Dagobert I
Dagobert I (603—19. januar 639) je bio kralj ujedinjenog franačkog kraljevstva (629—634). Pripadao je dinastiji Merovinga. Bio je kralj Austrazije (623—634) i kralj Neustrije i Burgundije (629—634). Dagobert je poslednji merovinški kralj koji je imao punu vlast nad kraljevstvom. Nakon njega dolaze kraljevi koji su u istoriji poznati kao lenji kraljevi.
Bio je najstariji sin kralja Hlotara II. Hlotar II je vladao sam od 613, a Dagobert je postao kralj Austrazije 623. kad je plemstvo Austrazije tražilo kralja koji će samo njima vladati. Kada mu je umro otac 629, Dagobert I je nasledio i Neustriju i Burgundiju i time postao kralj svih Franaka. Njegov polubrat Haribert se usprotivio i tražio Neustriju za sebe. Hariberta je podržavao jedan rođak, koga je Dagobert ubio. Haribertu je ustupio Akvitaniju. Kada je Haribert umro 632, Dagobert je naručio ubistvo njegovog sina. Na taj način, 632, Dagobert se dočepao i Burgundije i Akvitanije, pa je postao najmoćniji merovinški kralj i najugledniji vladar Zapadne Evrope.
Tokom 632. pobunilo se plemstvo Austrazije pod vođstvom majordoma Austrazije, Pipina. Dagobert je udovoljio zahtevima plemića postavljajući svog trogodišnjeg sina Zigeberta kao kralja Austrazije. Tokom svoje vladavine izgradio je zamak u Mersburgu, koji je danas najstariji zamak u Nemačkoj. Izgradio je i baziliku Sen Denis na mestu benediktinskog manastira u Parizu.
Potpisao je sporazum 631. sa vizantijskim carem Iraklijem. Sklopio je savez sa Lombardima 632. godine.
Franački trgovci su ubijeni i opljačkani od strane Samovih Slovena. Zbog toga je Dagober predvodio tri vojske 631. protiv slovenskog kralja Sama, ali njegove Austrazijske snage su poražene kod danas nepoznatog Vogatisburga. Posle toga, kralj Samo je prodro sve do Tiringije i pljačkao je. Dagoberu je zato posebno bio bitan sporazum sa Saksoncima 633, da bi mu branili granice od Slavena.
Vodio je rat protiv Baska 638. i protiv Bretonaca.
Dagobert je umro 639. i bio je prvi francuski kralj pokopan u kraljevskim grobnicama Sen Denisa. Njegov drugi sin Hlodoveh II nasledio je ostatak kraljevstva još dok je bio veoma mlad. Sve do kraja Merovinške dinastije nastavljao se isti niz kraljeva dečaka, koji nisu bili stvarni vladari, nego bi vladali taman da bi dobili naslednika, a stvarnu vlast su vršile razne plemićke porodice i majordomi.
-
Abel Hugo - France historique et monumentale (1837).
Merovinški monarsi | |||
|---|---|---|---|
 | Hilderik I (457–481) • Klodvig I (481–511) • Hildebert I (511–558) • Hlodomer (511–524) • Teuderik I (511–533) • Teudebert I (533–548) • Teudebald (548–555) • Klothar I Stari (511–561) • Haribert I (561–567) • Guntram (561–592) • Sigebert I (561–575) • Hildebert II (575–595) • Teudebert II (595–612) • Teuderik II (612–613) • Sigebert II (613) • Hilperik I (561–584) • Klothar II Veliki (584–623) • Dagobert I (623–634) • Haribert II (629–632) • Hilperik (632) • Sigebert III (634–656) • Hildebert Posvojeni (656–661) • Klodvig II (639–657) • Klotar III (657–673) • Hilderik II (662–675) • Teuderik III (675–691) • Dagobert II (675–679) • Klodvig IV (691–695) • Hildebert III Pravedni (695–711) • Dagobert III (711–715) • Hilperik II (715–721) • Klotar IV (717–720) • Teuderik IV (721–737) • Hilderik III (743–751) |  | |
