Астрахан

Астрахан; Астрахань
Основни подаци
Држава	Русија
Област	Астраханска област
Основан	1558.
Статус града	1717.
Становништво
Становништво	527.345
Густина становништва	1012 ст./км²
Положај
Координате	46°07′Н 48°02′Е / 46.12°Н 48.03°Е
Временска зона	УТЦ+4
Надморска висина	-28 м
Површина	500 км²
	Астрахан Астрахан (Русије)
Остали подаци
Поштански код	414ХХХ
Позивни број	+7 8512 (851)
Регистарска ознака	30
ОКАТО код	12 401
Веб-страна	Странице града Астрахана

Ово је главно значење појма Астрахан. За друга значења, в. Астрахан (разврставање).

Астрахан (руски:А́страхань;на татарском Äстерxан), је главно насеље јужног еуропског дијела Русије и управно је средиште Астраханске области. Град се налази на ријеци Волги, близу њена ушћа у Каспијско језеро. Према процјени из 2013. године град је имао 527.345 становника.

Хисторија

Астрахан је смјештен у делти Волге, богатом јесетром и егзотичним биљкама. Овдје су се прије налазили главни градови Казарске државе и Златне Хорде.

Астрахан је први пут спомињу путници у раном 13. вијеку као Xацитарxан. Тимур (Тамерлан) га је спалио до темеља. Од 1459. до 1556., Xацитарxан је био главни град Астраканског каната, а у 16. вијеку под контролом је сафавидског Ирана. Археолози су пронашли рушевине средњевјековног насеља 12 км узводно од данашњег града.

Канат је 1556. покорио Иван Грозни, који је дао саградити нову тврђаву на стрмом брду које је надгледало ријеку Волгу. Године 1569. Астрахан је опсједала отоманска војска, но поражена је и морала се повући. Годину послије, султан је опозвао своја захтијевања за Астраханом и отворио је ријеку Волгу за руски промет. У 17. вијеку град се развио као руска врата за Оријент. Бројни трговци из Арменије, Ирана и Хиве су се населили у град, дајући му вишенационални карактер.

Седамнаест мјесеца у периоду од 1670. до 1671. Астрахан су држали Стјенка Разин и његови Козаци. У почетку идућег вијека Петар Велики је саградио овдје бродоградилиште и направио базу за његова војна дјеловања према Ирану, а касније истог вијека Катарина II. је граду дала важне индустријске повластице.

Град се још једном побунио против цара 1705., када су га држали Козаци под Кондратијем Афанасјевичем Булавином. Калмички кан је неуспјешно запосједао астрахански кремљ неколико година прије тога. Године 1711. је био град постављен за сједиште губерније, чији први губернатори су били и Артемиј Петрович Волински анд Василиј Никитич Татишчев. Година 1702., 1718. и 1767., град је претрпио велике штете од пожара; 1719. проваљују Иранци, а а 1830. колера је покосила велик број његових становника.

Астрахански кремљ је био грађен од 1580-их до 1620-их од опека скинутих са мјеста Сарај-Беркеа.