Miletska škola

Miletska škola je naziv učenja tri grčka filozofa koji su bili iz grada Mileta, koji se nalazi na zapadnoj obali Male Azije i koji je u 6. stoljeću stare ere predstavljao trgovački i kulturni centar Jonije. Ta tri filozofa jesu: Tales, Anaksimen i Anaksimandar. Ova trojica jonskih filozofa uveli su nova mišljenja koja su bila u raskoraku sa tada prevlađujućim gledištima o nastanku i strukturi sveta, u kojima su prirodne pojave objašnjavane poglavito delovanjem antropomorfnih božanstava. Miletska škola ponekad se razlikuje od pojma "jonski filozofi", koji uključuje i druge mislioce iz Jonije, kao što je, na primer, Heraklit.

Ono što je zajedničko trojici Milećana jeste to što su oni prvi postavili pitanje o prauzroku, pranačelu sveta (ἀρχή), iz koga je stvoren sav kosmos i koji je izvor života, te što su sva trojica na to pitanje dali odgovor koji danas smatramo konzistentno monističko-materijalističkim. Tales je smatrao da je to voda, ali kako je tim putem bilo nemoguće objasniti neke pojave (na primer, vatru i to zašto se voda nikada ne iscrpi u sebi), Anaksimandar je za pranačelo sveta odabrao jedan neodređen, večan i beskrajan element koji je nazvao apejron (τὸ ἄπειρον). On je smatrao da, ako je svaki od tri tzv. osnovna elementa (voda, vatra i zemlja – vazduh je dodao tek Anaksimen) suprotstavljen prema druga dva elementa, i ako se oni međusobno isključuju, onda nijedan od njih ne može predstavljati stabilan i istinski materijalni bitak. Prema tome, mora postojati neki drugi element iz koga nastaju svi drugi elementi, i koji predstavlja "prvobitniji" element od ostalih.

Neodređena priroda apejrona nije zadovoljila neke mislioce, što je navelo Anaksimena da za bitak uzme vazduh, konkretniji, ali ipak još uvek suptilni element. Anaksimen je smatrao da se vazduh zgušnjavanjem i razređivanjem preobražava u druge elemenete i tvari kao što su vatra, vetar, oblak, voda, zemlja i kamen.

Razlike između ova tri filozofa ne sastoje se samo u različitom određivanju kvaliteta bitka. Svaki od njih je takođe imao i različito gledište na kosmos. Tales je smatrao da Zemlja pluta na vodi. On je opazio kretanje nekih zvezda, koje je nazvao planetama (grč. πλανήτης = lutalice). Anaksimandar je smatrao da je Zemlja središte kosmosa koji se sastoji od šupljih koncentričnih točkova ispunjenih vatrom, koji nam se pokazuju kao Sunce, Mesec i zvezde. Anaksimen je Sunce i Mesec smatrao ravnim okruglim pločama koji se kreću po nebeskom svodu, za koji su "zakačene" sve zvezde.

Pad Mileta pod persijsku vlast označio je i kraj miletske škole. Anaksimen je bio poslednji predstavnik ovog filozofskog pravca, pa su učenja Milećana postepeno postala poznata kao učenja Anaksimena.

Značaj Milećana u filozofiji pre svega leži u činjenici da su oni prvi postavili pitanje o opštem načelu, o krajnjoj prirodi sveta, te što su postavili ideju o povezanosti prirode (φύσις), tj. o jedinstvu sveta. Takođe, uzevši za pranačelo materijalne elemente, oni su implicirali da je materija večna, premda još nisu došli do ideje o apsolutnom početku ovog materijalnog sveta. Oni takođe još nisu napravili distinkciju između duha i materije, pa ih možda ne bi trebalo nazivati materijalistima u kasnijem smislu te reči: naime, premda su Milećani za bitak uzeli različite vrste materije, oni nisu materijalisti u smislu svesnog poricanja razlike između materije i duha, jednostavno zato što ta razlika tada nije bila toliko jasno shvaćena. Milećani takođe još nisu postavljali problem saznanja – to će prvi nakon njih učiniti Heraklit.

• Filozofija
• Antička filozofija
• Presokratska filozofija
• Filozofija u tragičnom razdoblju Grka

• Stari milećanski novčići