Crni film
Crni film | |
---|---|
Žanr | dokumentarni film |
Režija | Želimir Žilnik |
Scenario | Želimir Žilnik |
Premijera | 22. 2. 1971
|
Jezik | srpskohrvatski |
Trajanje | 14 min. |
Država | SFR Jugoslavija |
Kompanija | |
Studio | Neoplanta film[1] |
Tehnička ekipa | |
Kamera | Karpo Aćimović Godina |
Montaža | Kaća Stefanović |
Zvuk | Dušan Ninkov |
Crni film je jugoslovenski kratki dokumentarni film snimljen 1971. godine u režiji Želimra Žilnika.[2] Zbog političke i društvene angažovanosti, ali i kritičkog prikaza tadašnjeg poretka, smatra se ostvarenjem Crnog talasa.[3]
Film se bavi socijalnim problemima beskućnika koji su prepušteni sami sebi. Radnja se dešava 29. januara 1971. u Novom Sadu. Žilnik pronalazi 6 beskućnika koje na nekoliko dana poziva u svoj stan od 48 kvadrata u kome stanuje sa ženom i ćerkom. Beskućnici ulaze u domaćinstvo, na zaprepašćenje Žilnikove žene. Dok beskućnici pričaju o svojim problemima, Žilnik pokušava da im nađe smeštaj. Razgovara sa običnim građanima, socijalnim radnicima i policajcima, ali nigde ne nalazi rešenje.[4]
Dokumentarac se bavi problemima beskućnika u Jugoslaviji. Uprkos socijalističkom statusu države, beskućnici često nisu dobijali nikakvu socijalnu pomoć. Žilnik kritikuje odbijanje države da se suoči sa problemima beskućništva i nezaposlenosti.[5] Film je takođe predstavljen kao kritika jugoslovenskog intelektualnog sloja i filmskih stvaralaca koji odbijaju da se socijalno angažuju uprkos svesti o društvenim problemima.[6]
- ↑ „Crni film | Želimir Žilnik”. www.zilnikzelimir.net. Pristupljeno 2024-04-04.
- ↑ Black Film - IMDb
- ↑ Забрањени без забране, Милан Никодијевић и Динко Туцаковић, Art & Popcorn (2007)
- ↑ „Black Film — Crni Film” (en-US). dokufest.com. Pristupljeno 2024-04-04.
- ↑ „Black Film”. www.nga.gov. Pristupljeno 2024-04-04.
- ↑ Klunker, Heinz (1999). „Bilder aus dem damaligen Jugoslawien: Ein Gespräch mit Želimir Žilnik”. u: Schlegel, Hans-Joachim. Die Subversive Kamera. Konstanz: UVK Medien. str. 223. ISBN 978-3896691347.