Боракс
| Боракс | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| ИУПАЦ име |
| ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 1303-96-4 (децахyдрате) 
| ||
| ЦхемСпидер[1] | 17339255
| ||
| УНИИ | 91МБЗ8Х3QО
| ||
| ЕИНЕЦС број | |||
| ЦхЕМБЛ[2] | ЦХЕМБЛ1076681
| ||
| АТЦ цоде | С01 | ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | На2Б4О7·10Х2О или На2[Б4О5(ОХ)4]·8Х2О | ||
| Моларна маса | 381.37 | ||
| Агрегатно стање | бео кристал | ||
| Густина | 1.73 г/цм³ | ||
| Тачка топљења |
743 °Ц[3] | ||
| Тачка кључања |
1575 °Ц | ||
| Сродна једињења | |||
| Други ањони | Натријум алуминат; Натријум галат | ||
| Други катјони | Калијум тетраборат | ||
| Сродна једињења | Борна киселина, Натријум перборат | ||
|
| |||
| Инфобоx референцес | |||
Боракс (од перзијског - бурах[4]) или натријум борат, натријум тетраборат или динатријум тетраборат је минерал и со борне киселине. На собној температури је бијели кристални прах који је састављен од безбојних кристала који се лахко растварају у води.
Боракс има врло широку примјену. Најчешће се употребљава као састојак у индустрији детерџената, козметике и слично.
Такођер се употребљава и у биохемији за прављење пуфера, те као антифугално средство за прављење фибергласа. Има и инсектицидно дејство.
Под појмом боракс може се подразумијевати и многобројни хидрати боракса, али већином се мисли на тетрахидрат. У продаји се обично дистрибуира дијелимично дехидриран.
Назив
[уреди | уреди извор]Назив боракс потиче од латинског борат које је настало из арапског бурак. Арапски коријен тог појма се вјероватно вуче из перзијског бурах или средњеперзијског бурак.
Употреба
[уреди | уреди извор]Пуфери
[уреди | уреди извор]Боракс је у широкој употреби у биохемијским и хемијским лабораторијама због прављења пуферских раствора, тј. ради гел електрофорезе ДНК. Има слабу проводљивост, при електрофорези производи оштрије врхове те се може употребљавати за веће брзине електрофорезе од гелова направљених од ТБЕ бафера или ТАЕ бафера (5-35 V/цм наспрам 5-10 V/цм).
Флукс
[уреди | уреди извор]Смјеса боракса и амонијум хлорида се користи као флукс при производњи жељеза и челика. Он смањује тачку топљења нежељених жељезних оксида те на тај начин олакшавајући њихово одстрањивање.
Додатак храни
[уреди | уреди извор]У неким земљама, боракс се употребљава као додатак храни под ознаком Е285 али је забрањен у САД. Употребљава се слично као кухињска со. Као додатак налази се у француском и иранском кавијару.
Остала употреба
[уреди | уреди извор]- састојак детерџената
- састојак козметичких препарата
- састојак у стаклу, грнчарији и керамици
- антифугално средство за фиберглас
- инсектицид за мраве и бухе
- састојак за производњу натријум пербората монохидрата и борне киселине као и других бората
Природни извори
[уреди | уреди извор]
Боракс се обично може пронаћи у порозним депозитима у коритима повремених ријека и језера. Најзначајнији депозити се могу пронаћи у Турској и Калифорнији те на другим мјестима у САД, затим у Атакама пустињи у Чилеу и Тибету. Боракс је такођер могуће синтетизирати из других спојева бора.
Отровност
[уреди | уреди извор]
Борна киселина, натријум борат и натријум перборат имају приближно исту смртну дозу за људе од 0,1 до 0,5 г/кг тјелесне тежине.[5] Ове супстанце су отровне за све људске ћелије те се веома споро излучују из организма путем бубрега. Тровање бубрега бораксом је веома опасно због дегенерације масноћа из јетре, церебралног едема и гастроентеритиса. Нарочито је опасна употреба отопина борне киселине за испирање очију код дојенчади, поготово ако се често користи, а све због споре брзине елиминације из организма.[6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. 0-8493-0487-3.
- ↑ "бораx" - Wебстер'с Тхирд Неw Интернатионал Дицтионарy, Унабридгед, Мерриам-Wебстер, 2002
- ↑ Роберт Х. Дреисбацк: Хандбоок оф Поисонинг, 8. издање, стр.314
- ↑ Гоодман анд Гиллман'с: Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс, 6. издање, поглавље Антисептици и десинфектанти, стр.971
