Feritin
Struktura glodarskog feritinskog kompleksa 1lb3[1] | |||||||||
Identifikatori | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Simbol | Feritin | ||||||||
Pfam | PF00210 | ||||||||
Pfam klan | CL0044 | ||||||||
InterPro | IPR008331 | ||||||||
SCOP | 1fha | ||||||||
Superfamilija | 1fha | ||||||||
|
Feritin, laki polipeptid | |
---|---|
Identifikatori | |
Simbol | FTL |
Entrez | 2512 |
Hugo | 3999 |
OMIM | 134790 |
RefSek | NM_000146 |
UniProt | P02792 |
Drugi podaci | |
Lokus | Hrom. 19 q13.3–13.4 |
Feritin, teški polipeptid 1 | |
---|---|
Identifikatori | |
Simbol | FTH1 |
Alt. simboli | FTHL6 |
Entrez | 2495 |
Hugo | 3976 |
OMIM | 134770 |
RefSek | NM_002032 |
UniProt | P02794 |
Drugi podaci | |
Lokus | Hrom. 11 q13 |
Mitohondrijski feritin | |
---|---|
Kristalografska struktura mitohondrijskog feritina.[2] | |
Identifikatori | |
Simbol | FTMT |
Entrez | 94033 |
Hugo | 17345 |
OMIM | 608847 |
RefSek | NM_177478 |
UniProt | Q8N4E7 |
Drugi podaci | |
Lokus | Hrom. 5 q23.1 |
Feritin je makromolekul molekulske težine od najmanje 440 kD (što zavisi od sadržaja gvožđa). Sastoji se od proteinske opne (apoferitin) sa 24 podjedinice, dok se u unutrašnjosti nalazi gvožđe koje sadrži u proseku približno 2.500 Fe3+ jona (feritin jetre i slezine). Normalne vrednosti feritina su za; muskarce; 30,0-400,0 ng/mL i žene 13,0-150,0 ng/mL.[3]
Određivanje koncentracije feritina je metoda za utvrđivanje stanja metabolizma gvožđa. Određivanje njegove koncentracije pre početka terapije obezbeđuje reprezentativnu meru rezervi gvožđa u organizmu pacijenta. Ovom metodom, u veoma ranoj fazi, vrši se razlika u deponovanju feritina u retikloendotelijalnom sistemu (RES).[4]
Klinički, prag vrednost feritina od 20 µg/L (ng/mL) pokazala se korisnom u otkrivanju prelatentnog nedostatka gvožđa. Ova vrednost je pouzdan pokazatelj ispražnjenih rezervi gvožđa koje mogu biti mobilisane za sintezu hemoglobina.
Latentni nedostatak gvožđa definiše se kao pad vrednost ispod 12 µg/L (ng/mL) praga feritina. Ove dve vrednosti, ne zahtevaju dalju laboratorijsku potvrdu, čak i kada je krvna slika morfološki još uvek normalna.[5]
Ukoliko su snižene vrednosti feritina praćene i hipohromnom, mikrocitnom anemijom tada je prisutna i manifestni deficit gvožđa.
Kada je nivo feritina povišen a poremećaj u distribuciji može da se isključi, tada je manifestno preopterećenje gvožđem u telu. Tako se 400 µg/L (ng/mL) feritina koristi kao prag vrednost.
Povišene vrednosti feritina primećene su kod sledećih tumora: akutne leukemije, Hodžkinove bolesti i karcinoma pluća, debelog creva, jetre i prostate. Određivanje koncentracije feritina ima značaja i kod metastaza jetre.
- ↑ ; Granier, T; Langlois d'Estaintot, B; Gallois, B; Chevalier, JM; Précigoux, G; Santambrogio, P i dr.. (January 2003). „Structural description of the active sites of mouse L-chain ferritin at 1.2 A resolution”. J. Biol. Inorg. Chem. 8 (1–2): 105–11. DOI:10.1007/s00775-002-0389-4. PMID 12459904.
- ↑ PDB 1r03; Langlois d'Estaintot, B; Santambrogio, P; Granier, T; Gallois, B; Chevalier, JM; Précigoux, G i dr.. (July 2004). „Crystal structure and biochemical properties of the human mitochondrial ferritin and its mutant Ser144Ala”. J. Mol. Biol. 340 (2): 277–93. DOI:10.1016/j.jmb.2004.04.036. PMID 15201052.
- ↑ Granier T, Langlois d'Estaintot B, Gallois B, Chevalier JM, Précigoux G, Santambrogio P et al. (January 2003). Structural description of the active sites of mouse L-chain ferritin at 1.2 A resolution. J. Biol. Inorg. Chem. 8 (1–2): 105–11. doi:10.1007/s00775-002-0389-4. PMID 12459904
- ↑ Larade K, Storey KB (2004). Accumulation and translation of ferritin heavy chain transcripts following anoxia exposure in a marine invertebrate. Journal of Experimental Biology 207 (Pt 8): 1353–60. doi:10.1242/jeb.00872. PMID 15010486.
- ↑ Watt RK (Mar 2013). A unified model for ferritin iron loading by the catalytic center: implications for controlling "free iron" during oxidative stress". Chembiochem 14 (4): 415–419. doi:10.1002/cbic.201200783. PMID 23404831.
- MeSH Ferritins
- Ferritin at Lab Tests Online
- Ferritin: analyte monograph - The Association for Clinical Biochemistry and Laboratory Medicine