Катран
За бугарски филм, видите чланак Зифт.Катран (од турско - арапског: qаṭрāн - قطران [1]) или тар / тер[2] (од староенглеског теору = дрво[3]) је густа љепљива тамна (смеђа до црне) текућина, производ карбонизације [4] (сухе дестилације) фосилних горива; дрва, тресета, угљена и неких других органских суптанци.[1]
| Катран qаṭрāн | |
|---|---|
 | |
Највећи произвођачи катрана су земље с развијеном индустријом земног плина и кокса; САД, Русија, Канада, Уједињено Краљевство, Француска, Низоземска, Њемачка.[1]
Карактеристике
уредиПо кемијском саставу то је смјеса угљиководика и његових деривата. Количина и квалитета катрана зависе највише о температури на којој се обавља суха дестилација те о типу и квалитети сировине. Индустријски се производи катран од антрацита, лигнита и дрва.[1]
За индустрију је најважнији катран од антрацита[1], јер се од њега производе бројни комерцијално важни спојеви.[4]
Катран антрацита (каменог угљена) је црна густа текућина специфичног мириса, густоће од 1,1 до 1,2 мг/цм³. Он је базна сировина за производњу умјетних боја, лијекова, експлозива, полимера, отапала и бројних других корисних производа. У односу на температуру дестилације, разликују се високотемпературни и нискотемпературни катран.[1]
Високотемпературни катран
уредиВисокотемпературни катран је првенствено онај који се производи у коксарама, сухом дестилацијом на температури од 750 до 1300 °Ц. Састоји се углавном од угљиководика: бензена, нафталена, антрацена и њихових деривата.[1]
Фракцијском дестилацијом катран се раставља на више фракција (уља): лако, средње, тешко и антраценско уље.[1]
Након дестилације преостаје катранска смола, које у катрану има више од 50%. Даљњом обрадом појединих фракција (ректификацијом и кемијском обрадом) добија се читав низ производа. Из лаког уља добија се бензен и његови деривати. Сирови бензен, онечишћен толуеном и ксиленима, продаје се као техничко отапало, чисти бензен употребљава се за производњу боја, а толуен за производњу експлозива.[1]
Средње уље састоји се од фенола и доброг дијела нафталена ког у катрану има доста. Фенол је јак антисептик, који се користи за производњу пикринске киселине (експлозив) и салицилне киселине, сировине за производњу бројних медицинских препарата. Нафтален служи за производњу боја, фталне киселине и других деривата.[1]
Тешко уље има доста нафталена и бројних других органских спојева, а користи се за импрегнацију жељезничких прагова и као ложиво уље.[1]
Антраценско уље садржи антрацен, који се филтрира хлађењем и кристализацијом, заједно са другим сличним спојевима (фенотерол, флуорен ецц). Преостало текуће уље користи се као ложиво уље, као премаз за импрегнацију жељезничких прагова, али и као сировина за производњу препарата за заштиту дрвећа и воћака (карболинеум). Катранска смола употребљава се за производњу изолацијских материјала, китова, премаза за жељезне конструкције, угљених брикета и сличне сврхе.[1]
Након уклањања пиридина и других дестилата, добија се смоласта материја која се користи у алуминијској индустрији за производњу електрода.[4]
Катран антрацита је прва материја за коју је научно доказано још 1916. - 18. да има канцерогено дјеловање.[1]
Нискотемпературни катран
уредиНискотемпературни катран (зван и швелни катран, примарни катран[1]) добија се карбонизирајом антрацита, тресета, лигнита или дрва на температурама које не прелазе 700 °Ц.[4]
Он се састоји од виших фенола и бројних алифатских угљиководика (нафтени, лаки бензин), и по томе се јако разликује од високотемпературних катрана, и сличнији је катранима од лигнита и нафте.[1]
Из катрана антрацита се дестилацијом добијају катранске киселине - фенолни спојеви који реагирају с отопином натријева хидроксида и формирају соли топиве у води.[4] Једна од компонената која се добија је пиридин, безбојна нитрогенска текућина оштра мириса из које се производе бројни деривати важни за фармацеутску индустрију.[4]
Катран лигнита (смеђи угљен) добија се сухом дестилацијом битуминозних врста лигнита на ниској температури. Смеђе је боје - неугодна мириса, на собној температури је густ као маслац. По саставу је сличан нискотемпературном катрану и нафти.[1]
Дрвни катран
уредиДрвни катран је производ карбонизације или сухе дестилације дрва[5] на температури до 400 °Ц.
Постоје двије врсте; катрани од тврдих дрва (буква, храст) и смоласти катрани, произведени из четинарских дрва.[5]
Сирови дрвни катран може се користити као гориво или као премаз за импрегнацију ужади и дрва и за бртвљење. I тај катран се може дестилирати како би се добио креозот, уља и смола.[5]
Из катрана од тврдих дрва дестилацијом се добија етанска киселина, ацетон и метанол.
Катрани произведени од смоластих врста дрва разликују се од катрана од тврдих дрва, јер имају угодан мирис мјешавину терпена познатијег као терпентин.[5] Катран црногоричних дрва, често се зове стоцкхолмски или архангелски јер се производи у великим шумама Русије, Шведске и Финске. Производи се тако да се након карбонизације прво дестилацијом одстрани терпентин, обично уз помоћ водене паре.[5] Он се нашироко користи у производњи импрегнираних ужади и влакана и нешто мање у фармацеутској индустрији као саставни дио неких топикалних љекова и антисептика. Дестилат боровог катрана нарочито креозот, користи се у металургији код флотације.[5]
Хисторија примјене
уредиЗа Дрвни катран знали су још у Античкој Грчкој, а по Скандинавији се вјеројатно користио од жељезног доба. Негдје од 14. вијека - катран је постао један од најважнијих шведских извозних производа. Шведска је тако 1615. извозила 13.000 барела катрана, а на врхунцу потражње 1863. - 227,000 барела.
Производња катрана готово је замрла почетком 20. вијека, кад су друге кемикалије замијениле катран, а дрвене бродове челични.
Ипак се традиционални дрвени бродови и даље (мада све ријеђе) катранизирају.
Погледајте и ове старнице
уредиРеференце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 „Катран” (хрватски). Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 11. 10. 2015.
- ↑ „Што значи тер” (српски). Штозначи. Приступљено 11. 10. 2015.
- ↑ „Тар” (енглески). Мерриам Wебстер. Приступљено 11. 10. 2015.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 „Цоал тар” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 11. 10. 2014.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 „Wоод тар” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 11. 10. 2014.