Спратлy

Због природних богатстава ови до пред кратко време ненасељени отоци су постали предмет највеће азијске политичке свађе око граница која траје већ више од 50 година су сталном маленом опасношћу избијања рата због редовних инцидената. Државе укључене у ову контроверзу и њихови службени разлози за проглашење ових отока својим су:

• Народна Република Кина кажи да су ови неколико хиљада километара удаљени отоци њени позивајући се пре свега на "хисторијско право" пошто су те отоке по њеним подацима открили морнари из династије Хан пре око 2 хиљаде година
• Република Кина то јест Тајван каже да су ови отоци његови по истом принципу
• Брунеј каже да је дио отока његов по Конвенцији Уједињених народа о праву мора
• Малезија се такођер позива на Конвенцију Уједињених народа о праву мора (Брунеј је окружен Малезијом)
• Филипини кажу да су неки отоци његови по застарјелом принципу Рес нуллиус, али и по Конвенцији Уједињених народа о праву мора позивајући се на економску зону од 200 миља у коју спада дио оточја
• Вијетнам каже да су отоци његови пошто је кинеско "хисторијско право" измишљено, па се он позива на своје пошто је контролирао отоке од 17 века, а контролирала их је и Француска у име своје Вијетнамске колоније. Такођер се позива и на интернационалну економску зону од 200 миља

Последњи већ рат за оточје се догодио 1988. година када је Народна Република Кина у поморској битки поразила Вијетнам који је изгубио неколико мањих бродова, отока и животе својих 70 морнара [1]. Након ове битке више није било отворених борби па су се државе органичиле на освајање слободних отока и градње мини тврђава на онима које контролирају. Тренутачно војска Републике Кине то јест Тајвана контролира највећи оток и један рт, она Народне Републике Кине држи 9 ртова, Филипини држе 3 од 5 највећих отока с још 4 мања и 3 рта, Вијетнам држи 5 од 10 највећих отока (плус још један) и 22 рта, док Малезија држи 1 оток и 5 ртова.

 

Спратлy на Wикимедијиној остави