Дњепар (град)

Љета у граду су умјерено топла. Просјечна температура у српњу креће се око 27 °Ц, док су зиме релативно хладне и њихова просјечна дневна температура у сијечњу креће се око -4 °Ц. Најугодније клима може се осјетити у касно прољеће, други дио травња и свибња, те почетком јесени, у мјесецу рујну и листопаду. Кишна раздобља карактеристична су углавном за јесен, док је остали дио године углавном сух и вјетровит. Клима цјеле Дњепропетровске области креће се између умјерене и континенталне климе.

На ширем подручју града пронађени су трагови људских настамби стари и до 150,000 г. пне. Настамбе су пронађене на периферији града на локацији имена Манастирски оток. Ова локација је тијеко повијести готово увијек представљала одређено станиште и стародревну језгру цјелог насељеног подручја.

На овом отоку је основан самостан(манастир) од стране бизантинских редовника 870. године (по самостану је оток добио име). Овај самостан постојао је до 1240., када је уништен од стране Татара. Само подручје града је до монголских освајања било изван контроле Кијев и под контролом номадских Кумана.

Сљедећа два вијека подручје града остаје под контролом Златне Хорде све до договора Великог војводства Литве и Кримског Каната од граници дуж ријеку Дњестар. У овом граничном подручју под слабом контролом обје државе се убрзо појавила нова друштвена и политичка снага тог времена, запорошки козаци.

 

Први утврђени град, на мјесту данашњег града изграђен је средином XVI. ст., точније 1635. године, када су Пољаци изградили тврђаву имена Кодак поред Дњепра уз ријечне брзаце (кодаки) (тај се простор данас налази на периферији модерног града). Тврђава је била изграђена како би зауставила козачку пљачку пољског територија (Литва и Пољска су изградиле унију), али готово одмах у ноћи са 3. на 4.8. 1635., Козаци предвођени украјинским хетманом Иваном Сулимом, изненадили су и освојили пољску утврду, запалили је и побили посаду од 200 плаћених војника Јеан Мариона. Утврду је обновио француски инжењер Гуиллауме ле Вассеур де Беауплан (1638.), и у њој је била присутна пољска војна посада. Тада су је Запорошки Козаци 1.10. 1648., поновно освојили тијеком свог дугог рата против Пољске који завршава њиховим склапањем Перејаславског споразума с Москвом чиме у замјену за аутономију постају дио Руског Царства.

Данашњи град основан је као насеље у склопу руских настојања да овлада територијем сјеверно од црноморске обале, простором тада названим Новоросијска губернија. Град се првотно звао Јекатеринослав (сложеница од ријечи Катарина и слава - Катарина Велика). Убрзо је постао административно средиште тадашње Јекатеринославске губерније, у коју су пристизали многи руски и украјински досељеници. Према идеји царице Катарине II. Велике, град је био основан и предодређен за формирање у велико јужно културно и трговачко средиште Руског царства попут Санкт Петербурга, али се такве намјере у коначници из објективних разлога никада нису оствариле.

Године 1774., кнез Потемкин постављен је за намјесника Новоросијске губерније, те почиње с оснивањем нових градова у цјелој јужној украјинској регији и програмом потицања досељавања страних досељеника. Град Јекатеринослав основан је 1776., али не на тренутачној локацији, већ на ушћу ријеке Самара и ријеке Килчен, сјеверно од ријеке Дњепар. До 1782., у граду је живјело свега 2194 становника. Положај овог насеља био је лоше изабран јер је насеље патило од сталних прољетних поплава.

Године 1783., град Јекатеринослав је премјештен на садашње мјесто, на јужној обали ријеке Дњепар. Становништво из старог насеља пресељено је на нову локацију, пребачени су на нову ријечну обалу. Потемкинови планови за нови град били су грандомански и нису у коначници реализирани. По њима је град требао имати највећу катедралу на свијету, свеучилиште (тада није направљено).

Ријека Дњепар премошћена је 1796. године, и то је убрзало раст трговине почетком XIX. ст., но унаточ томе, Јекатеринослав је остао релативно мали све до 1880., када је изграђена жељезничка пруга, тада је почео нагли индустријски развој града. Прави развој град је доживио кад су откривена велика налазишта угљена у Доњецку 1869.-72. године, и жељезна рудача 1866., која је била претпостављена за равој цјелог тадашњег империја.

Јекатеринослав је био трећи град у тадашњем Руском Царству који је добио трамвај 1897. Године 1899 у граду је отворена Висока школа за рударство.

За вријеме њемачке окупације Украјине(Други свјетски рат), град је био један од шест генералбезирка Украјине (окупацијска подјела), под директном влашћу Реицхскоммиссара из Кијева. У Дњепропетровску је до рата живјело 80.000 Жидова, но убрзо након нацистичког освојања града (12.10. 1941.), 11.000 тисућа је одмах побијено, тако је крај рата дочекало њих свега 15.

Тијеком прошлог стољећа, снажна господарска активност града обликовала се је и због његове изузетне политичке важности. Дњепропетровск и његова околица били су родно мјесто Дњепропетровске фракције; једне утјецајне неформалне политичке групе унутар украјинског совјетског врха. I дугогодишњи генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза Леонид Брежњев, био је родом из оближњег града Дњепродзержинска. За ову групу су многи држали да држи све конце власти не само у Украјинској ССР, већ и у цијелом Совјетском Савезу.

Почетком 1990.-тих најмоћнија политичка група људи у граду Дњепропетровску кретала се око Леонида Кучме, бившег предсједника Украјине. Након 2004. године, политичку власт у тој цијелој регији има украјинска премијерка Јулија Тимошенко.

У раздобљу између 1923. и 1933. број етничких Украјинаца у изразито мултикултуралном граду нагло се попео са 16 на 48 посто. Данас више од половицу становника у граду и даље чине етнички Украјинци, но кроз повијест ти су односи варирали са великим омјером руске и жидовске популације. Жидовска популација је драстично смањена тијеком Другог свјетског рата.

Дњепар је главно индустријско средиште средишње Украјине. У граду је неколико великих погона тешке индустрије које производе широку палету производа, укључујући лијевано жељезо, ваљане металне цијеви, стројеве, различите рударске стројеве, комбајне, пољопривредну опрему, тракторе, тролејбусе, хладњаке, различите кемикалије.

Најпознатији и најстарији погон (основан у XIX ст.) зове се Металуршки Завод Петровски. У граду постоји доста творница прехрамбене индустрије и електроматеријала. Развијена је и текстила индустрија, која данас ради лоан послове за наручиоце из; Француске, Канаде, Њемачке и Велике Британије, користећи најнапредније технологије, материјале и дизајн. У граду доминантну улогу одувијек има и свемирска индустрија, јер у граду од 1950. дјелује Јужни пројектни биро и завод Јузмаш, установе које су имале престижан углед диљем свијета када је у питању производња војних и цивилних ракета.

 

Градски јавни пријевоз унутар града је добро организиран, град има; трамваје, аутобусе, тролејбусе. Град такођер има подземну жељезницу, отворену 1995., која се засад састоји од једне линије и 6 постаја. Рад на другим линијама напуштен у новије вријеме јер град тренутно нема новаца за наставак радова.

Град је чвориште магистралних цеста за Кијев, Доњецк, Харков и Запорижју. Велико је жељезничко чвориште, дневно возе влакови према многим градовима Источне Еуропе. Постоје два брза влака на дан која повезују Кијев и Дњепар. Град има међународну зрачну луку Днипро Интернатионал Аирпорт, и добро је повезан са градовима у Еуропи и свијету.

 

Град има више казалишта, Оперу и бројне музеје и свеучилиште. Градску катедралу, Преображењски сабор, подигла је 1787. царица Катарина II.. У граду се налази низ занимљивих туристичких атракција.

Национални универзитет Олеса Хонцхара највећи је међу универзитетима у Дњепропетровској области.

• Борис Сагал - амерички телевизијски и филмски редатељ, рођен у Јекатеринославу
• Сергеј Прокофјев - складатељ
• Леонид Коган - славни виолинист
• Леонид Кучма - Предсједник Украјине, 1994.-2005.
• Леонид Левин - рачунални знанственик
• Јулија Тимошенко - Премијер Украјине 2005., и од 2007. до 2010.

У граду игра познати украјински прволигашки ногометни клуб ФК Дњипро.

 

Дњепар (град) на Wикимедијиној остави

• Странице града (на енглеском)
• Повијест града (на енглеском)