Ništa

Ništa ili ništavilo (lat. nihil), pojam je koji opisuje odsustvo ili nepostojanje bilo čega. Ima svoju primenu u raznim naukama, između ostalog filozofiji, matematici, fizici, računarstvu. Pojam ničega se u matematici označava nulom ili ništicom. Filozofski i matematički pojam ništice formulisan je u drevnoj Indiji, pod nazivom šunja (sanskrit: śūnya - prazno).^[1]

U filozofiji, ništa kao nebiće je pojmovno negiranje bića. „Ništavilo” je filozofski pojam koji označava opšte stanje nepostojanja, ponekad opisano kao domen u koji stvari prelaze kada prestanu postojati ili iz kojeg mogu nastati (npr. verovanje da je bog stvorio svemir ex nihilo, „iz ničega”).^[2][3]

Glavni članak: Nebiće

U filozofskom smislu, pojam ništa se u grčkoj filozofiji prvi put javlja u Parmenidovoj izreci: „Biće jeste, a nebiće nije“. Za atomiste ništa označava prazninu. U Platonovom učenju o najvišim rodovima bića dokazuje se nužnost postojanja nebića (me on) kao suprotnosti obuhvaćene samim pojmom bića (Sofist, 258a — 259d). Tako za Platona, ništa kao nebiće, naznačuje različitost. Aristotel određuje nebitak kao pojmovnu suprotnost bitku tvrdeći: „bitak nije nebitak“ (Met. IV, 3, 1105 b). Kao puka mogućnost, prvobitna materija se kod Platona i Plotina takođe javlja kao relativno ništa.^[4]

Kineski č'an filozof Šenhui upitan: »Što je ništavilo?» odgovara: »Ako kažeš da postoji onda sigurno pretpostavljaš obeležja čvrstoće i otpornosti, a ako kažeš da je to nešto što ne postoji, kakvu onda tražiš pomoć od tog pojma?«

Za Avgustina i hrišćansku teologiju ništavilo je znak konačnosti uzete u sebi, bez odnosa sa principom stvaranja i dobra. Duns Skot je prvi uveo razlikovanje apsolutnog ništa (ništavilo) i relativnog ništa, kako bi pomirio iskaz „od ničega nastaje ništa“ (lat. ex nihilo nihil fit) s teološkim shvatanjem da je Bog stvorio svet iz ničega (lat. creatio ex nihilo).^[4]

U Hegelovoj dijalektičkoj logici čisto biće je usled svoje apstrakcije i neodređenosti identično s čistim ništa. Prema Hegelu, čisto biće, bez ikakve druge odredbe, jeste u stvari ništa, "ni više ni manje nego ništa". Ono je prosta jednakost sa samim sobom, savršena praznina, bez odredbe i bez sadržaja; nerazličitost u samom sebi. On zaključuje "čisto biće i čisto ništa jesu, prema tome, isto." ^[5]

Pojam ništa ima značajnu ulogu u filozofiji egzistencije. Kod Hajdegera se ništa javlja kao „ništa bića“, dok je kod Sartra ništa istovetno s bitkom-za-sebe čoveka u pukoj egzistenciji svoje bačenosti u svet sebe.^[4]

Glavni članak: 0 (broj)

Prihvatanje i odbacivanje, poznavanje i nepoznavanje nule, praznine i beskonačnosti seže duboko u istoriju. Primitivna nula se prvi put pojavila u starom Vavilonu, ali samo kao vrsta pokazivača mesta u brojevima.^[6]

Veruje se da je u 4. veku p. n. e. prilikom Aleksandrovih osvajanja vavilonska nula preneta u Indiju. Nula je u Indiji dobila brojnu vrednost i mesto na osi. Bilo je prilično neuobičajeno da nešto što broji ništa, nešto bez količine postane broj. Stari indijski matematičari su pokušali i da dele nulom, utvrdivši da kada se doda ili oduzima bilo šta od razlomka 1/0, ništa se ne dešava jer je broj 1/0 nepromenljiv (to je, zapravo, jednako beskonačno).^[6]

Posle 7. veka, u prodoru islama na daleki Istok, Arapi su saznali za indijske brojeve, pa se njihova matematika razvijala uz nulu.

U 13. veku, Italiji i zapadnom svetu nulu je predstavio matematičar Leonardo Fibonači, ali bez mnogo uspeha. Leonardo je putovao u Afriku gde se školovao u arapskim školama. Po povratku u Italiju napisao je više knjiga o matematici u kojima je između ostalog prikazao prednosti arapskih brojeva i nule.^[6]

U 17. veku francuski matematičar i filozof Rene Dekart načinio je koordinatni sistem u koji je uveo nulu. U tom sistemu uvideo je vezu između oblika i jednačina i time zasnovao analitičku geometriju.^[6]

Glavni članci: Apsolutna nula i Crne rupe

Moderna fizika je nauka koja je u svom svetu pronašla primenjenu nulu. Fizičari su otkrili da nule na neki način postoje u univerzumu, razbacane unaokolo, a nazvane su crne rupe.^[6] Crna rupa na neki način "guta" prostor i vreme, a opšta teorija relativnosti je opisuje kao mesto u kome je prostor-vreme beskonačno zakrivljeno.

U računarstvu, „ništa” može da bude rezervisana reč (u VB.Net) koja se koristi umesto umesto neimenovanog, apstrakcije podatka. Iako računarski hardver za skladištenje uvek sadrži brojeve, „ništa” simbolizuje broj koji sistem preskače kada programer to želi. Mnogi sistemi imaju slične mogućnosti, ali različite ključne reči, kao što su „null” (e.g. SQL), „NUL”, „nil”, i „None” (Pajton).^[7]

Da bi se dala instrukcija procesoru računara da ne radi ništa, ključna reč kao što je „NOP” može da bude distupna. Ovo je kontrolna apstrakcija; procesor koji izvršava NOP će se ponašati identično kao i procesor koji ne obrađuje ovu direktivu.^[8]

U jeziku, „ništa”, korišteno kao zamenica, označava odsustvo nečega ili određene stvari koju bi neko mogao očekivati ili želeti da bude prisutna („Nismo našli ništa”, „Ništa nije bilo tamo”) ili neaktivnost jedne ili više stvari koje su obično ili mogu biti aktivne („Ništa se nije pomerilo”, „Ništa se nije dogodilo”). Kao predikat ili dopuna „ništa” označava odsustvo značenja, veličine, vrednosti, relevantnosti, stajanja ili značaja („To je priča/ Idiotovo kazivanje, puno zvuka i besa,/ Označava ništa”; „Afera nije značila ništa”; „Ja nisam ništa u njihovim očima”).^[2]

• Nula
• Šunjata
• Nebiće

Ništa na Wikimedijinoj ostavi

• Oliver, Simon. „Creation and Science”. Bibledex Verses. Brady Haran for the University of Nottingham.