Цхарлес V од Француске

Цхарлес V Мудри или Карло V(фр. Charles V de France, Charles le Sage, 1338 — 1380) био је краљ Француске из династије Валоа од 1364. до 1380. Период његове власти карактерише повратак територија изгубљених у првој фази Стогодишњег рата. Постаје релативно рано регент, док му је отац Јеан II био у енглеском заробљеништву. Његове победе су наследници олако анулирали.

У Битци код Поитиерса 1356. француска војска је тешко поражена, а француски краљ Јеан II је заробљен. Цхарлес V Мудри је у тој битци командовао једним батаљоном и рано се повукао из битке. Јавност Француске је оптуживала племиће да су издали краља.

У октобру 1356. Цхарлес V Мудри сазива скупштину сталежа, да тражи новце за обрану земље и могући откуп краља из заробљеништва. Скупштина је била огорчена начином на који се води земља, па организују једно тело, на челу кога је био Етиенне Марцел. Марцел захтева оставку 7 министара, њихову замену са саветом од 28 чланова, који би укључивали племиће, свештенство и буржоазију. Осим тога захтева ослобађање Карла II од Наваре, који је био један од претендената за трон, а кога је краљ Јеан II заточио. Цхарлес V Мудри одбија те захтеве и распушта скупштину.

Цхарлес покушава доћи до новца девалвацијом валуте. Међутим Етиенне Марцел се супротставља, па је Цхарлес присиљен да прекине са својом акцијом. Поново сазива скупштину сталежа у фебруару 1357. Да би добио право да подиже порезе Цхарлес V Мудри потписује захтеве скупштине и пристаје да се формира краљевски савет. Кад је вест о томе стигла до заробљеног краља, Јеана II проглашава ништавним све захтеве скупштине.

Цхарлес V Мудри креће од провинције до провинције, добијајући подршку и на крају поново улази у Париз. Етиенне Марцел окупља око себе групу трговаца. Скупљају 3.000 људи, који марширају до краљевске палате и убијају два Карлова генерала. Та акција је удаљила Марцела од племића. Кад се Марцел удружио са жакеријом, тада је почео губити и подршку у градовима, тако да је убијен 31. јула 1358. Цхарлес V заузима поново Париз и обећава свима амнестију, осим коловођама.

Краљ Јеан II је у заробљеништву потписао споразум 1359, по коме предаје већину западне Француске Енглезима и пристаје на отплату 4 милиона откупнине. Цхарлес V Мудри и Скупштина сталежа то одбијају, па Едwард III поново напада Француску. У походу долази чак до Париза, али Карлова стратегија је била да избегава директан већи сукоб са Енглезима и да верују у ојачана градска утврђења. Едwард III је харао по околици, али није могао довести Французе до одлучне битке. Због тога пристаје на нови споразум.

Споразум у Бретањи склопљен је 8. маја 1360, а Француска предаје Енглезима трећину западне Француске, већином у Аквитанији и Гаскоњи. Откуп за краља је спуштен на 3 милиона. Краља су ослободили у октобру. Јеан II је поново био неефикасан владар, а у заточеништво се вратио због витешке части нарушене због бега талаца из енглеског заробљеништва. Јеан II умире у заробљеништву 1364. године.

Цхарлес V Мудри постаје краљ 1364. Повратио је територије у Бретањи. Бретањски командант Бертранд ду Гуесцлин прелази у француску војску и постаје један од најбољих француских генерала.

Плаћеничке групе су се отргле контроли у претходним периодима, углавном у раздобљима лоших финансија. Плаћеничке групе су постале разбојничке банде, које су пљачкале, силовале, убијале и палиле највише по северу Француске. Плаћеничке групе су постале опасност поготово у доба мира. Они су били и један од разлога избијања жакерије.

Да би их се решио Карло V Мудри их је најприје унајмио за покушај крсташког похода у Мађарској. Онда их шаље у Кастиљу, да се боре под водством Бертранд ду Гуесцлин. У Кастиљи су Енглези и Французи подржавали две супротне стране у граћанском рату. У почетку 1365. Бертранд ду Гуесцлин поставља француског претендента на престо. Потом у Кастиљу долази Едwард Црни Принц, па Енглези побеђују у једној битци 1367. и заробљавају Бертранда ду Гуесцлина.

Цхарлес V Мудри је упркос поразу могао бити задовољан, јер су многи плаћеници страдали у Кастиљи, а Француска се ослободила разбојничких банди.

Едwард Црни Принц је почео владати све више аутократски у Гаскоњи. Његов штићеник у Кастиљи је створио огромне дугове, тако да Едwард Црни Принц повећава порезе у Гаскоњи. Племићи из Гаскоње траже заштиту од Цхарлеса V Мудрог. Цхарлес V нема право по споразуму из Бретање да се меша у Гаскоњу, али он као тобожњи суверен над Гаскоњом позива Едwарда Црног Принца у Париз да објасни своје поступке. Кад то Црни Принц није прихватио, Цхарлес V Мудри проглашава рат у мају 1369.

Цхарлес V се поново одлучује за фабијанску стратегију избегавања великог одлучног сукоба. Уместо тога рат претвара у низ сукоба готово герилског облика, којима исцрпљује Енглезе. Енглези нису имали толико војника да би држали велико подручје, а Карло одлучује где ће напасти или где ће заузети град. Тако мало по мало осваја град за градом.

Осим тога Французима помаже и кастиљска морнарица. Кастиља је поново 1369. прешла у руке француских савезника заслугом Бертранда ду Гуесцлина. Тежак ударац за Енглезе је болест Црног Принца.

Бертранд ду Гуесцлин побеђује Енглезе у северној Француској користећи комбинацију герилских метода и подмићивања. До 1374. Цхарлес V Мудри је повратио готово све француске територије сем Калеа и Аквитаније. Тиме је фактички поништио споразум из Бретање. Преговори из 1374. пропадају због Карлова захтева да Енглеска призна његов суверенитет на целом територију.

Папа Грегор XI се бојао губитка Папске државе, па одлучује 1376. да врати седиште папске власти у Рим. Авињон је 70 година био седиште папа. Цхарлес V Мудри покушава да увери папу да остане у Француској, али не успева.

Међутим папа умире брзо након те одлуке у марту 1378, па кардинали у Риму бирају новог папу. Римска светина се бојала да ће бити изабран Француз за папу, јер су већина кардинала били Французи заслугом папа Француза. Римска светина опкољава Ватикан и врши притисак захтевајући избор Италијана. Нови папа је био Италијан папа Урбан VI.

Нови папа замера се кардиналима смањујући им могућност прихода. Француски кардинали напуштају Рим и проглашавају ништавним избор Урбана VI због притиска руље. Они бирају свога папу Клемента VII. Француски кардинали траже подршку Цхарлес V, што овај и прихвата и забрањује било какву послушност италијанском папи. Пре те Цхарлесове одлуке теолошки факултет париског универзитета саветовао је Цхарлеса да не доноси нагле одлуке.

Тај период двојства папа зове се Западна шизма и трајао је око 40 година (1378 — 1417)

Претходник: Јеан II

Француски краљ (1364 — 1380)

Наслједник: Цхарлес VI од Француске

• Попис француских владара

Цхарлес V од Француске на Wикимедијиној остави