Алмати

Алмати Алматы
Панорама града
Застава Грб
Надимак: Јужни главни град, Град јабука
Координате: 43°16′Н 76°53′Е / 43.267°Н 76.883°Е / 43.267; 76.883
Држава	Казахстан
Оснивање	1854.
Статус града	1867.
Власт
- Градоначелник	Ахметжан Јесимов
Површина
- Укупна	324 км²
Највећа висина	900
Најмања висина	700
Становништво (2008.)
- Град	1 324 739
- Густоћа	4.152 становника/км²
Временска зона	УТЦ+5 (УТЦ+6)
Поштански број	050000 - 050063
Позивни број	+7 727
Покрајина	Алма-Ата
Службена страница алматy.кз
Карта
Алмати цласс=нотпагеимаге| Алмати на карти Казахстана

Алмати или Алма Ата (казашки: Алматы, руски: Алма-Ата – Алма Ата, Алматы; до 1921. Верниј, казашки и руски: Верный), је највећи град Казахстана од 1 324 739 становника ^[1](2008.), што представља 8% укупног становништва. Он је најважнији економски, образовни, културни и комерцијални центар земље.

Алма-Ата је била главни град Казашке ССР од 1929. до 1998. и главни град независног Казахстана од 1991. до 1997., а тад је пријестолница премјештена у центално положену Астану.^[1]

Алмати је смјештен у југоисточном дијелу Казахстана, удаљен 80 км од границе с Киргистаном и око 300 км од границе с Кином.

Алмати лежи на сјеверним обронцима планине Заилијски Алатау (дио масива Таншан) на просјечној надморској висини од 700 до 900 м, на мјесту гдје се ријеке Бољшоја и Малаја Алматинка сливају у равницу.^[1] Град има континенталну климу с мало падалина, релативно умјерену због положаја међу планинама.

Већинско становништво града су Руси и Казаси, уз нешто мање Украјинаца, Ујгура, Татара и Нијемаца.^[1]

Алмати лежи у геолошки врло нестабилном терену, па су га у два наврата, 1887. и 1911. погодили разорни потреси. Енормо клизање земље са поплавом коју је проузрочила ријека Малаја Алматинка уништило је пуно кућа и побило доста људи, 1921. Да се спријечи могуће даљње кллизање земљишта 1966. експлозивима је изазвано клизање све до изграђене бране од 100 метара, која је успјела спасити град и доказала своју ефикасност 1973., али је због сигурности повишена на 140 м.^[1]

Данашњи град основан је 1854. кад су Руси изградили војну утврду Заилијскоје (руски: Заилийский), на мјесту гдје је некад лежало античко насеље Алмати (руски: Алмату) ког су разорили Монголи у 13. вијеку. Већ од идуће године, 1855. утврди је промјењено име у Верниј (руски: Верный), око које су се почели насељавати трговци и сељаци из европске Русије, Татари и Козаци. Па је 1867. из утврде израстао град по имену Верни, који је проглашен административним центром новоформиране Семиреченске области у руском Туркестану. До 1906. број становника Вернија попео се на 27 000, од њих су двије трећине били Руси и Украјинци.^[1]

Совјети су завладали градом 1918.^[1] а 1921. су му промјенили име у Алма Ата, по његовом старом казашком имену Алмати (које дословно преведено значи "Отац јабука"^[1]), због пуно дрва тог воћа које расте у том крају. Развоју града ишло је на руку кад је 1929. постао главни град Казашке ССР умјесто Кизилорда, као и довршетак жељезничке пруге Туркестан–Сибир, 1930. Након тог је град почео рапидно расти, од 46 000 колико је имао 1926. до 221 000 у 1939. Раст града наставио се и за Другог свјетског рата кад је у њега измјештено пуно творница из европског дијела Совјетског Савеза.^[1]

Након што је Казахстан стекао независност, 1991., граду је промјењено име у Алмати. Казахстанска влада одлучила је 1994. преселити пријестолницу у Астану, што је направљено до 1997.^[1]

Алмати има бројне високошколске институције, Казашки државни унивезитет Ал-Фараби основан 1934., педагошки, економски, политехнички, агрономски и медицински институт, и велику Државну библиотеку – Пушкин. У граду дјелује Казашка академија науке и умјетности са својим бројним научно – истраживачким институтима. Алмати има оперу, бројне музеје и театре који дају представе на руском, казашком и ујгурском.

Највећа знаменитост града је некадашња саборна црква Кристова ускрснућа, данашњи музеј, подигнута 1907. која је друга по величини дрвена грађевина на свијету.^[1] Алмати је плански изграђен град који се равномјерно шири од центра у дужину од 20 км, са пуно паркова и дрвореда уз широке булеваре, па га држе за наљепши град Казахстана. Град има зоолошки и ботанички врт и неколико стадиона.^[1]

Одмах изнад града на планини Кöк Тöбе, до које вози жичара налази се Парк природе и рекреациона зона града. Сјеверно од града лежи велико акумулационо језеро Капчагај на ријеци Или.

Алмати је главни привредни центар земље, у њему се налази 1 / 3 све прехрамбене индустрије, и 1 / 4 лаке индустрије.^[1]

Град је релативно изолиран, јер се само жељезницом и авионом повезан са свијетом, цестом је готово немогуће доћи до њега. Аеродром Алмати (ИАТА: АЛА, ИЦАО: УААА) је изграђен још 1930.

За разлику од тога, град има идеално рјешен јавни транспорт, који ће бити и бољи кад се доврши У изградњи је Алматински метрометро.

Алмати на Wикимедијиној остави

• Службена страница Архивирано 2009-02-06 на Wаyбацк Мацхине-у (ru)
• Алматy на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)}