Сигтуна
Сигтуна
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 59°37′Н 17°43′Е / 59.617°Н 17.717°Е | |
| Држава |  Шведска
|
| покрајина | Уппланд |
| грофовија | Стоцкхолм |
| Опћина | Сигтуна |
| Површина | |
| - Урбано подручје | 4.57 км² |
| - Подручје утјецаја | 327.87 км² |
| Становништво (2010.) | |
| - Урбано подручје | 8,444[1] |
| - Урбана густоћа | 1,847.7 стан. / км²[1] |
| - Подручје утјецаја | 39,990[1] |
| - Густоћа подручја утјецаја | 122 стан. / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Службене странице www.сигтуна.се/ | |
| Карта | |
  Сигтуна | |
Сигтуна је град од 8,444 становника[1] на југоистоку Шведске, који административно подпада под истоимену Опћину Сигтуна од 39,990 становника[1] иако није и административни центар опћине већ је то град Мäрста.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Сигтуна лежи у Грофовији Стоцкхолм, дуж обала заљева Скарвен на Језеру Мäларен, удаљена око 50 км сјеверозападно од Стоцкхолма и око десетак км западно од административног центра опћине Мäрсте.
Сигтуна и данас има карактер града врта, са својим малим кућама из 18. и 19. вијека, од којих су многе дрвене. Највећа знаменитост је градска вијећница из 1744. која се кочи на главном тргу.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Сигтуна, један од најстаријих градова у Шведској, основана већ негдје око 970. [2]Она је била прво мјесто у земљи гдје су се ковали новци од средине 990 до негдје око 1030. Најновија истраживања указују да је Сигтуна била и једна од утврда краља Олофа Скöтконунга и његова оца Ерика Сегерсäлла којом су они покушали осигурати своју власт у крају око Језера Мäларен.[2]
Између 1070. - 1120. Сигтуна је била бискупско сједиште, али је оно након 1164 премјештено у Гамла Уппсалу. Тако да се претпоставља да је и локална црква изграђена крајем 11. вијека.[2]
Након што је изгубио позицију бискупског центра, - град је изгубио и раније стечену позицију центра Мäларена, па је врло успорено растао све до краја 19. вијека, тако да и данас има карактер идиличног малог мјеста.[2]
Почетком 20. вијека - Сигтуна је постала важан образовни и културни центар. Након што је у непосредној близини изграђен стоцкхолмски аеродром Арланда, град се почео убрзано развијати. Аеродром је највећи послодавац у граду, у ком ради 12.000 луди. Поред тог Сигтуна се током 20. вијека профилирала као центар конференцијско - образовни центар, у њој своје конференције одржава између осталих и шведска црква.
