Павиа

Павија се налази 40 км јужно од Милана, у средишњем делу Падске низије. Град се развио на северној обали реке Тицино, свега пар километара од њеног ушћа у већу реку По. Стога се може рећи да је Павија одувек била речна лука града Милана. Град се налази у равничарском крају, познатом по веома развијеној пољопривреди (вино, пиринач, житарице и млечни производи).

 

 

 

Павија се у римско доба називала Тикинум (лат. Тицинум) и представљала је значајно војно упориште у доба Римскога царства. Ту је Одоакар 476. победио Флавија Ореста након дуге опсаде. Одоакар је казнио град и потпуно га уништио, јер је помагао његовога противника. Орест је побегао до Пиацензе, где га је Одоакар нашао и убио и после тога је свргао његовога сина Ромула Августула. Тај догађај се сматра падом Западнога римскога царства.

У средњем веку име за град је било Папиа (лат. Папиа), што је вероватно повезано са папом. Име града је еволуирало до Павија. Под Остроготима Павија је постала утврђење и њихово последње упориште у борби против византијског генерала Велизара. Након лангобардскога освајања Павија је постала њихова престоница - столно место Лангобардске краљевине. Карло Велики је после опсаде заузео Павију јуна 774. г. и тада је пала лангобардска краљевина. Павија је остала престоница локалне краљевине и средиште где су се крунисали краљеви.

У 12. веку Павија је постала самостални град. За време политичке борбе гвелфа и гибелина Павија је била средиште гибелина. Деломично је то било и због тога јер је оближњи Милано био стални ривал Павије. Припадала је Ломбардском савезу градова против царске власти. Павија је следећих векова била значајан град. Устала против преимућства све јачег Милана, али коначно је морала 1359. г. признати власт Висцонтија, владара Милана. Под Висцонтијима Павија је постала интелектуално и уметничко средиште. Тако је 1361. г основан Универзитет у Павији.

Битка код Павије 1525. г. била је битка између Француске (удружене са папом) против Карла V, цара Светога Римскога Царства и краља Шпаније. Павија је током тих Италијанских ратова била на царској (и шпанској страни). У бици код Павије је заробљен француски краљ Франсоа I и Павија се отада до 1713. д. налазила под влашћу шпанских Хабсбурга. После тога Павијом су владали Аустријски Хабсбурзи до 1796. г., а онда је Павију заузела наполеонова француска војска. Поново је од 1815. г. до 1859. г. под влашћу Хабсбуршке царевине.

Павија данас има преко 70.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана.

• Цертоса ди Павиа или Картузијански самостан основан 1396. у недалеком насељу
• Катедрала основана 1488. и завршена 1898. Висока је 97 метара и тређа је по висини у Италији после катедрале Светога Петра и катедрале у Фиренци
• Сан Мицхеле Маггиоре, романичка црква је одличан пример ломбардско-романичке архитектуре у Ломбардији. налази се на месту где је пре тога постојала ломбардска црква. Уништена 1004. црква је поново изграђена 1154. У тој цркви је крунисан Фридрих Барбароса 1155.
• Базилика Сан Пиетро ин Циел д'Оро, која постоји од 6. века.
• Велики утврђени Висконтијев замак, изграђен 1360.
• Универзитет у Павији, основан је 1361.

•  
  Чувена црква Цертосе ди Павиа
•  
  Црква Сан Мицхеле Маггиоре
•  
  Катедрала у Павији
•  
  Здање Колегијума Боромео у Павији

 

Павиа на Wикимедијиној остави

• www.цомуне.павиа.ит Званична страница града Павије Архивирано 2008-05-17 на Wаyбацк Мацхине-у