Хенрy Фонда

Хенрy Фонда
Фонда у филм Слим из 1937.
Биографске информације
Рођење	Хенрy Јаyнес Фонда (1905-05-16)16. 5. 1905. Гранд Исланд, Небраска, САД
Смрт	12. 8. 1982. (доб: 77) Лос Ангелес, Калифорнија, САД
Супружник	1) Маргарет Суллаван (вј. 1931-32, развод) 2) Францес Форд Сеyмоур (вј. 1936-50, њена смрт) 3) Сусан Бланцхард (вј. 1950-56, развод) 4) Афдера Францхетти (вј. 1957-61, развод) 5) Схирлее Мае Адамс (вј. 1965-82, његова смрт)
Дјеца	Јане Фонда Петер Фонда Францес де Виллерс Брокаw (покћерка) Амy Фисхман (усвојен)
Родбина	Бридгет Фонда (унука) Ванесса Вадим (унука) Троy Гаритy (унук)
Опус
Дјелатни период	1935–1982
Награде Почасни Осцар 1980 животно дјело Осцар за најбољег главног глумца 1982 Он Голден Понд

Хенрy Јаyнес Фонда (Гранд Исланд, Небраска, 16. свибња 1905. - Лос Ангелес, 12. коловоза 1982.), амерички глумац, најпознатији по улогама поштених идеалиста.

Фонда је почео глумачку каријеру на Броадwаyу, а у Холлywооду је дебитирао 1935. Прекретница у каријери била му је улога у филму Плодови гњева из 1940., за коју је номиниран за Осцара. Била је то адаптација романа Јохна Стеинбецка о обитељи из Оклахоме која се сели на запад због суше. Тијеком шездесет година у Холлywооду, Фонда је наступио у разним класицима као што су Тхе Оx-Боw Инцидент, Господин Робертс и 12 гњевних људи. Касније се окушао у мрачнијим епским филмовима, као што је шпагети-вестерн Било једном на Дивљем Западу Сергиа Леонеа (у којем је глумио негативца који убија, међу осталима, дијете и богаља) и лаганијим улогама у обитељском комедијама као што је Твоје, моје и наше (с Луцилле Балл).

Био је глава обитељи славних филмских глумаца, међу којима су његова кћер Јане Фонда, син Петер Фонда, унука Бридгет Фонда и унук Троy Гаритy.

1999. га је Амерички филмски институт прогласио шестом највећом мушком филмском звијездом свих времена.

Обитељ и пријатељи најчешће су га звали "Ханк".

Фонда је рођен у Гранд Исланду, Небраска у обитељи тискара реклама Wиллиама Брацеа Фонде и Херберте Круегер Јаyнес, у другој години њихова брака.

Обитељ Фонда емигрирала је на запад из Неw Yорка у 19. стољећу, а коријене вуче из Генове, Италија и Низоземске 16. стољећа. У САД се доселила у 16. стољећу у град који се сада назива Фонда, Неw Yорк.

Фонда је похађао свеучилиште у Миннесоти, студирајући новинарство, иако није дипломирао.

У 20. години почео је глумачку каријеру у локалном казалишту у Омахи кад га је мајчина пријатељица Додие Брандо (мајка Марлона Бранда) ангажирала за главну улогу у представи Yоу анд I. Отишао је на исток како би наступао у љетним глумачким камповима, гдје је упознао дугогодишњег пријатеља Јамеса Стеwарта.

Фонда и Стеwарт пошли су у Неw Yорк гдје су дијелили собу и брусили своје глумачке вјештине на Броадwаyу. Фонда је од 1926. до 1934. наступао у казалишним продукцијама, а на филму се појавио 1935., у филмској адаптацији представе с Броадwаyа, Фармер се жени. 1935., Фонда је наступио у главној улози у филму РКО-а, "I Дреам Тоо Муцх" са славном оперном пјевачицом Лилy Понс.

Фондина филмска каријера процвјетала је кад је наступио у филму Тхе Траил оф тхе Лонесоме Пине (1936.), са Сyлвиом Сиднеy и Фредом МацМурраyјем. Фонда је добио похвале и за главну улогу у филму Само једном се живи (1937.), опет са Сиднеy, а филм је режирао Фритз Ланг. Након успјеха у филму Језебел (1938.), с Бетте Давис, остварио је главну улогу у филму Млади г. Линцолн, у својој првој сурадњи с редатељем Јохном Фордом.

Фондини успјеси нагнали су Форда да га ангажира за улогу "Тома Јоада" у филмској верзији романа Јохна Стеибецка, Плодови гњева (1940.), што није одобравао Даррyл Зануцк, који је преферирао Тyронеа Поwера, па је инзистирао да Фонда потпише седмогодишњи уговор са студијом Тwентиетх Центурy Фоx. Фонда је пристао, а на крају је номиниран за Осцара за улогу коју многи смтрају његовом најбољом, али га је засјенио Стеwарт, који је добио награду за улогу у филму Прича из Пхиладелпхије.

Фонда је 1941. наступио с Барбаром Станwyцк у филму Тхе Ладy Еве, а похвале је добивао и за филм Тхе Оx-Боx Инцидент. Сљедеће године наступио је с Генеом Тиернеyјем у комедији Рингс он Хер Фингерс, али се онда пријавио у Морнарицу како би се борио у 2. свјетском рату, рекавши: "Не желим бити у лажном рату у студију".

Прије тога, он и Стеwарт донирали су у фонд за обрану Британије од нациста. Фонда је служио три године, прво на разарачу УСС Саттерлее. Послије је пребачен у зракопловство на Пацифик, а добио је и предсједничко одличје, Брончану звијезду.

Након рата, Фонда се појавио у вестерну Форт Апацхе (1948.), након чега је истекао његов уговор с Фоxом. Одбивши други дуготрајни уговор са студијом, Фонда се вратио на Броадwаy, носећи властиту часничку униформу за главну улогу у представи Господин Робертс, комедији о Морнарици. 1948. је освојио награду Тонy за ту улогу, а касније је репризирао изведбу у филмској верзији из 1955., с Јамесом Цагнеyјем, Wиллиамом Поwеллом и Јацком Леммоном. На сету тог филма, Фонда се посвађао с Јохном Фордом и рекао да више никад неће радити с њим. Тако је и било (иако се појавио у хваљеном документарцу Петера Богдановицха, Дирецтед бy Јохн Форд те говорио о Форду у суперлативима).

Након Господина Робертса, Фонда је наступио у екранизацији епског романа Лава Толстоја, Рат и мир, у којој је глумио Пиерреа Безукова, заједно с Аудреy Хепбурн. Фонда је 1956. радио и с Алфредом Хитцхцоцком, као кривооптужени за убојство у филму Криво оптужен.

1957. се први пут окушао у продукцији с филмом 12 гњевних људи, темељеном на сценарију Региналда Росеа, који је режирао Сиднеy Лумет. Напети филм о дванаесторици поротника који одлучују о судбини младића оптуженог за убојство зарадио је добре критике широм свијета. Фонда је заједно с продуцентом Региналдом Росеом подијелио номинације за Осцар и Златни глобус, те 1958. освојио БАФТА награду за улогу разумног "Поротника бр.8". Међутим, Фонда се свечано заклео како више никад неће продуцирати филм. Након вестерна Тхе Тин Стар (1957.) и Wарлоцк (1959.), Фонда се вратио продукцији на НБЦ-овој вестерн телевизијској серији Тхе Депутy (1959.-1961.), у којој је и наступао у главној улози.

У шездесетима је Фонда наступао у бројним епским ратним и вестерн филмовима, укључујући Најдужи дан и Како је освојен Запад, оба из 1962.

1968. је наступио у за њега необичној улози разбојника "Франка" у вестерну Било једном на Дивљем Западу. Након што је првотно одбио улогу, глумац Ели Wаллацх и редатељ Сергио Леоне наговорили су га да прихвати. Леоне је чак долетио из Италије у САД како би га наговорио да прихвати улогу. Фонда је мислио носити смеђе контактне леће, али Леоне је хтио постићи парадокс контрастирањем крупних планова Фондина невиног изгледа с окрутном особношћу његова лика.

Фондин однос с Јиммyјем Стеwартом преживио је и њихова политичка неслагања - Фонда је био либерални демократ, а Стеwарт републиканац. Након вруће расправе, избјегавали су разговарати о политици. 1970., Фонда и Стеwарт појавили су се у вестерну Тхе Цхеyенне Социал Цлуб, незапажени филм у којем су двојица на хумористичан начин расправљали о политици.

Иако се приближавао седамдесетима, Хенрy Фонда је у 1970-има наставио је радити и на телевизији и на филму. 1970. је наступио у три филма, од којих је најуспјешнији био Тхе Цхеyенне Социал Цлуб. Два остала филма била су Тоо Лате тхе Херо, у којем је наступио у споредној улози, и Тхере Wас а Цроокед Ман, о Парису Питману Јр. (којег је глумио Кирк Доуглас), који покушава побјећи из затвора у Аризони.

Вратио се страним и телевизијским продукцијама, што му је одржало каријеру у десетљећу у којем су многи старији глумци доживјели пад каријере. Између 1971. и 1972. наступао је у АБЦ-овој телевизијској серији Тхе Смитх Фамилy. 1973. је зарадио номинацију за Еммy за улогу у телевизијском филму Тхе Ред Понy, адаптацији романа Јохна Стеибецка. Након неуспјешне холивудске мелодраме Било која сриједа, снимио је три филма у талијанској продукцији који су објављени 1973. и 1974.

Наставио је наступати и у казалишту, укључујући неколико захтјевних представа на Броадwаyу. На Броадwаy се вратио 1974. за биографску драму Цларенце Дарроw, за коју је био номиниран за награду Тонy. Фондино здравље се погоршавало годинама, али први видљиви симптоми појавили су се након представе из 1974., кад се онесвијестио од исцрпљености. Након појаве срчане аритмије, на коју се надовезао рак простате, уграђен му је пацемакер, а Фонда се у казалиште вратио 1975. Након представе из 1978., Први понедјељак у листопаду, прихватио је лијечнички савјет и напустио представе, иако је наставио радити на филму и телевизији.

1976., Фонда се појавио у многим познатим телевизијским продукцијама. Прва је била Цоллисион Цоурсе, прича о непостојаној вези између предсједника Харрyја Трумана (Е.Г. Марсхалл) и генерала МацАртхура (Фонда), коју је продуцирао АБЦ. Након појављивања у хваљеном пројекту Аламо'с Ман, темељеном на причи Рицхарда Wригхта, наступио је у главној у епској НБЦ-овој мини-серији Капетани и краљеви, заснованој на роману Таyлора Цалдwелла. Три године послије, појавио се у АБЦ-овој мини-серији Коријени: Сљедеће генерације, али је пројект засјенио његов оригинал, Роотс. 1976. је наступио у главној улози у блоцкбустеру о Другом свјетском рату, Мидwаy.

Седамдесете је завршио с бројним филмовима катастрофе. Први од њих били су талијански трилер Тентацоли (Тентацлес) и осредњи Роллерцоастер, у којем је Фонда глумио с Рицхардом Wидмарком и младом Хелен Хунт. Поновно је наступио с Wидмарком, Оливиом де Хавилланд, Фред МацМурраyјем и Јосеом Феррером у акцијском филму Тхе Сwарм. У филму Метеор глумио је са Сеаном Цоннерyјем, Наталие Wоод и Карлом Малденом, а након тога у канадској продукцији Цитy он Фире, са Схеллеy Wинтерс и Авом Гарднер.

Како му се здравље погоршавало, почео је узимати све веће станке између филмова. 1979. му је одбор награде Тонy додијелио посебну награду за постигнућа на Броадwаyу. 1980. је примио Златни глобус за животно дјело, а исти Осцар 1981.

Фонда је наставио глумити и у раним осамдесетима, иако су све осим једне продукције у којима је наступао биле за телевизију. Након неколико телевизијских пројеката, почео је рад на филмској адаптацији драме Ернеста Тхомпсона, Љетниковац на Златном језеру.

Овај филм, којег је режирао Марк Рyделл, по први пут је донио сурадњу између Фонде, Катхарине Хепбурн и Фондине кћери, Јане. Након што је премијерно приказан у просинцу 1981., филм је зарадио добре критике. С једанаест номинација за Осцара, филм је зарадио 120 милијуна долара у кинима, неочекивано поставши блоцкбустер. Осим Осцара за Хепбурн (најбоља глумица), и Тхомпсона (сценариј), Летниковац је Фонди донио његовог јединог Осцара за најбољег глумца (освојио је и Златни глобус за најбољег глумца). Након Фондине смрти, неки критичари назвали су ову изведбу "његовом задњом и највећом улогом".

Хенрy Фонда женио се пет пута. Његов брак с Маргарет Суллаван 1931. убрзо је завршио раставом, која је завршена разводом 1933. 1936., оженио се Францес Форд Сеyмоур. Имали су двоје дјеце, Петера и Јане. 1950., Сеyмоур је починила самоубојство. Фонда се оженио са Сусан Бланцхард, покћерком Осцара Хаммерстеина II., 1950. Пар је посвојио кћер Амy (рођену 1953.), али су се развели три године послије. 1957. се Фонда оженио с талијанском грофицом Афдером Францхетти. Остали су у браку 1961. Убрзо након тога Фонда се оженио са Схирлеy Мае Адамс, с којом је остао до своје смрти 1982.

Његов однос с дјецом описиван је као "емоционално дистанциран". У аутобиографији Петера Фонде из 1998., Дон'т Телл Дад, описао је како никад није био сигуран што отац мисли о њему те да никад није рекао оцу да га воли све док његов отац није био старији, кад је коначно чуо ријечи, "Волим те, сине". Његова кћер Јане није вољела што јој се отац дружи с републиканским глумцима као што су Јохн Wаyне и Јиммy Стеwарт, па је као резултат свега њихова веза била јако затегнута.

Јане Фонда рекла је како је била одијељена од оца, посебно тијеком њезине ране глумачке каријере. Хенрy Фонда упознао ју је с Лее Страсбергом, који јој је постао учитељ глуме, а како је као глумица развила технике "суставне глуме", постала је фрустрирана, те није могла схватити како њезин отац глуми с таквом лакоћом. Крајем педесетих, кад га је питала како се припремао за излазак на позорницу, он би ју збунио одговоривши: "Не знам, стојим ондје, размишљам о својој жени, Афдери, не знам."

Фонда је у једном интервјуу признао како је осјећао како није био добар отац својој дјеци. У истом интервјуу, објаснио је како је дао све од себе да се не мијеша у Јанеину и Петерову каријеру, нагласивши како је мислио да је важно да они знају да су успјели зато што су напорно радили, а не зато што су искористили његову славу како би остварили своје циљеве.

Фонда је умро у свом дому у Лос Ангелесу, 12. коловоза 1982., са 77 година од болести срца. Фондина жена Схирлее и кћер Јане били су уз њега кад је умро. Осим тога, патио је и од рака простате, али то није изравно узроковало његову смрт.

У годинама након његове смрти, његова каријера се више уважава него док је био жив. Препознат је као један од холивудских великана класичне ере. На стогодишњицу његова рођења, 16. свибња 2005., Турнер Цлассиц Мовиес одао му је почаст маратоном његових филмова. Осим тога, у свибњу 2005., америчка пошта издала је поштанску маркицу од 37 центи с његовим ликом, као дио њихове серије "Холлywоод легендс".

Година	Филм	Улога	Биљешке
1935.	Фармер се жени	Дан Харроw
	Wаy Доwн Еаст	Давид Бартлетт
	Превише сањам	Јонатхан Стреет
1936.	Спендтхрифт	Тоwнсенд Миддлетон
	Тхе Траил оф тхе Лонесоме Пине	Даве Толливер
	Тхе Моон'с Оур Хоме	Тоwнсенд Миддлетон
1937.	Само се једном живи	Керрy Гилфаллен
	Wингс оф тхе Морнинг	Еддие Таyлор
	Слим	Слим Кинцаид
	Тхат Цертаин Wоман	Јацк V. Меррицк, Јр.
1938.	I Мет Мy Лове Агаин	Ивес Тоwнер
	Језебел	Престон Диллард
	Опсада	Марцо
	Спаwн оф тхе Нортх	Јим Киммерлее
	Луда гђица. Мантон	Петер Амес	Први од три филма с Барбаром Станwyцк
1939.	Јессе Јамес	Франк Јамес
	Лет Ус Ливе!	Брицк Теннант
	Прича о Алеxандеру Грахаму Беллу	Тхомас Wатсон
	Млади г. Линцолн	Абрахам Линцолн
	Бубњеви дуж Мохаwка	Гилберт Мартин
1940.	Плодови гњева	Том Јоад	Номинација за Осцар за најбољег главног глумца
	Лиллиан Русселл	Алеxандер Мооре
	Повратак Франка Јамеса	Франк Јамес	наставак филма Јессе Јамес
	Цхад Ханна	Цхад Ханна
1941.	Ладy Еве	Цхарлес Пике
	Wилд Геесе Цаллинг	Јохн Мурдоцк
	Yоу Белонг то Ме	Петер Кирк
1942.	Рингс он Хер Фингерс	Јохн Wхеелер
	Тхе Мале Анимал	Професор Томмy Турнер
	Тхе Магнифицент Допе	Тхадеус Wинсхип Паге
	Приче с Манхаттана	Георге
	Тхе Биг Стреет	Агустус Пинкертон II.
1943.	Бесмртни наредник	Каплар Цолин Спенце
	Тхе Оx-Боw Инцидент	Гил Цартер
1946.	Моја драга Цлементине	Wyатт Еарп
1947.	Дуга ноћ	Јое Адамс
	Бјегунац	Бјегунац
	Даисy Кенyон	Петер Лапхам
1948.	Он Оур Меррy Wаy	Ланк
	Форт Апацхе	Потпуковник Оwен Тхурсдаy
1949.	Јигсаw	Конобар у ноћном клубу	цамео наступ
1955.	Господин Робертс	Поручник Доуглас А. Робертс
1956.	Рат и мир	Пиерре Бежуков
	Криво оптужен	Маннy Балестреро	Фондин једини филм с Алфредом Хитцхцоцком
1957.	12 Ангрy Мен	Поротник #8 / г. Давис	Продуцент/Номинација за Златни глобус за најбољег глумца
	Тхе Тин Стар	Морг Хицкман
1958.	Стаге Струцк	Леwис Еастон
1959.	Чаробњак	Цлаy Блаиседелл
	Ћовјек који је разумио жене	Wиллие Бауцхе
	Замјеник шерифа	Шериф Симон Фрy	телевизијска серија
1962.	Савјет и пристанак	Роберт А. Леффингwелл
	Најдужи дан	Генерал Тхеодоре Роосевелт
	Како је освојен Запад	Јетхро Стуарт
1963.	Спенцерова планина	Цлаy Спенцер
1964.	Вјенчани кум	Wиллиам Русселл
	Фаил-Сафе	Предсједник
	Секс и слободна дјевојка	Франк Бродерицк
1965.	Тхе Роундерс	Марион 'Хоwдy' Леwис
	На окрутан начин	Адмирал Цхестер W. Нимитз
	Прљава игра	Димитри Коулов
	Битка за Булге	Потпуковник Даниел Килеy
1966.	А Биг Ханд фор тхе Литтле Ладy	Мередитх / Бен Баилеy
1967.	Добродошли у тешка времена	Градоначелник Wилл Блуе
	Странгер он тхе Рун	Бен Цхамберлаин	ТВ филм
	Фирецреек	Боб Ларкин
1968.	Мадиган	Повјереник Антхонy X. Русселл
	Твоје, моје и наше	Франк Беардслеy
	Тхе Бостон Странглер	Јохн С. Боттомлy
	Било једном на Дивљем Западу	Франк
1970.	Прекасно за јунаке	Сатник Јохн Г. Нолан
	Тхе Цхеyенне Социал Цлуб	Харлеy Сулливан
	Био једном један покварен човјек...	Wоодwард Лопеман
1971.	Сометимес а Греат Нотион	Хенрy Стампер	Први филм приказан на ХБО-у
	Обитељ Смитх	Детектив Цхад Смитх	ТВ серија
1973.	Црвени коњ	Царл Тифлин	ТВ филм
	Ноћни лет за Москву	Аллан Давиес
	Тхе Алпха Цапер	Марк Форбес	ТВ филм
	Асх Wеднесдаy	Марк Саwyер
	Моје име је нитко	Јацк Беаурегард
1974.	Муссолини: Ултимо атто	Кардинал Сцхустер
	Цларенце Дарроw	Цларенце Дарроw	ТВ филм
1976.	Цоллисион Цоурсе: Труман вс. МацАртхур	Генерал Доуглас МацАртхур	ТВ филм
	Алмос' а Ман		ТВ филм
	Мидwаy	Адмирал Цхестер W. Нимитз
	Капетани и краљеви	Енфиелд Бассетт	Минисерија
1977.	Тентацлес	Г. Wхитехеад
	Роллерцоастер	Симон Давенпорт
	Посљедњи каубој	Елегант Јохн
1978.	Ил Гранде аттаццо	Генерал Фостер
	Хоме то Стаy	Грандпа Георге	ТВ филм
	Федора	Предсједник Академије
	Јато	Др. Wалтер Крим
	Улица Сезам	Гост	ТВ филм
1979.	Коријени: Сљедеће генерације	Пуковник Фредерицк Wарнер	Минисерија
	Цитy он Фире	Алберт Рислеy
	Wанда Невада	Стари истраживач
	Метеор	Предсједник
1980.	Тхе Јилтинг оф Граннy Wеатхералл	Приповједач	ТВ филм
	Тхе Олдест Ливинг Градуате	Пуковник Ј.C. Кинцаид	ТВ филм
	Гидеонова труба	Цларенце Еарл Гидеон	ТВ филм
1981.	Љетниковац на Златном језеру	Норман Тхаyер Јр.	Осцар за најбољег главног глумца Златни глобус за најбољег глумца - драма
	Љетни семестар	Јосхуа Турнер	ТВ филм

Година	Награда	Рад
Осцари
Освојио:
1981.	Најбољи глумац	Љетниковац на Златном језеру
1981.	Почасна награда	Награда за животно дјело
Номиниран:
1957.	Најбољи филм	12 гњевних људи
1941.	Најбољи глумац	Плодови гњева
БАФТА награде
Освојио:
1958.	Најбољи глумац	12 гњевних људи
Номиниран:
1982.	Најбољи глумац	Љетниковац на Златном језеру
Еммy награде
Номиниран:
1980.	Најбољи глумац у минисерији или филму	Гидеонова труба
1973.	Најбољи глумац у минисерији или филму	Црвени коњ
Златни глобуси
Освојио:
1982.	Најбољи глумац - драма	Љетниковац на Златном језеру
1980.	Награда Цецил Б. ДеМилле	Награда за животно дјело
Номиниран:
1958.	Најбољи глумац у драми	12 гњевних људи
Награде Тонy
Освојио:
1979.	Специјална награда	Награда за животно дјело
1948.	Најбољи глумац у представи	Господин Робертс
Номиниран:
1975.	Најбољи глумац у представи	Цларенце Дарроw

• Хенрy Фонда на сајту ИМДб
• Еверyбодy'с Алл-Америцан: Хенрy Фонда (2005 Премиере Магазине артицле) Архивирано 2007-10-16 на Wаyбацк Мацхине-у
• Хенрy Фонда на ТВ.цом
• Тхе Сцреен Легенд: Хенрy Фонда Сите Архивирано 2007-12-20 на Wаyбацк Мацхине-у