Битак
Битак или бивствовање (први је термин више уобичајен у хрватској, а други у српској филозофској терминологији; грч. τὸ ὄν, лат. енс, нем. сеин, франц. êтре, енг. Беинг) јесте темељни појам и предмет проучавања онтологије. Како се онтологија сматра фундаменталном филозофском дисциплином, то се на битак може гледати и као на основни појам и предмет проучавања читаве филозофије. Од појма битка треба разликовати биће, које представља конкретну реализацију битка у стварности – оно што по битку јесте.
Основна питања онтологије јесу: Шта јесте? По чему то јесте? То по чему нешто јесте – ма какав се конкретан одговор дао – именује се термином битак. Уколико се за битак узме нека материја (први антички филозоф за битак је узео воду) – то је материјализам у филозофији, а ако се узме неки нематеријални елемент (Платон је за битак сматрао свет идеја, хијерархијски уређених тако да се на њиховом врху налази идеја Добра) – то је идеализам у филозофији. Уколико се сматра да је битак један (као што је сматрао Парменид) – онда је то монизам, а уколико се сматра да их има више (како су то сматрали питагорејци) – онда је то плурализам у филозофији. Уколико се сматра да битак на неки начин проистиче из божанства – то је теизам; уколико се сматра да је целокупна природа и свет идентична са божанством – то је пантеизам; уколико се сматра да таквих божанстава има више – то је политеизам, а уколико се узме да је то божанство само једно – то је монотеизам; уколико се сматра да битак проистиче из божанства, које међутим више не игра никакву улогу у даљем развоју света – то је деизам.