Кумани

 

У пределе јужне Украјине, некадашње Молдавије и Влашке и дела Трансилваније Кумани су ушли у 11. веку. Једном када су запосели ове пределе и учврстили се, наставили су да упадају у на територије Византијског царства, Краљевине Угарска и Кијевске Русије. Мађарски краљ Ладислав први их је поразио 1089. године.

Своју државу Кумани су прогласили у 11. веку под именом "Куманија". То су биле територије где се данас налазе Молдавија и Влашка.

Печењези, полуномадски народ који је живео у југозападним деловима Евроазије је долазио у сукоб са Куманима. Последњи познати сукоб су имали 1094. када су их Кумани поразили. Многи Печењези су убијени, а остали су асимиловани од стране Кумана.

У Влашко-бугарском устанку против Византије, Кумани су играли значајну улогу у победи побуњеника и поновног проглашења бугарске независности 1185. године.

Кумани су такође у 12. веку поразили великог кнеза Кијевске Русије Владимира Мономака у бици код реке Стугне, али су их разбили Монголи 1238. године, после чега су се разишли по околним државама Влашке, Молдавије, Мађарске, Бугарске и Византије.

После много сукоба са Мађарима, већина Кумана, заједно са Јасима, је напустила Мађарску и придружила се својим избеглим племенима у Бугарској. Кумани који су пребегли у руске степе су се придружиле монголским Златним хордама.

Мађарски краљеви су присвајали територије на којима су се налазили Кумани, тако да су мађарски краљеви династије Арпад и Анжуј имали и титуле краља Куманије (реx Цуманиае).

У 13. веку западни Кумани су прихватили католичанство, у Мађарској су постали калвинисти, у Молдавији (Гагаузи) су прихватили православну веру, док су источни Кумани прихватили ислам.

Утицај Кумана у почетку је био толики да су у Молдавији и Влашкој преузимали Куманска имена, не само обичан народ него чак и владари. Међутим, временом су се асимиловали и преовладао је румунски утицај и већина се у тим крајевима почела изјашњавати као Румуни.

Басараб први, син влашког принца Тихомира Влашког, је одржао независност од Мађарске све до почетка 14. века. Басараб се сматра Куманским именом и има значење отац краљ.

Утицај Кумана је веома дуго остао у Мађарској, све до краја 17. века. То се огледало у куманском језику и обичајима који су се одржали у Мађарској краљевској жупанији Куншаг (Кунсáг)

Генерално је прихваћено да бугарске династије Асен, Шишман и Тертер имају куманске корене.

Док је сам кумански народ био асимилован од стране осталих народа, њихово име се може срести и данас у различитим облицима и крајевима. Изврсни примери за то су место Куманово у Македонији, затим у Румунији Команешти (Цомăнеşти) и у Бугарској Комана, као и село Кумане у општини Нови Бечеј у Србији. У Мађарској су приликом насељавања на Мађарске територије у 1238. године имали своју сопствену управу и територија, где су били колонизирани, је добила име по њима Куншаг (Кунсáг) и у том облику је територија остала позната све до 19. века.

Име Кумана (Кун) је и данас присутно у Мађарској жупанијама Бач-Кишкун и Јас-Нађкун-Солнок и у именима градова Кишкунхалаш и Кунсентмиклош.

У Мађарској Кумани су били организовани у четири племена (Колбас/Олаш у великој Куманији близу места Карцаг а остале три у јужном делу запоседнуте територије).

Друга група Кумана је Палоцка група. Ова група живи у северној Мађарској и јужној Словачкој и има специфичан дијалекат. Њихово Куманско порекло није документовано али ја говор потпуно исти па их лингвисти сврставају у исту групу народа.

Језик Кумана је најдуже остао сачуван у Мађарској, али је по доласку Турака у 17. веку заувек изгубљен.

 

Топоними са основом Куманског језика се још могу наћи у Румунији у жупанијама Васлуи и Галаţи.

У крајевима где је постојала асимилација Кумана, честа су и презимена које у основи имају назив Кумани као што су Куман, Коман или Кун (Нађа Команечи (Надиа Цомăнеци), Отилија Коман (Отилиа Цоман) и Николај Команеску (Ницолаи Цомăнесцу). У Бугарској презиме Куманов и македонска варијанта Кумановски и најзад у Мађарској презиме Кун (Бела Кун).

Кумани односно Половци се појављују у старом руском епу „Спев о Игоровом походу у коме је описан поход Игора Свјатославића против њих. По мотивима овог епа Александар Бородин је написао оперу „Кнез Игор“ (довршио ју је Николај Римски Корсаков) чији засебан балетски део чине тзв. „Половачке игре“.

 

• Васарy, Истван (2005) "Цуманс анд Татарс", Цамбридге Университy Пресс.
• Гyарфас Истван: А Јасзкунок Тöртенете: Кумани Архивирано 2007-05-15 на Wаyбацк Мацхине-у
• Гyöрффy Гyöргy: А Цодеx Цуманицус маи кердесеи
• Гyöрффy Гyöргy: А магyарсаг келети елемеи
• Хунфалвy: Етнограпхиа

• Секељи
• Осети
• Алани
• Хајду (Мађари)
• Мађари
• Палоци
• Јаси
• Цодеx Цуманицус[1] Архивирано 2017-03-20 на Wаyбацк Мацхине-у
• Кунски језик
• Кипчак
• Кумане (Нови Бечеј)

 

Кумани на Wикимедијиној остави

• Молитва на Куманско-мађарском језику
• Католици и Кумани Архивирано 2006-03-02 на Wаyбацк Мацхине-у
• Митохондриални ДНА старих Кумана