Витторио Емануеле II од Италије

Витторио Емануеле II
Портрет Витториа Емануела II
краљ Краљевине Италије
Владавина	17. март 1861. -9. јануар 1878.
Претходник	-
Насљедник	Умберто I од Италије
краљ Краљевине Сардиније
Владавина	.23. март 1849. -17. март 1861.
Претходник	Царло Алберто од Савоје
Насљедник	-
Супруге	Аделхеиде Хабсбург Роса Верцеллана
Династија	Савоја
Отац	Царло Алберто од Савоје
Мајка	Мариа Тхересиа од Аустрије -Тоскане
Рођење	14. март 1820. Торино, Краљевина Сардинија
Смрт	9. јануар 1878. Рим, Краљевина Италија

Витторио Емануеле II (Торино, Краљевина Сардинија, 14. март 1820. - Рим, Краљевина Италија, 9. јануар 1878.), био је сардинијски краљ од 1849. до 1861. и први краљ Уједињене Италије од 1861. до 1878.^[1]

Одрастао је на двору свога оца - Царла Алберта у Торину, гдје је примио конвенционално религијско - војничко образовање типично за монархе оног доба.^[1] Оженио се са рођакињом Мариом Аделхеиде Хабсбург, кћерком аустријског надвојводе. Након Револуције 1848, када је избио рат са Аустријом - Витторио Емануеле је постављен за команданта дивизије. У несретној кампањи која је услиједила доказао се као храбар војник, али слаб генерал.^[1]

Након очеве абдикације, учврстио је своју позицију утишавши лијеве републиканце, али му је компромисерска политика према Аустрији којој је пристао плаћати високу одштету, донијела значајну срамоту у Италији. У новембру 1852. је направио значајан потез, кад је у владу укључио способног грофа Цавоура, чији су га искусни маневри у наредних неколико година, довели до тога да постане краљ Италије.^[1]

У одлучујућим биткама Аустријско-сардинијског рата код Магенте и Солферина, Витторио Емануеле је лично заповједао пијемонтском војском, али је након примирја потписаног у Виллафранци, успио примирити Цавоура, који је хтио наставити рат сам, без Француза као савезника. Сљедеће године Витторио Емануеле је потајно помагао Гарибалдију у рушењу Краљевине двију Сицилија и заузимању њених територија. Тад је особно повео пијемонтску војску преко Папинске Државе, како би се повезао са снагама Гарибалдија, због чега га је папа Пијо IX екскомуницирао.^[1]

Након што је Цавоур умро 1861., Витторио Емануеле је добио прилику да пуно директније влада, па је и поред застоја постигао двије значајне побједе; успио је заузети Венето након што се придружио Бисмарцку Француско-пруском рату 1866., а након тог 1870. и заузети Рим након што се из њег повукла француска војска која га је штитила.^[1] Окупација Рима и његово проглашење пријестолницом Краљевине Италије толико је разљутило папу Пија IX да је одбио све покушаје о помирењу с Витториом, и никад се није састао с њиме. Али је ипак након што је Витторио Емануеле 1878. умро допустио да се сахрани у Пантеону.^[1]

Витторио Емануеле II од Италије на Wикимедијиној остави

• Вицтор Еммануел II на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)