) огромни је рачунарски систем који се користи тако што се справа прикопча на главу, допуштајући корисницима да виде приказ стварног света у коме могу да мењају његове законе физике; али уколико се деси да тамо погину, умиру и у стварном свету.[39] Постоји и сличан Матрикс који користе Путници у Корнеловом spin-off роману Love and War, где се шупљина на врху кичме користи за прикопчавање на Матрикс.

Утицај на филмско стваралаштво

[уреди | уреди извор]
Сцена из Мрак филма са у којој се пародира једна од bullet time сцена с почетка филма

Матрикс је извршио снажан утицај на прављење акционих филмова у Холивуду. Подигао је ниво филмских сцена борбе унајмивши кореографе за борилачке вештине, као што је Јуен Ву-пинг са хонгконшке сцене акционих филмова, познате по производњи филмова са борилачким вештинама.[40] Успех филма Матрикс довео је до велике потражње за таквим кореографима међу филмским ствараоцима који су желели софистициране сцене борбе: На пример, Ву-пингов брат, Јуен Чунг-Јан био је кореограф на филму Дардевил (2003).[41][40][25][29]

По узору на Матрикс, филмови су обилно почели да користе успорени снимак, ротирајућу камеру, а често и славни bullet time ефекат са ликом који је замрзнут или се споро креће док камера кружи око њега.[42] Овај ефекат је такође и много пута пародиран у комедијама као што су Мрак филм[43] и Шрек[44] и ТВ серијама Симпсонови и Породични човек.[45] Такође је коришћен за механику игре Маx Паyне — нпр. успорено, приближено и карактеристично истакнуто кретање метка.[46]

Излазак

[уреди | уреди извор]

Матрикс је премијерно приказан у Сједињеним Државама 31. марта 1999. године.[35][47]

Продаја и зарада

[уреди | уреди извор]

Зарадио је 171 милион $ у САД, а 460 милиона $ широм света,[1] а касније је постао први филм који је у Сједињеним Државама продат у више од три милиона примерака на DVD-у.[48]

Реакције и критика

[уреди | уреди извор]

Комбинација акције препуне специјалних ефеката са филозофским дијалозима сматрана је свежом и узбудљивом.[49] Филип Стрик прокоментарисао је у часопису Sight & Sound да „уколико Браћа Вачауски не поседују никакву оригиналност у поруци, они су запањујући иноватори метода”, хвалећи филмске детаље и његово „обиље призора од којих застаје дах”.[50] Роџер Иберт похвалио је изглед и поставку филма, али му се није допала фокусираност на акцију у завршници.[35] Слично њему, часопис Time Out похвалио је "забављујуће генијалне" прелазе између различитих стварности, "занимљиво чудну" глуму Хуга Вивинга и кинематографију и производни дизајн филма, али је закључио како се "обећавајући концепт лагано троши како се филм све више претвара у рутинску акцију… само још једно парче предуге, вешто конципиране обмане".[51] Остали критичари критиковали су релативни мањак хумора и самоповлађивање филма.[52][53]

Године 2001. Матрикс је заузео 66. место на листи Америчког филмског института под називом 100 година... 100 узбуђења. Часопис Entertainment Weekly назвао је Матрикс најбољим научнофантастичним остварењем у последњих 25 година.[54]

Неколико стваралаца из области научне фантастике коментарисало је филм. Писац Вилијам Гибсон (William Gibson), кључна фигура у жанру сајберпанка, назвао је филм невиним уживањем које није осетио дуго времена, додавши да је Нео његов омиљени научнофантастични херој свих времена, апсолутно.[55] Џос Ведон назвао је филм „мој број један” и похвалио његову причу, структуру и дубину, закључивши да „функционише на коме год нивоу желите да га поставите”.[56] Филмски стваратељ Дарен Аронофски прокоментарисао је: „Изашао сам из Матрикса [...] и размишљао, ’Какав научнофантастични филм сада људи могу да направе?’ Браћа Вачауски су практично узели све најбоље SF идеје XX veka i od njih napravili ukusni pop kulturalni sendvič koji su svi na planeti proždrali.”[57]

Nagrade i nominacije

[уреди | уреди извор]

Matriks je osvojio četiri Oskara — za montažu, za obradu zvuka, za vizuelne efekte i za zvuk.[58][59] Godine 1999. osvojio je Nagradu Saturn za najbolji naučnofantastični film i najbolju režiju.[60] Matriks je takođe dobio i nagradu BAFTA za najbolji zvuk i za najbolje dostignuće na polju specijalnih vizuelnih efekata, a nominovan je i za najbolju fotografiju, scenografiju i montažu.[61]

Premijerna prikazivanja

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „The Matrix”. Box Office Mojo. IMDb. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  2. ^ а б Тхе Матриx (1999) — Тривиа. ИМДб.
  3. ^ Книгхт, Алан. Цаптуринг тхе Дигитал Нативес. ејоурналисм.ау.цом. Приступљено 28. 4. 2017.
  4. ^ Petek, Polona (2002/2003). „Film Reviews”. Scope.nottingham.ac.uk. Arhivirano iz originala 23. 6. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  5. ^ www.ejournalism.au.com
  6. ^ а б в г Museum, Powerhouse. „'The Matrix' film poster”. Powerhouse Museum, Australia. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  7. ^ Костимограф Ким Барет, дизајнер продукције (сценограф) Овен Патерсон и директор фотографије Бил Поуп у интервјуу за The Matrix Revisited (Поглавље 7).
  8. ^ Clover, Joshua (2004). The Matrix. London: BFI Publishing. str. 8—9. ISBN 978-1-84457-045-4. »In the denouement [of The Thirteenth Floor], Douglas Hall simply crests a hill to discover that what he had thought was the real world has, beyond this point, yet to be constructed. In lieu of landscape, only crude phosphor-green polygons, the basic units of video graphics rendering, in the primal monochrome of an old CRT. The raw material of the simulation is even more basic in The Matrix – machine language itself, in the same familiar green...« 
  9. ^ а б в г Green, Dave (5. 6. 1999). „Better than SFX”. Guardian.co.uk. London: Guardian Media Group. Pristupljeno 18. 12. 2009. 
  10. ^ Buckley, Robert. „Film Essay on The "Bullet Time" Scene In "The Matrix"”. Graduate School of Computer and Information Sciences, Nova Southeastern University. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 12. 2012. g. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  11. ^ а б Silberman, Steve. „Matrix2”. Wired. Condé Nast Publications. Pristupljeno 25. 12. 2012. 
  12. ^ Comment about the use of FreeBSD (5:50). YouTube. 23. 1. 2008. Pristupljeno 9. 11. 2012. 
  13. ^ „FreeBSD Used to Generate Spectacular Special Effects”. 22. 4. 1999. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  14. ^ „The 72nd Academy Awards (2000) Nominees and Winners”. oscars.org. Arhivirano iz originala 6. 8. 2011. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  15. ^ „The Wachowski Brothers biography”. Tribute. Tribute Entertainment Media Group. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  16. ^ Тхе Матриx [Сцоре] на сајту AllMusic (језик: енглески)
  17. ^ Тхе Матриx: Оригинал Мотион Пицтуре Сцоре (мастер) на сајту Discogs (језик: енглески)
  18. ^ Oreck, Josh (Director); Wachowski, Larry; Matthies, Eric (Producers) (20. 11. 2001). „The Score”. The Matrix Revisited (DVD). United States: Warner Bros. Pictures. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  19. ^ O'Hehir, Andrew (2. 4. 1999). „Short attention spawn”. Salon. Arhivirano iz originala 23. 5. 2009. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  20. ^ Дон Дејвис, у интервјуу за The Matrix Revisited (Поглавље 28). Транскрипт његовог коментара може се наћи и на мрежи: geocities.com
  21. ^ Coleman, Christopher. „Essence of Cool”. Tracksounds.com. Arhivirano iz originala 28. 12. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  22. ^ Тхе Матриx [Мусиц Фром анд Инспиред бy тхе Мотион Пицтуре] на сајту AllMusic (језик: енглески)
  23. ^ Тхе Матриx: Мусиц фром тхе Мотион Пицтуре (мастер) на сајту Discogs (језик: енглески)
  24. ^ Stucky, Mark (oktobar 2005). „He is the One: The Matrix Trilogy's Postmodern Movie Messiah”. The Journal of Religion and Film. 9 (2). Arhivirano iz originala 2. 6. 2010. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  25. ^ а б Godoski, Andrew. „Under The Influence: The Matrix”. Screened.com. Arhivirano iz originala 22. 12. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  26. ^ Miller, Laura (5. 12. 2002). „"The Matrix and Philosophy" by William Irwin, ed.”. Salon. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  27. ^ Rothstein, Edward (24. 5. 2003). „Philosophers Draw on a Film Drawing on Philosophers”. The New York Times. The New York Times Company. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  28. ^ The Matrix: Fair Cop Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2007). Приступљено 28. 4. 2017.
  29. ^ а б „Matrix Virtual Theatre”. Warnervideo.com. Warner Bros. Pictures. 6. 11. 1999. Interview with the Wachowski Brothers. Arhivirano iz originala 14. 6. 2011. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. »We liked Ghost in the Shell and the Ninja Scroll and Akira in anime. One thing that they do that we tried to bring to our film was a juxtaposition of time and space in action beats.« 
  30. ^ Јоел Силвер}-, interviewed in Scrolls to Screen: A Brief History of Anime featurette on The Animatrix DVD.
  31. ^ Joel Silver, interviewed in Making 'The Matrix' featurette on The Matrix DVD.
  32. ^ -{Mitsuhisa Ishikawa, interviewed in The South Bank Show, episode broadcast 2/19/2006
  33. ^ Babenko, Yelyzaveta (2011). Analysis of the film "The Matrix". Munich: GRIN Verlag. стр. 6. ISBN 978-3-640-91285-8. 
  34. ^ „THE MATRIX: FAIR COP” Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2016). The William Gibson Blog.
  35. ^ а б в Ebert, Roger (31. 3. 1999). „The Matrix”. Chicago Sun-Times. Sun-Times Media Group. Pristupljeno 9. 11. 2017. »"The Matrix" recycles the premises of "Dark City" and "Strange Days,"...« 
  36. ^ „The Matrix (1999) – Channel 4 Film review”. Pristupljeno 28. 4. 2017.
  37. ^ „Cinephobia reviews: The Matrix”. Pristupljeno 28. 4. 2017.
  38. ^ „Poor Mojo Newswire: Suicide Girls Interview with Grant Morrison”. Pristupljeno 28. 4. 2017.
  39. ^ Condon, Paul (2003). The Matrix Unlocked. Contender. str. 141—143. ISBN 978-1-84357-093-6. 
  40. ^ а б Jensen, Jeff (21. 7. 2000). „Generating X”. Entertainment Weekly. Time Warner. Pristupljeno 9. 11. 2017. »There was also debate over the style of the film's fight sequences, thanks to the new standard set by The Matrix, which hit while X-Men was in pre-production. Hence, the movie features some high-flying Matrix-y martial-arts choreography by Corey Yuen (Romeo Must Die).« 
  41. ^ Reid, Craig. „From Angels to Devils”. Kung Fu Magazine. TC Media, Inc. Arhivirano iz originala 27. 12. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  42. ^ Lane, Anthony (20. 1. 2003). „The Current Cinema: Trouble in the Streets”. The New Yorker. Pristupljeno 9. 11. 2017. »What I think of as the "Matrix" shot, a lone figure frozen while the camera circles around him, has travelled quickly from novelty to cliché, but Meirelles just about keeps it alive by using it to track the passage of time.« 
  43. ^ Dinning, Mark. „Scary Movie”. Empire Online. Bauer Consumer Media. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  44. ^ Dowling, Stephen (21. 5. 2003). „Under The Matrix influence”. BBC.co.uk. BBC. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  45. ^ Thill, Scott. „March 31, 1999: The Matrix Hooks Us”. Wired. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  46. ^ „The Game World: Bullet Time”. Max Payne: Official Police Dossier (game manual). PC CD ROM version. 2001. str. 19. »When pressed into a tight spot, Max can activate Bullet Time, which will slow the action around him, while allowing him to aim his weapons in real-time. This ... even allows Max to dodge oncoming bullets.« 
  47. ^ „Warner Home Video sends over details on a 10th Anniversary Blu-ray release”. Dvdactive.com. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  48. ^ -{„Press release — August 1, 2000 — The Matrix DVD: The first to sell 3 million”. whatisthematrix.warnerbros.com. Pristupljeno 28. 4. 2017.
  49. ^ „Positive review of The Matrix”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2014. g. Pristupljeno 3. 2. 2007. 
  50. ^ „Sight & Sound review of The Matrix”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2013. g. Pristupljeno 3. 2. 2007. 
  51. ^ „-Time Out Film Review — The Matrix”. Time Out Film Guide 13. Time Out. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  52. ^ „Critical review of The Matrix”. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  53. ^ O'Hehir, Andrew (3. 4. 1999). „Negative review of The Matrix: Short attention spawn”. salon.com. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  54. ^ Jensen, Jeff. „The Sci-Fi 25”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 12. 6. 2007. g. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  55. ^ The Art of the Matrix. str. 451.
  56. ^ „The 201 Greatest Movies of all Time”. Empire (201). mart 2006. str. 98. 
  57. ^ Silberman, Steve (1. 11. 2006). Aronofsky, Darren, ur. „The Outsider”. Wired. str. 224. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  58. ^ „Academy Awards® Database — Search page”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Arhivirano iz originala 23. 8. 2006. g. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  59. ^ „The Wachowski Brothers”. Tribute. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  60. ^ „Saturn Awards”. SaturnAwards.org. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 28. 4. 2017. 
  61. ^ „BAFTA Film Winners 1990 – 1999” (PDF). BAFTA.org. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 28. 4. 2017. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Matriks на Викимедијиној остави.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Matriks&oldid=28834574”