Севилла
За остала значења, види Севилла (разврставање).
| Севиља Севилла | |
|---|---|
 | |
 Застава  Грб | |
| Мото: НО8ДО од андалушког: но-мадеја-до → "Но ме ха дејадо" - Она (гфад) ме није напустила. | |
  Севиља | |
| Координате: 37°22′38″Н 5°59′13″W / 37.37722°Н 5.98694°W | |
| Опћи подаци | |
| Земља |  Шпанија |
| Аутономна заједнице | Андалузија |
| Провинција | Севилла |
| Цомарца | Севилла |
| Хисторија | |
| основана | 10-8. вијек пне. |
| Управа | |
| Тип | Аyунтамиенто |
| Алцалде | Алфредо Сáнцхез Монтесеирíн (Шпанска социјалистичка радничка партија) |
| Географија | |
| • Град | 140 км2 (50 сq ми) |
| • Надморска висина | 7 |
| Становништво (2009)ИНЕ | |
| • Град | 703,206 |
| • Густоћа | 5002.93/км2 (1.295.759/сq ми) |
| • Метро | 1,493,416 |
| Остале информације | |
| Временска зона | ЦЕТ (ГМТ +1) |
| • Летње (ДСТ) | ЦЕСТ (ГМТ +2) (УТЦ) |
| Постцоде | 41001-41080 |
| Wеб | http://www.sevilla.org |
Севилла (шп. Севилла) је културни, финансијски и умјетнички центар јужне Шпањолске и главни град аутономне заједнице Андалузије и провинције Севилла.
По процјени из 2017. у Севилли живи 689,434 становника[1] на површини од 141 км².[1]
Метрополитанска Севилла је четврта по величини конурбација у Шпањолској, у којој данас живи 1.115,000 становника (односно 1.288,982[2]) на површини од 272 км². Са тим бројем је 472 град на свијету.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Град су основали Тартешани у 8 или 9. вијек пне. под називом Хиспал. Касније је овде била трговачка колонија коју су освојили и разорили Феничани и Картагињани 216. пне. Сципион Африканац је 206. пне. у близини изградио ветеранско легионарско насеље Италику и почео обнову Хиспала (лат. Хиспалис). Јулије Цезар је граду дао статус колоније, док је за време Птоломеја био метропола. За време Вандала и Визигота Хиспал је био центар јужне Шпаније и имао је већи значај од Кордубе (данашње Цóрдобе). Од 711. Мавари контролишу град, а сведок тога је арапска архитектура у старијим деловима града. 1248. град осваја Фернандо III и припаја га краљевини Кастиљи.
Лука Севиља
[уреди | уреди извор]Град је смештен дубоко на копну, али само 6 м. изнад нивоа мора. Севиља је дуго била важна морска лука пошто је са морем повезана реком Гвадалкивир. У Севиљи је Фердинанд Магеллан добио бродове за свој пут око света. Највећи део сребра из шпанских колонија доспевао је у ову луку и овде се налазило седиште владине службе која је надгледала прекоокеанску трговину. У Севиљи се налази највећи архив кад су у питању документа шпанске администрације у Америци (шп. 'Арцхиво Генерал де Индас'). Америчко злато је одатле превожено бродовима до Антверпена или Ђенове која су била седишта банкарства и где се скупљао новац за шпанску круну. I друга роба је прво допремана у Севиљу: тако је нпр. 1585. прва пошиљка чоколаде стигла у овај град и целу Европу.
Севиља је била највећи град у Шпанији у XVI и XVII веку, са 130.000 становника. После 1649. када је градом харала куга, Севиља губи ранији значај али и даље остаје уметнички центар барока.
За време Шпанског грађанског рата, 1936-1939., град је одмах на почетку рата освојила војска Франсиска Франка.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Градска катедрала/саборна црква је изграђена између 1401. и 1519. на месту градске џамије после протеривања муслимана из Шпаније. Ово је највећа катедрала међу свим средњовековним и готским катедралама, што се тиче и величине и површине на којој је изграђена. Унутрашњост је раскошно украшена и злато је доста коришћено у украшавању. Многи елементи џамије су искоришћени за изградњу, а најпознатији је Хиралда, минарет џамије који је претворен у звоник. На врху је постављен кип, познат под именом Ла Хиралдиља, који представља веру. Хиралда је најпознатији симбол града.
Алказар који се налази преко пута катедрале је стара маварска палата. НЈена раконструкција у мудéјарском и ренесансном стилу је почела 1181. и трајала је преко 500 година. Вртови око палате су спој маварске и хришћанске традиције.
Златна кула (шп. Торре дел Оро) је изграђен за време Алмохадске династије као осматрачница и одбрамбена грађевина на реци. Ланац је био постављен у води и причвршћен за кулу да би се спречио улазак непожељних пловила у луку.
Градска кућа је изграђена у XVI веку, а фасада Новог трга (шп. Плаза Нуева) у XIX у неокласичном стилу.
Парк Марија Луиса изграђен је 1929. и данас га окружују многи споменици културе и музеји.
Повезано
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Службена страница градског вијећа. Архивирано 2011-04-12 на Wаyбацк Мацхине-у (es)
- Тоурисм сецтион оф тхе цитy цоунцил wебсите Архивирано 2008-05-22 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
- Информатион абоут Севилле фром Андалуциа.цом
- Севилле Гуиде Архивирано 2008-02-06 на Wаyбацк Мацхине-у
- Севилла Аирпорт Информатион абоут тхе Аирпорт
- Севилле ин Гоогле Мапс.
- Wорлд Мусиц гуиде то Севилле Архивирано 2009-08-22 на Wаyбацк Мацхине-у, Фламенцо мусиц, цлубс, гуитар схопс, етц.
- ↑ 1,0 1,1 „Спаин: Андалуцíа” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 14.10.2018.
- ↑ „Датос де Áреас Урбанас” (шпањолски). Поблациóн де Еспаñа - датос y мапас. Приступљено 12.10.2018.
- ↑ „Демограпхиа Wорлд Урбан Ареас” (енглески). Демограпхиа. Приступљено 12.10.2018.