[go: up one dir, main page]

Prijeđi na sadržaj

Hematopoeza

Izvor: Wikipedija
Dijagram koji pokazuje razvoj različitih krvnih ćelija iz matičnih ćelija hematopoeze u zrele ćelije

Hematopoeza (od antičkog Grčkog: αἷμα, "krv"; ποιεῖν "napraviti") (engl. hematopoiesis, haemopoiesis, hemopoiesis) je formiranje krvnih ćelijskih komponenti. Sve ćelijske komponente krvi su izvedene iz hematopoetskih matičnih ćelija. U zdravoj odraslog osobi, aproksimativno 1011–1012 novih krvnih ćelija se proizvede dnevno da bi se održali ustaljeni nivoi u perifernoj cirkulaciji.[1][2]

Matične ćelije hematopoeze

[uredi | uredi kod]

Matične ćelije hematopoeze (HSC) su locirane u meduli kostiju (koštanoj srži). One imaju jedinstvenu sposobnost da formiraju sve druge tipove krvnih ćelija. HSC su samoobnavljajuće: kad se one proliferiraju, bar deo novonastalih ćelija ostaje u HSC obliku, tako da se zaliha matičnih ćelija ne iscrpljuje. Preostale ćerke HSC ćelija (mijeloidne i limfoidne progenitorne ćelije), međutim se mogu usmeriti ka bilo kojem od alternativnih puteva diferencijacije koji dovode do proizvodnje jednog ili više specifičnih tipova krvnih ćelija, ali nisu samoobnovljive. To je jedan od vitalnih procesa u telu.

Rodovi

[uredi | uredi kod]

Krvne ćelije se dele u tri roda.

Granulopoeza je hematopoeza granulocita. Megakariocitopoeza je hematopoeza megakariocita.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4. 
  2. Parslow,T G.;Stites, DP.; Terr, AI.; and Imboden JB.. Medical Immunology (1 izd.). ISBN 0-8385-6278-7. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]