Мухара
Мухара (лат. Аманита мусцариа) отровна је и психоактивна гљива из рода Аманита. Садржи мусцимол, иботенску киселину и мускарин. Сличне су јој пантеровка (Аманита пантхерина) и зелена пупавка (Аманита пхаллоидес). Шеширић јој је црвен са белим тачкама, које су лепљиве и испирају се кишама. На дршци се налази омотач велум. Размножава се полно базидиоспорама које се налазе у базидијама испод шеширића.
| Мухара | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | Фунги |
| Кољено: | Басидиомyцота |
| Разред: | Агарицомyцетес |
| Ред: | Агарицалес |
| Породица: | Аманитацеае |
| Род: | Аманита |
| Врста: | А. мусцариа |
| Двојни назив | |
| Аманита мусцариа Линне | |
Распрострањеност
уредиМухаре расту у Европи, Америци и Африци од јуна до касне јесени у брезовим, али и у мешовитим шумама и на сунчаним пропланцима.
Значај за човека
уредиУ случају обилне кише, може се догодити да се беле тачкице исперу са црвеног шеширића, након чега мухара подсећа на јестиву благву. Симптоми тровања мухаром зависе од количине поједеног меса ове гљиве те варирају од мучнине, болова у стомаку и грчева, па до повраћања, поремећаја понашања и престанка дисања. Тровање мухаром најчешће није смртоносно јер се већина симптома може ублажити лековима.
Мада отровна, такође се сматра да у северној Европи, као и у деловима Русије, расте јестива подврста, али под условом да јој се црвена кора огули. Такве подврсте постоје и у јужној Европи. Правило важи за младе примерке, јер код старијих гљива отров прелази у месо. Мухара у себи садржи неколико отровних материја, које имају различита дејства у људском организму. То су мускарин, мусцимол, алфа-аманитин, фалатоксин и иботенска киселина. Смртни случајеви су ретки.
Симптоми тровања
уредиИботенска киселина и мусцимол (халуциноген) изазивају повраћање, збуњеност и поспаност. Симптоми се обично појаве пола до два сата након конзумације. То стање траје неколико сати. Мускарин, понекада смртоносан, може изазвати престанак рада дисајних органа. Алфа-аманитин, смортоносан, изазива оштећење јетре након једног до три дана након конзумације. Од њега до пола дана симптома нема, након чега услеђује бол у желуцу. Смртност је између 10 и 15 посто. Фалотоксин изазива надражаје у стомаку, док алфа-аманитин изазива знојење, сузење очију и отежано дисање.
Галерија
уредиЛитература
уреди- Аллегро, Јохн (2009). Тхе сацред мусхроом анд тхе цросс (40тх анниверсарy изд.). Црестлине, ЦА: Гностиц Медиа. ИСБН 978-0-9825562-7-6.
- Арора, Давид (1986). Мусхроомс демyстифиед: а цомпрехенсиве гуиде то тхе флесхy фунги (2нд изд.). Беркелеy: Тен Спеед Пресс. ИСБН 0-89815-169-4.
- Бењамин, Денис Р. (1995). Мусхроомс: поисонс анд панацеас—а хандбоок фор натуралистс, мyцологистс анд пхyсицианс. Неw Yорк: WХ Фрееман анд Цомпанy. ИСБН 0-7167-2600-9.
- Еуропеан Мониторинг Центре фор Другс анд Друг Аддицтион (2006). Халлуциногениц мусхроомс: ан емергинг тренд цасе студy. ЕМЦДДА Тхематиц Паперс. Лисбон, Португал: Еуропеан Мониторинг Центре фор Другс анд Друг Аддицтион. ИСБН 92-9168-249-7. Архивирано из оригинала на датум 2009-03-06. Приступљено 2009-02-13.
- Летцхер, Андy (2006). Схроом: А Цултурал хисторy оф тхе магиц мусхроом. Лондон: Фабер анд Фабер. ИСБН 0-571-22770-8.
- Рамсботтом, Ј. (1953). Мусхроомс & Тоадстоолс. Цоллинс. ИСБН 1-870630-09-2.
- Wассон, Р. Гордон (1968). Сома: Дивине Мусхроом оф Имморталитy. Харцоурт Браце Јовановицк. ИСБН 0-88316-517-1.
- Wассон, Р. Гордон (1980). Тхе Wондроус Мусхроом: Мyцолатрy ин Месоамерица. МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-068443-X.
- Фурст, Петер Т. (1976). Халлуциногенс анд Цултуре. Цхандлер & Схарп. стр. 98–106. ИСБН 0-88316-517-1.
Вањске везе
уреди- Wебпагес он Аманита специес бy Туллосс анд Yанг Зхулианг
- Магиц Мусхроомс анд Реиндеер - Wеирд Натуре. А схорт видео он тхе усе оф Аманита мусцариа мусхроомс бy тхе Сами пеопле анд тхеир реиндеер продуцед бy тхе ББЦ. [1]
- Аманита он ероwид.орг