Дромон

Дромонс (од грчког "тркач") је назив за најважнији ратни брод бизантске ратне морнарице од 6. до 12. вијека. Дромони су се развили од древних трирема те су за погон користили весла и једра.

Градили су се у разним облицима и величинама, те су били дуги између 30 и 50 метара, односно широки између 5 и 7 метара. Имали су око 300 чланова посаде, укључујући маринце и веслаче.

Дромони су имали средишњи торањ (xyлокастрон = дрвени торањ) близу главног јарбола, одакле су маринци могли непријатеља гађати стријелама, копљима и другим пројектилима. Већина дромона била је опремљена с древним пламенобацачима (сyпхонопхо-рами) који су по непријатељу дјеловали с грчком ватром те катапултима који су могли пројектиле од 500 кг избацити на даљину од 1000 метара. Многи дромони су били оклопљени, како би се заштититили од непријатељског кљуновог удара.