Darijski kalendar

Darijski kalendar je jedan od predloženih sistema računanja vremena na Marsu, koji bi mogao poslužiti eventualnim naseljenicima na toj planeti. Zamislio ga je aerospasijalni inženjer i politikolog Thomas Gangale i nazvao po svom sinu Dariusu

Osnovni periodi vremena iz kojih je kalendar konstruisan su marsovski solarni dan (poznat i kao sol) i marsovska godina prolećne ravnodnevice, koja je nešto drugačija od (srednje) tropske godine. Sol je 39 minuta i 35,244 sekunde duži od zemaljskog solarnog dana; dužina marsovske godine prolećne ravnodnevice iznosi 668,5907 sola. Osnovna interkalarna formula bi na osnovu toga, svakoj marsovskoj deceniji dodelila šest 669-solnih godina i četiri godine od 668 sola. Ove duže godine (koje se po navici zovu prestupne godine, mada su češće) su ili neparne ili deljive sa 10.^[1]

Godina je podeljena u 24 perioda, tj. meseca. Prvih 5 od 6 meseci u svakom kvartalu imaju 28 sola. Poslednji mesec ima 27 sola, osim ako je to poslednji mesec prestupne godine, kada sadrži i prestupni sol.

Kalendar zadržava 7-solnu nedelju, ali sedmica kreće od prvog sola na početku svakog meseca. Ako mesec ima 27 sola, poslednji sol u sedmici je izostavljen. Cilj ovoga je urednost i stvaranje "večnog" kalendara. To se može racionalizovati i kao približavanje prosečne dužine marsovske i zemaljske sedmice, mada treba imati u vidu da su 28 zemaljskih dana približno jednaki 27+1/4 a ne 27+5/6 marsovskih sola. Poslednji sol 27-solnog meseca bi bio neradan dan, kako bi se očuvao dvosolni vikend.

U datoj tablici su dati nazivi solova u sedmici, po ugledu na zemaljsku planetarnu sedmicu. To su Sol Solis (ekvivalentno nedelji), Sol Lunae (ponedeljak), Sol Martius (ili alternativno Sol Terrae?, utorak), Sol Mercurii (sreda), Sol Jovis (četvrtak), Sol Veneris (petak), Sol Saturni (subota).

Poslednji dan meseca Vrishika je interkalarni dan, koji se javlja u nekim godinama, kako je gore opisano.

Pretpostavljeno je da marsovska godina počinje oko severne prolećne ravnodnevice na toj planeti. Mars trenutno ima nagib ose sličan Zemljinom, tako da su Marsova godišnja doba primetna. Veća ekscentričnost Marsove orbite znači da su godišnja doba naglašenija na južnoj nego na severnoj hemisferi. Najprefinjeniji proračuni Darijanskog kalendara čak uzimaju u obzir malo uvećanje dužine marsovske godine prolećne ravnodnevice tokom nekoliko hiljada godina, što podrazumeva komplikovaniju interkalacionu formulu (detalji u jednom od donjih linkova).

Neki detalji Darijskog kalendara su ostali tema rasprave, naročito pitanje izbora marsovske epohe. Prvo je predloženo da se poklapa sa 1975., u znak priznanja američkog programa Viking, kada je prvi put neka letelica uspešno i meko sletela na Mars. Ovo je docnije viđeno kao parohijalni izbor (bez univerzalnog značenja), kojim su sva teleskopska osmatranja Marsa iz prethodnih skoro četiri stoleća dobila negativne datume. Sada se daje prednost epohi koju je prvi predložio Peter Kokh, koja odgovara 1609., u počast Keplerovoj upotrebi Tycho Brahe-ovih osmatranja Marsa, uz pomoć kojih je došao do zakona kretanja planeta, a takođe i Galilejevim prvim osmatranjima Marsa teleskopom.

Raspravljalo se i oko nomenklature, mada manje žučno. Imena 24 meseca je privremeno izabrao Gangale kao naizmenično latinska i sanskritska imena sazvežđa zodijaka. Sedam solova su privremeno nazvana po Suncu, Mesecu i pet planeta. I ovo je kritikovano kao parohijalno. Zbog toga je predloženo nekoliko različitih kalendara, identičnog oblika ali sa drugačijom nomenklaturom. "Darijski kalendar odmrzavanja" (Darian Defrost Calendar) npr. stvara nova imena za marsovske mesece iz obrazaca u kojima se slova i dužina imena biraju na osnovu rednog broja meseca i godišnjeg doba. "Utopijski kalendar" (Utopian Calendar), kojeg je razvila Mars Time Group 2001., ima dodatne sugestije za doterivanje nomenklature.

Kalendarom nije očuvan sedmični ciklus dana. To bi bilo neprihvatljivo za članove religija kojima je sedmodnevna nedelja sastavni deo verovanja. Iz istih razloga je svojevremeno sprečeno uvođenje Svetskog kalendara.

Gangale je 2002. razvio varijantu Darijskog kalendara koja izmiruje mesece i sedmične solove u ponovljenom obrascu, bez potrebe za izostavljanjem sola. U varijanti Martiana, svi meseci u kvartalu počinju istim sedmičnim solom, ali se sol koji počinje mesec pomera od jednog kvartala do drugog.

U tablici je dato kojim sedmičnim solom počinje svaki mesec u nekom kvartalu. Prvi kvartal odgovara proleću marsovske severne polulopte i jeseni južne.

Prestupni sol imamo na kraju neparnih godina, kao u prvobitnom Darijskom kalendaru. S obzirom da poslednji mesec neparnih godina ima 28 sola, sledeća godina počinje na Sol Solis, što rezultira dvogodišnjim ciklusom, tokom kojeg se ponavlja odnos sedmičnih solova i meseca. Sol koji se dodaje svake desete godine je epagomenalan (ne računa se kao deo sedmice), tako da dvogodišnja rotacija solova nije poremećena. Ovom modifikacijom se izbegava potreba za skraćivanjem sedmice na šest sola, tri do četiri puta godišnje. Mana je u tome što se dobija dvogodišnji ciklus usklađivanja sedmičnih solova i meseci, dok je Darijski kalendar ponovljiv iz meseca u mesec.

Gangale je 1998. adaptirao Darijski kalendar za upotrebu na četiri galilejska Jupiterova meseca (Io, Europa, Ganimed i Kalisto). Od 2003. postoji i varijanta za Titan.^[2]

• Astronomija na Marsu
• Merenje vremena na Marsu

(na engleskom:)

• The Darian Calendar for Mars Arhivirano 2013-01-10 na Wayback Machine-u
• The Calendars of Jupiter Arhivirano 2012-12-26 na Wayback Machine-u
• The Darian Calendar for Titan Arhivirano 2012-12-26 na Wayback Machine-u