Filamon
Filamon (starogrčki: Φιλάμμων) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Apolona i Hione, kćerke Dedalionove.[1] Neki kažu da je njegova majka bila Leukonoja, kći Eosforova,[2] ili Filonida, kći Dejoneja[3] ili, prema drugima, kći Eosfora i Kleobeje.[4] Filamon je bio izuzetno talentovan za muziku, a taj je dar nasledio od oca. Argiopa, nimfa planine Parnasa, rodila mu je sinove Eumolpa i Tamirija.[5][6]
Filamon je bio povezan s Apolonovim kultom u Delfima i sa sviranjem na kitari. Prema predanju, uveo je devojačke horove, koji su u delfijskom kultu Apolona pevali himne u kojima su slavljena rođenja Letone, Artemide i Apolona. Neki mu izvori pripisuju i izum same horske muzike. Delfijske himne koje su mu se pripisivale zapravo su bile nome koje su izvodili kitarodi i najverovatnije su bile sastavljene u dorskom dijalektu. Čini se da je Terpandar neke od svojih noma sastavio po ugledu na Filamonove, budući da Plutarh kaže kako se pričalo da je neke od Terpandrovih noma zapravo sastavio Filamon te da su Filamonove delfijske himne bile sastavljene u lirskim metrima (ἐν μέλεσι).[7] No, pošto sam Plutarh malo dalje kaže da su sve stare himne iz perioda kojem je navodno pripadao Filamon bile u heksametrima, njegov se navod može objasniti samo time da je došlo do zabune između Terpandrovih lirskih noma i starijih noma koje su se pripisivale Filamonu.[8]
Pausanija pripoveda da su na najstarijim muzičkim nadmetanjima u Delfima prvi pobednici bili Hrisotemid sa Krita, potom Filamon i na kraju Tamirij, Filamonov sin, a dodaje i da su se na tim nadmetanjima pevale himne u slavu Apolona.[9] Na drugom mestu Pausanija kaže, doduše uz izvesnu dozu sumnje, da se pričalo i to da je Filamon ustanovio Lernejske misterije.[10] Prema Ferekidu, Filamon je pratio Argonaute u potrazi za zlatnim runom, a ne Orfej, kako to kaže uobičajeno predanje.[8]
Nimfa Agriopa zaljubila se u Filemona i s njim vodila ljubav, ali kad je zatrudnela, on je odbio da je primi kod sebe. Zato je ona otišla s Parnasa i preselila se Odrišanima, gde je rodila Tamirija.[11] Filemon je poginuo braneći Delfe od Flegijaca.[12]
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, XI, 317.
- ↑ Higin, Fabulae, 161.
- ↑ Higin, Fabulae, 200.
- ↑ Konon, Povesti, 7.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 3, 3.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IV, 33, 3.
- ↑ Plutarh, O muzici, 1132a.
- ↑ 8,0 8,1 Schmitz, Leonhard (1867), „Philammon”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8
- ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 7, 2.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, II, 37, 2.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IV, 33, 3.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 36, 2.
- Myth Index - Philammon Arhivirano 2010-11-27 na Wayback Machine-u