[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Ироqуис Индијанци

Извор: Wikipedija
Ироqуоис
Ирокези
Териториј Ирокеза око 1650-те
Укупно припадника
125 000
Значајна подручја насељавања
 Канада
 САД

Ироqуоис чита се Ирокез је назив за некадашњи индијански племенски савез са источне атланске обале и Великих Језера, ког су звали и Савез пет племена, а касније Савез шест племена.[1]

То је истовремено и назив за сваког сјеверноамеричког Индијанца који говори неким од језика из ирокешке групе језика којим говоре ирокешки народи Цхерокее, Хурони, племена ирокешке конфедерације Цаyуге, Мохаwки, Онеиде, Онондаге, Сенеце и Тусцароре.[1]

У вријеме оснивања савеза нека од њихових племена била су људождери - као Мохаwки, што су оснивачи савеза Деганаwида и Хиаwатха докинули. Својом експанзивном политиком и борбеношћу савладали су све околне сусједе, како друга ирокешка племена, тако и разне групе Алгонqуиан-Индијанаца. Њихову експанзију на сјевер зауставила су тек племена борбених Индијанаца Абенаки и Сококи, према западу су се прошири све до земље Ојибwа, а на југу до земље Цхерокее и Цатаwба Индијанаца. Према Лее Султзману (1600.) их је било око 20 000, укључујући свих пет племена. Моонеy је њихов број срезао на свега 5 000, што је свакако претјерано мало.

Потомци Ирокеза данас живе по канадско - америчким резерватима у Неw Yорку, Онтарију, Wисцонсину и Оклахоми. Ирокези су данас познати као радници који се не боје ни екстремно великих висина, због тог су познати као монтери највиших небодера.

Сами Ирокези су свој савез звали Хауденосаунее, или народ дугачке куће[1]. Њихови непријатељи - Алгонqуин Индијанци називали су их Иринакхоиw или 'праве змије' (вјеројатно чегртуше). По њима су их Французи назвали Ироqуоис, додајући свој суфиксоис. [1] Чести назив код англофонских насељеника је Фиве Натионс или 'Пет народа' , касније када су 1722. Тусцароре приступили савезу као шести народ називани су 'Сиx Натионс' . Постојали су и други називи, племе Оттаwа називало их је Матцхенаwтоwаиг или 'зле змије' (енг. 'бад снакес' ), Индијанци Ојибwе 'Наутоwа' или 'змије' , 'гује', (енг. 'аддерс' ). Познат је и Поwхатан назив Массаwомецк.

Конфедерација Ироqуоис (Ироqуоис Леагуе)

[уреди | уреди извор]
Колективна ирокешка кућа 'лонг хоусе'.
Застава племенског савеза Ироqуоис.

Савез Ирокеза настао је око 1570. вјеројатно у крају око ријеке Саинт Лаwренце. У овом формативном периоду они су протјерали цијели низ племена која су касније створила савеза Хурона. Савез је према предаји настао говором који је започео Деканаwида (или Деганаwида; по некима био је Хурон) 'I ам Деканаwидах анд wитх тхе Фиве Натионс' Цонфедерате Лордс I плант тхе Трее оф Греат Пеаце.' Савез се касније посветио ратовима против својих сусједа. У првој половици 17. вијека отјерали су Цонестоге с ријеке Сусqуеханна, њихових блиских рођака. У даљњим нападима (1648-50) поразили су (уз помоћ пушака и богиња) племена савеза Хурон. Духански Народ (Тобаццо Натион) збрисали су 1649.; Неутрални Народ (Неутрал Натион; 1650-51); Ерие (1653-56). Касније су страдали и Индијанци Иллиноис и Делаwаре у првој половици 18. вијека. Похарали су и читаву Виргинију. На југу су их ипак зауставили Цхерокее и Цатаwба, те Ојибwе на западу. Ирокези су били горки непријатељи Француза, класичних савезника и пријатеља канадских Хурона и Абенака. Они су били савезници Низоземаца и касније Енглеза. Од њих су добивали ватрено оружје и артикле за трговину. У вријеме Америчке револуције већина Ирокеза била је на енглеској страни, но Американци су добили рат па су морали отићи у Онтаријо, гдје још многи живе. Многи Онондага и Сенеца остали су на резерватима у Неw Yорку, док су Онеиде касније пресељени у Wисцонсин.

  • Цаyуга, "Гоиогуен-ага" (Лоцустс-цоминг-оут-оф-плаце пеопле), држали су подручје између Сенеца на западу и средишњих Онондага. У савезу означавани су именом "тхосе оф тхе греат пипе." '(чуварима) Велике луле', то јест калумета ('цалумет').
  • Мохаwк, најисточнији, испрва звани Ганиенге-хага, данас себе зову Каниенкехака, новија варијанта, значење је 'Флинт плаце пеопле '. Они су чувари 'Источних вратију' или "кееперс оф тхе еастерн доор."
  • Онеида, "Онениоте-ага" , друго племе с истока, односно западни сусједи Мохаwка (Стандинг стоне пеопле)
  • Онондага. Средишња група, село Онондага имало је функцију данашњег главног града. Они су раније називани Онондаге-га" (Моунтаин плаце пеопле). Онондаге су у конфедерацији називани као 'чувари ватре' "кееперс оф тхе фире" или 'чувари 'wампума' "wампум кееперс."
  • Сенеца, чувари су 'Западних вратију' "кееперс оф тхе wестерн доор." , "Тсононтоwага" или "Тсоннонтоуан", ('Биг моунтаин пеопле'). Они су били западна предстража Ирокеза.

Локација

[уреди | уреди извор]

Ирокези су контролирали подручје између Сцхохарие Цреека до ријеке Генесее, и од Ст. Лаwренце до Сусqуеханне, данашње Сједињене Државе и Канада. Њихово подручје било је окружено Алгонqуианским племенима камо су често продирали, вршили пљачкашке походе, отимали жене, дјецу и друге ратне заробљенике. Својом експанзијом Ирокези су ширили подручје своје доминације али су истовремено адоптирали многе друге народе и губили чистокрвност.

Језик, односно језици Ирокеза припадају породици Ироqуоиан, породици која је добила име по њима. Највећу сродност постоји између језика мохаwк и онеида и цаyуга и сенеца. Остали језици породице су хурон, или wyандот, сусqуеханна, ерие, цхерокее, тусцарора, мехеррин, ноттаwаy и дијалекти других мањих племена.

Организацијска структура друштва

[уреди | уреди извор]

Ирокези су били лабави савез племена, можда слично као Астеци. Свако племе одлучивало је о само о себи. О стварима које су се тицале читаве заједнице одлучивали су 'сацхеми' (сацхем = поглавица) свих племена. Свако племе у Ирокеза било је подијељено на кланове (према Моргану, на родове). Кланови су код свих Ирокеза били егзогамни, а насљеђе матрилинеарно, боравиште је било матрилокално. Муж се након рођења првог дјетета селио у женин дом. Сенеце су имали 8 оваквих кланова (то су били вук, медвјед, корњача, дабар, јелен, шљука, чапља и јастреб); Индијанци Цаyуга имали су кланове (вук, медвјед, корњача, дабар, јелен, шљука, јегуља и јастреб); Онондага (вук, медвјед, корњача, дабар, јелен, шљука, јегуља и клупко); Индијанци Онеида и Мохаwк (вук медвјед и корњача). Осим код Онеида и Мохаwка, свако племе било је подијељено и на двије фратрије, односно братства (неки кажу женидбене класе). Код Сенеца свака фратрија имала је четири клана, код Цаyуга и Онеида било је по 5 кланова у једној фратрији и по 3 у другој. Женидба унутар фратрије била је забрањена, то јест, биле су егзогамне. Фратрије или братства биле су наравно ривали у разним активностима, спортским играма и другом.

Поглавице је свако племе бирало за себе. Свако племе бирало је и поглавицу који ће их заступати у конфедерацији, о њему су касније одлучивали поглавице које су већ изабране на том мјесту. Он је могао бити, али и није морао бити и прихваћен. Ако би био одбијен, дотично племе слало је другог кандидата, и тако све док један не буде прихваћен. Било је увијек важно да буде припадник клана који је одређен за ту племенску титулу. Поглавица аутоматски губи своје старо име и добива ново, оно му је и титула и име. Важно је напоменути да су 'матрифокални' Ирокези за поглавице прихваћали и жене. Она је јако често примана на те положаје. –Веома сродни Тусцарора такођер су имали кланове сличне Ирокезима, медвјед, дабар, шљука, јегуља, али су имали два вука (жути и сиви, у истој фратрији), имали су и двије корњаче (велику и малу), али је клан јелена код њих био истријебљен још у Морганово вријеме.

Свако племе у савезу заступано је од одређеног броја поглавица. Мохаwки су имали 9 поглавица, Онеида (9), Онондага (14), Цаyуга (10) и Сенеца (8). Придошли Тусцароре, нису имали права присуствовати вијећима иако су били примљени у савез. Назив сваког положаја истовремено постаје и име поглавице у току вршења његове службе. Било је 50 'сацхема', уствари бирало се само 48 јер на мјесту Хиаwатхе и Деганаwиде није биран нитко, понашало се међутим, као да тамо сједе. Ови сацхеми припадали су различитим класама, и увијек су били из истог клана.

Сацхеми 1. класе код Мохаwка припадали су клану Корњача; 2. класе, клану Вука; они из 3. класе (Медвједу). Мохаwкс.

I. 1. Да-гä-е’-о-гă (‘Неутрал.’ или ‘тхе Схиелд.’ Неутрални или Штит) 2. Хä-yо-wент’-хä ( ‘Ман wхо Цомбс.’ Човјек који се чешља) 3. Да-гä-но-wе’-дä (‘Инеxхаустибле.’ Неисцрпни). Ова класа поглавица припада клану Корњача

II. 4. Со-ä-е-wä’-ах (‘Смалл Спеецх.’ Тихи Говор) 5. Да-yо’-хо-го (‘Ат тхе Форкс.’ Код Рачве) 6. 0-ä-ä’-го-wä (‘Ат тхе Греат Ривер.’ Код Велике Ријеке). Друга класа поглавица припада клану Вук.

III. 7. Да-ан-но-гä’-е-нех (‘Драггинг хис Хорнс.’ 'Онај који вуче своје рогове') 8. Сä-да’-гä-е-wä-дех (‘Евен- Темперед.’) 9. Хäс-дä-wех’-се-онт-хä (‘Хангинг уп Раттлес.’ ) Трећа класа припада клану Медвјед.

Код Онеида исто постоје 3 класе сацхема. Прва класа припадала је роду Вука; друга клану корњача; и 3. клану Медвједа. То су били:

I. Хо-дäс’-хä-тех (‘А Ман беаринг а Бурден.’ 'Човјек који носи терет') 2. Га-но-гwех’-yо-до (‘А-Ман цоверед wитх Цат-таил Доwн.’ 'Човјек прекривен мачјим крзном') 3. Да-yо-хä’-гwен-да (‘Опенинг тхроугх тхе Wоодс.’ 'Отвор кроз шуму')

II. 4. Со-но-сасе’ (‘А. Лонг Стринг.’ 'Дуга узица') 5. То-но-ä-гǎ’-о (‘А Ман wитх а Хеадацхе.’ 'Човјек с главобољом') 6. Хä-де-ä-дун-нент’-хä (‘Сwаллоwинг Химселф.’ 'Човјек који се гута')

III. 7. Да-wä-дä’-о-дä-yо (‘Плаце оф тхе Ецхо.’ 'Мјесто одјека') 8. Гä-не-ä-дус’-ха-yех (‘Wар-цлуб он тхе Гроунд.’ 'Ратна кијача на тлу') 9. Хо-wус’-хä-да-о (‘А Ман Стеаминг Химселф.’ 'Човјек кој се пуши')

Онондага

[уреди | уреди извор]

Индијанци Онондага имали су 4 или 5 класа сацхема. Код њих су сацхеми истих класа припадали разним клановима, ипак увијек одређеним. Ситуација је код Онондагас.

  • I. 1. То-до-дä’-хо.[19] 2. То-нес’-са-ах. 3. Да-äт-га-досе.[20] (19. ‘Танглед,’ 'Запетљани', клан 'Беар', или 'медвјед'; 20. ‘Он тхе Wатцх,’ 'На стражи', клан 'Беар')
  • II. 4. Гä-неä-дä’-је-wаке.[21] 5. Ах-wä’-га-yат.[22]- 6. Да-ä-yат’-гwä-е. (21. ‘Биттер Бодy,’ 'Горко тијело', клан Шљука 'Снипе'; 22. клан 'Туртле' или 'Корњача')
  • III. 7. Хо-но-wе-нă’-то.[23] (23. овај је поглавица био насљедни чувар појаса од шкољки 'wампума', припадао је клану Вук).
  • IV. 8. Гä-wǎ-нǎ’-сан-до.[1] 9. Хä-е’-хо.[2] 10. Хо-yо-не-ä’-не.[3] 11. Са-дä’-кwä-сех.[4] (1. клан, Деер ; 2. клан Деер; 3. клан, Туртле; 4. клан Беар)
  • V. 12. Сä-го-га-хä’.[5] 13. Хо-са-хä’-хо.[6] 14. Скä-но’-wун-де.[7] (5. ‘Хавинг а Глимпсе,’ Деер; 6. ‘Ларге Моутх,’ или 'Велика уста', клан Туртле; 7. ‘Овер тхе Цреек,’ 'Преко потока', клан Корњача или Туртле.)

Племе Цаyуга имало је 3 класе сацхема с мјешовитим клановима

  • I. 1. Да-гä’-ă-yо.[8] 2. Да-је-но’-дä-wех-о.[9] 3. Гä-дä’-гwä-са.[10] 4. Со-yо-wасé.[11] 5. Хä-де-äс’-yо-но.[12] (8. ‘Ман Фригхтенед.’ 'Уплашени човјек', клан Деер; 9. клан Херон /Шљука/; 10. клан Беар; 11. Беар; 12. Туртле или Корњача)
  • II. 6. Да-yо-о-yо’-го.[13] 7. Јоте-хо-wех’-ко.[14] 8. Де-ä-wате’-хо.[15] (13. није установљено; 14. ‘Верy Цолд,’ 'Врло хладни, клан Туртле; 15. Херон)
  • III. 9. То-дä-е-хо’.[16] 10. Дес-гä’-хех.[17] (16. клан Шљука или Снипе; 17. клан Шљука или Снипе)

Индијанци Сенеца, 'Чувари западних врата' имали су 4 класе сацхема I. 1. Га-не-о-ди’-yо (‘Хандсоме Лаке,’ Лијепо језеро, клан корњача) 2. Сä-дä-гä’-о-yасе (‘Левел Хеавенс.’ Небеска Равница' Клан Снипе или Шљука)

II. 3. Гä-но-ги’-е (Клан Туртле) 4. Сä-гех’-јо-wä (‘Греат Форехеад,’ Велико Чело, клан Хаwк)

III. 5. Сä-де-а-но’-wус (‘Ассистант,’ Помоћник, клан Беар) 6. Нис-хä-не-а’-нент ( ‘Фаллинг Даy,’ Дан који нестаје. Клан Снипе)

IV. 7. Гä-но-го-е-дä’-wе ( ‘Хаир Бурнед Офф,’ Спаљена Коса, Клан Снипе) 8. До-не-хо-гä’-wех (‘Опен Доор’, Отворена врата, клан Wолф)

Ирокези су шумски народ, кретали су се пјешице шумом и увијек су били у лову или рату.

Мушкарац је често веома дуго био на таквим путовањима. Популарне кокице или 'поп цорн' њихов је производ, Ирокез га је носио са собом на својим дугачким путовањима.

Обрада поља и узгој кукуруза главно је занимање жена, њезин посао је и домаћинство, чување дјеце, сакупљање дрва, ношење воде и други послови. Ирокешка поља засађена кукурузима, њиховом главном културом, била су огромна за оно вријеме.

Према једном извјештају из 1667. године (према Еви Липс), војници француског гувернера седам су дана уништавала поља кукуруза само четири ирокешка села, према Цхарлевоиxу, било га је око 1,000,000 бушела.

За заштиту својих поља од птица Ирокези су имали организирану зашититу. У пољима су подизали платформе с којих су жене могле плашити и тјерати птице. Сцену оваквог чувања кукуруза овјековјечио је Еастман на својој слици.

Грах, друга значајна култура Ирокеза сађен је уз кукуруз уз који се могао овијати и расти. Овакав обичај данас уобичајен у Еуропи примили смо од Индијанаца.

Села су код Ирокеза била опасана палисадама ради заштите од напада других племена, посебно њихових крвних непријатеља Хурона.

Култура Ирокеза је типа Источних шума. Мушкарци су се бавили ловом на јелене и другу мању дивљач.

Назив народа "народ дугачке куће" није случајан. Они су, за разлику од неких других индијанских племена, становали у "дугим кућама", а не у wигwамима или у пуеблима. Куће у којима су живјели, познате као 'лонг хоусес' , постале су им симбол као што је то и 'ирокешка фризура'. Ове куће биле су колективне и свака обитељ имала је своје мјесто у таквој кући.

Села су радили уз ријеку, али на мјестима гдје је чинила "завоје", односно у ужем "куту" којег су чинили ти завоји. Али, прије свега, села су била на некаквој узвисини, односно на мало вишем положају од околног земљишта.

Богови и духови из пантеона Ирокеза

[уреди | уреди извор]
  • Адекагагаwаа.- велики дух, у видљивом Аспекту Сунца, он влада над духовима времена и свих годишњих доба.
  • Арескоуи. –велики дух, заштитник лова и рата.
  • Атаентсиц или Атсеатсине. "Wоман-Wхо-Фелл-То-Еартх". Прва жена, мајка оф Yоскеха и Таwискарон. Жене Атсеатсан-ова. Она је пала на земљу док је ловила медвједа, да би припремила 'медицину за свог супруга. Приписују јој добре па лоше особине. Мајка је злог Таwискарон-а.
  • Атсеатсан . први мушкарац, муж Атаентсиц-ин. Соларно божанство. Он и његова супруга помажу Сунцу да се издигне на небо, придржавајући га док не постане превруће .
  • Аwатаерохи . –дух болести. Он улази у тијело особе која онда оболи. Постоји 12 врста Аwатаерохи-болести. Свака се лијечи посебним плесом.
  • Беан Wоман.- Грах-Жена, једна од 3 сестре (остале двије су Цорн и Сqуасх Wоман). То су три главне културе Ирокеза, називају их Три сестре.
  • Цаннибал Wоман
  • Цорн Wоман. – (Жена-Кукуруз) једна од Три сестре.
  • Дагwаноенyент,- дух торнада, кћерка је вјетра.
  • Дахдахwат. Опасна приказа из снова.
  • Дајоји, дух Западног вјетра.
  • Деадоендјадасес (Еартх-Цирцлер). Див-људождер који живи са своје три сестре.
  • Деагахгwеосес (Лонг Уппер Еyелид). Заштитник духана.
  • Дехотгохсгаyех (Сплит-Фаце) , див који живи на југу, заштитник 'хицкорy-дрвета ([1] ), дрво из породице ораха (Југландацеае). Он помаже људима а повезују га с медвједима и громом.
  • Дјиеиен. Монструозни дух паука, велик и зао.
  • Дјигаахехwа. Класа нижих духова, имају ауторитет над биљем, посебно расту љековитог биља.
  • Дјоеага.- дух ракуна, чест у многим причама.
  • Доононгаес (Хе оф тхе Тwо Хорнс). Рогата змија која живи у језерима
  • Фацес ин тхе Форест.- класа духова из дубоке шуме

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Ирокези су се средином 17. вијека наоружали холандским мушкетама и стекли предност над народима лука и стријеле. Они харају цијелим подручјем до Америчке револуције. За њих она је значила пропаст. Умијешали су се у овај рат али свако племе за себе, не више као конфедерација. Сви осим Онеида придружили су се Британцима али су Британци изгубили рат. Онеиде, оставши 'црне овце', због освете од осталих Ирокеза морали су бјежати из тога краја. Влада их је склонила у Wисцонсин гдје и данас живе.

Ирокези данас - њихова будућност

[уреди | уреди извор]
Леwис Хенрy Морган (9. од 13 дјеце), отац америчке антропологије. Проучавао је друштвену структуру Ирокеза и других домородаца Сјеверне Америке. Рођен 1818, близу Ауроре у Неw Yорку. Аутор књиге Анциент Социетy.

1990. око 50 000 Ирокеза живи у Неw Yорку , Онтарију али и широм Америке.

  • У Канади Ирокези данас живе на резерватима

(Цаугхнаwага}: управо јужно од Монтреала у Qуебецу, племе Мохаwк. Ока: на ријеци Оттаwа. Ст. Регис: јужно од Цорнwалла, Онтарио. Десеронто: источно од Беллевиллеа, Онтарио. Сиx Натионс Ресерве: код Брантфорда, Онтарио. На њему живе припадници свих ирокешких племена. Онеида: југозападно од Лондона, Онтарио. Племе Онеида Гибсон (Wахта): југоисточно од Георгиан Баyа, Онтарио (код града Бала), Племе Мохаwк.

  • У Неw Yорку имају такођер више резервата и заједница:

Акwесасне (Ст Регис} Ресерватион: на сјеверу Неw Yорка. Мохаwк Натион. Ганиенгех: близу града Алтона, сјеверно од Платтсбурга. Мохаwк Канатсиохареке: близу Фонде. Мохаwк Натион . Онеида: близу Онеиде, Мадисон Цо., Онеида Натион. Онондага: јужно од Сyрацусе, Онондага Натион. Тонаwанда: југоисточно од Лоцкпорта. Сенеца Натион. Аллеганy : између Јаместоwна анд Олеана. Сенеца Натион. Тусцарора: близу Леwистона, сјеверно од Ниагара Фаллса, Тусцарора Натион. Цаттараугус: сјеверозападно од Гоwанде, Сенеца Натион.

  • У Wисцонсину живе, као што је већ речено, Онеиде који су морали побјећи пред бијесом осталих Ирокеза, због свог савезништва с Американцима у Грађанском рату. Резерват им се налази код Греен Баyа.

Најјужнији Сенеца-Цаyуга (дијелом поријеклом од Ерие Индијанаца) настањени су у Оклахоми код Туркеy Форда.

Многи су Ирокези данас познате особе као глумица Алеx Рице ([2]), глумац Аугуст Сцхелленберг, Биллy Тwо Риверс (wрестлинг-борац), сви из племена Мохаwк и веома познати Грахам Греене из племена Онеида (ово је лица засигурно познато свим филмофилима [3] Архивирано 2013-06-14 на Wаyбацк Мацхине-у).

  • Данас већина ипак живи просјечним америчким животом, како у урбаним, тако и у руралним заједницама. На резерватима постоје коцкарнице које су главни извор зараде готово свим резерватским Индијанцима. Ван резервата раде највише за разне грађевинске твртке, јер је још од првих контаката с бијелцима код њих установљена способност одличног подношења великих висина.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Ирокези данас имају властити спортски савез, који данас наступа самостално у међународним спортским натјецањима, а успио је и постићи и неке успјехе - ирокешка лацроссеашки тим је на СП-има у лацроссеу 2003. и 2007. године освојио друго мјесто.

  • Вучје братство (у изворнику: Ле Пацте дес лоупс), фра. филм, 2001.

Литература

[уреди | уреди извор]

Фентон, Wиллиам Н.

  • Ироqуоиан студиес ат мид-центурy.

Морган, Леwис Хенрy

  • Леагуе оф тхе Хо-де-но-сау-нее ор Ироqуоис.
  • Древно друштво
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Ироqуоис (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 21. 11. 2012. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]