Сјеверњача

**Алпха Урсае Минорис**
Опсервацијски подаци Епоха Ј2000
Сазвјежде	Мали медвјед
Ректасцензија	02^х 31^м 48.7^с
Деклинација (астрономија)	+89° 15′ 51″
Видљива величина (V)	1.97
Карактеристике
Спектрални тип	Ф7 Иб-II СБ
Б-V Индекс боја	0.60
У-Б Индекс боја	0.38
Промјенљиви тип	Цефеида
Астрометрија
Радијална брзина (Р_в)	-17 км/с
Право кретање (μ)	РА: 44.22 мас/год. Дец.: -11.74 мас/год.
Паралакса (π)	7.56 ± 0.48 мас
Удаљеност	431 лy (132 пц)
Апсолутна величина (M_V)	-3.64
Детаљи
Маса	6 M_☉
Радијус	30 Р_☉
Луминозитет	2200 L_☉
Температура	7000 К
Металицитет	?
Ротација	~17 км/с
Старост	? година
Остале ознаке
Поларис, Цyносура, Алруццабах, Пхоенице, Трамонтана, Ангел Стерн, Навигаториа, Стар оф Арцадy, Yилдуз, Мисмар, Полyарнаyа, 1 Урсае Минорис, ХР 424, БД +88°8, ХД 8890, САО 308, ФК5 907, ГЦ 2243, АДС 1477, ЦЦДМ 02319+8915, ХИП 11767.

Пројекција прецесије сјеверног пола на фиксном небу епохе Ј2000.0 за временски интервал од 48000 п. н. е. до 52000 н. е.^[1]. Стога ће данашњу Сјеверњачу замјењивати друге звијезде.

Сјеверњача (α УМи / α Урсае Минорис / Алпха Малог медвједа, лат: Поларис) је најсјајнија звијезда звијежђа Мали медвјед. Сјеверњача је врло близу сјеверног небеског пола, па је помоћу ње лако одредити правац сјевера. Понекад се у народу може чути да је Сјеверњача најсјанија звијезда на небу, што је заблуда. У стварности је 45. по сјају на ноћном небу, док је насјајнија звијезда заправо Сириус. Латински назив Поларис долази од Стелла Поларис (Поларна звијезда). Врло ријетко је у употреби и грчки назив Цyносура (Κυνόσουρα), што значи "реп пса", те Поларис Бореалис.

Сјеверњача је од нас удаљена отприлике 430 свјетлосних година. Око ње круже још четири звијезде: двије блиске звијезде налазе се на удаљености од 18 АЈ (УМи Аб) и 2400 АЈ (УМи Б). УМи Б, позната још као Поларис Б, лако је видљива и малим аматерским телескопом.

Поларна звијезда

Главни чланак: Поларна звијезда

Поларна звијезда је звијезда најближа небеском полу.

Сјеверњача (тренутна Поларна звијезда, Поларис, Алфа Малога медвједа, α Урсае Минорис) је звијезда најближа сјеверному небеском полу (удаљена 42′), готово непомична на небеској сфери и због тога погодна за оријентацију. Најсјајнија је звијезда Малога медвједа, промјенљива сјаја, просјечне привидне магнитуде 1,9. Сјај јој се мијења у раздобљу од 4 дана. То је тројни звјездани сустав удаљен од Земље приближно 430 свјетлосних година. Сјеверњача Аа жути је див, цефеида масе око 6 пута веће од Сунчеве, око 46 пута већега промјера, 2200 пута већега сјаја и површинске температуре око 7 200 К (6 927 °Ц). Сјеверњача Б може се уочити и с помоћу мањега телескопа, а Сјеверњача Аб први је пут снимљена 2006. с помоћу Хубблеова свемирског телескопа. ^[2]

На јужном небеском полу тренутно нема тако сјајне звијезде у близини да би се могла назвати Јужна Поларна звијезда. Најближа звијезда је Сигма Октант (σ Оцтантис) која се понекад назива и Јужна звијезда.

Извори

↑ Вондрáк, Ј.; Цапитаине, Н.; Wаллаце, П. (2011-10-01). „Неw прецессион еxпрессионс, валид фор лонг тиме интервалс” (ен). Астрономy & Астропхyсицс 534: А22. ДОИ:10.1051/0004-6361/201117274. ИССН 0004-6361.
↑ Сјеверњача, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2014.

Вањске везе

Поларис Архивирано 2007-02-06 на Wаyбацк Мацхине-у

[1] Вондрáк, Ј.; Цапитаине, Н.; Wаллаце, П. (2011-10-01). „Неw прецессион еxпрессионс, валид фор лонг тиме интервалс” (ен). Астрономy & Астропхyсицс 534: А22. ДОИ:10.1051/0004-6361/201117274. ИССН 0004-6361.

[2] Сјеверњача, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2014.

[1]

[2]