Лајка
| Лајка | |
| Рођење | око 1954. |
|---|---|
| Смрт | 3. новембар 1957. |
| Познат(а) по | први живи створ у Земљиној орбити |
| Стандардизација инфокутија | |
Лајка (руски Лайка [ˈɫајкə]; Москва, о. 1954. – Спутњик 2, ниска Земљина орбита, 3. новембра 1957.), пас луталица који је у совјетској свемирској летјелици Спутњик 2, као прво живо биће, 3. новембра 1957. био лансиран у Земљину орбиту.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Како се у оно вријеме, готово ништа није знало о посљедицама боравка у свемиру на жива бића, а исто тако ни о увјетима који тамо владају. За ондашње стручњаке је исто тако било проблематично и само лансирање, јер се није знало дали се може издржати (и преживјети) силан напор убрзања. Из свих тих разлога одлучено је да се лансира неког мањег сисавца, који би ипак наликовао човјеку, и жртвује, јер се у то вријеме још није помишљало о повратку на земљу. Лет је организиран као експериментални пут у једном правцу, на ком је требало извршити мјерења температуре, притиска, честице, зрачења и магнетизма.[1]
Кујицу Лајку, пса луталицу су пронашли на улицама Москве, и испрва назвали Кудравка (руски Кудрявка), она је прошла обуку с двоје других паса, и на крају одабрана као најбоља, за прву мисују. Лајка је лансирана из Бајконура у Спутнику 2 3. новембра 1957.[1] Угинула само неколико сати након лансирања од посљедица стреса и топлотног удара, који је изгледа био узрокован због квара у контролном систему за регулацију топлине. Прави узрок и вријеме њене смрти није се знао све до 2002. јер су совјетски медији лансирали причу да је угинула због недостатка кисика шести дан лета.
Иако Лајка није преживела путовање, експеримент у ком је она судјеловала, доказао је да сисавци могу преживјети лансирање у орбиту и поднести бестежинско стање. Тако је Лајка прокрчила и људима лет у свемир.
Лајкина оставштина
[уреди | уреди извор]
Њој у спомен је 11. априла 2008. откривен мали споменик, поред војно-истраживачког института у Москви који ју је спремао за мисију. Она је представљена као пас који стоји на врху ракете. Америчка НАСА је (истина још увијек незванично) по Лајки назвала један дио Марса.
Лајка је иначе постала толико популарна, да је постала и главни лик неких романа (Јулиан Маy: Интервентион, Јеанетте Wинтерсон: Wеигхт: Тхе Мyтх оф Атлас анд Херацлес). У вријеме кад је лансирана, готово све тадашње социјалистичке земље издале су пригодне марке са њеним ликом.
