Wуданг

Древни комплекс грађевина на Wуданг планинама
Древни комплекс грађевина на Wуданг планинама
Свјетска баштина – УНЕСЦО
	Кина ; WудангЛокација планине Wуданг у Кини
Регистриран:	1994. (18. засједање)
Врста:	Културно добро
Мјерило:	и, ии, ви
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Wуданг Схан (кинески: 武當山, пинyин: Wǔдāнг Схāн, односно планина Wуданг) света је планина (заправо малено горје) у кинеској провинцији Хубеи, јужно од града Схиyана, с које, како се сматра, потјечу унутарње борилачке вјештине, поглавито Таи Цхи.

Службено највиши врх Wуданга, тзв. "мјеродавни", има висину од 1612 метара, али цијело горје на другим мјестима има и већу висину^[1]. Овај врх је окружен са 72 мања врха и 24 кланца на којима су изграђене бројне грађевине. Све у свему на Wудангу постоји 72 храма, 139 лучних мостова, 36 самостана и 12 павиљона, због чега је настала изрека: "Самостан сваких пола миље, а палача на сваку миљу".

Древни комплекси грађевина на планинама Wуданг су уписани на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Азији и Оцеанији 1994. године јер "представљају врхунац профане и сакралне архитектуре, али и умјетничких достигнућа кинеских династија Yуан, Минг и Qинг, у раздобљу од скоро 1000 година".

Повијест

Wуданг планине су привукле позорност кинеских царева још од династије Хан (25. пр. Кр.-220.), а за владавине династије Танг (618.-907.) подигнуат прватаоистичка Дворана пет змајева (627.-49.), због чега се Wуданг сматра колијевком таоизма. Убрзо су услиједили храмови Таиyи и Yанцханг, а 869. године и Wеиwу Гонг. Год. 1018., цар династије Сонг, Зхензонг, је Дворану пет змајева претворио у храм Wулонгци ("Храм пет предака змајева"), а његов насљедник је дао изградити Дворану љубичастог облака испод врха Зханqи. Услиједили су самостан Лаојун и тераса Xиангуан. Год. 1304., планине Wуданга су постале познате као Yуан Wу ("Благословљена земља"), и тада су изграђена Врата благословљене земље, и храмови на литицама: Yуxу, Yинxиан и Шпиља громовитог бога, те палача Тианyи-Зхенqинг.

Иако палаче и храмови на Wудангу датирају још из 7. стољећа, највећа скупина комплекса изграђена за династије Минг (14.-17. ст.). Најзнаменитији су Јиндиан ("Златна дворана") из 1416. год. која једна од највећих бакром и златом обложених храмова у Кини; храм у стијенама - Нанyан гонг ("Храм Нанyан") и Зиxиаогонг ("Храм љубичастог облака") из 1413. године. Тијеком династије Минг преко 4000 ха земљишта прекривали су храмови, тисуће таоиста је живјело у том подручју, а издана су 369 царска едикта о планини Wуданг. Слава таоистичких редовника из Wуданга, као што су Зханг Схоуqинг, Лу Даyоу, и Wанг Зхен, проширила се широм Кине.

Тијеком Културне револуције (1966.-76.) неки од храмова су оштећени, али је због сликовитог крајолика и таоистичких храмова, али и повезаности с борилачким вјештинама, порасло занимање страних туриста за ово мјесто.

Дана 19. сијечња 2003. године, један запослених школе борилачких вјештина је случајно запалио 600 година стару палачу Yузхенгонг која је изгорјела до темеља^[2].

Храм Wуданг
Врата благословљене земље
Нанyан гонг
Зиxиаогонг
Пут према храму

Борилачке вјештина на Wудангу

Сматра се да је Цханг Сан-фенг (张三丰) створио 12 форми. Свака од тих форми дјелује на 12 главних и 8 споредних меридијана те свака посебно на један одређени меридијан. Тих дванаест форми постоји и данас на планини Wуданг (већина унутарњих стилова вјеројатно имају коријене у ових 12 форми) и називају се Wуданг Схан Qи Дисруптион ("сустав уништавања противникове енергије с планине Wуданг"). Легенда каже да је инспирацију добио гледајући битку бијелог ждрала и змије.

За тако нешто наравно не постоје никакви докази а многи практиканти тврде да њихова линија води управо од Цханг Сан Фенга који је заправо митолошка особа.

Од почетка 20. стољећа су се стилови кунг фуа, Таи Цхи Цхуан, Xингyиqуан и Багуазханг, сматрају Wуданг стилом који је 1928. године Институт Зхонгyанг Гуосхугуан одвојио од Схаолинског.

Извори

↑ Путнички Атлас Хубеија (湖北省公路里程地图册; Хубеи Схенг Гонглу Лицхенг Дитуце), 中国地图出版社 Зхонггуо Диту Цхубансхе, 2007., стр. 11. (кин.) ИСБН 978-7-5031-4380-9.
↑ Фанг Wанг, Пилгримаге то Wуданг, Бејинг Тодаy, 11. свибња 2004. (en) Преузето 18. коловоза 2011.