Аудреy Хепбурн

Аудреy Хепбурн
глумица (1948-1989) хуманитарна радница (1988-1992)
Хепбурн у филму Празник у Риму из 1953.
Биографске информације
Рођење	Аудреy Катхлеен Рустон (1929-05-04)4. 5. 1929. Бруxеллес, Белгиум
Смрт	20. 1. 1993. (доб: 63) Толоцхеназ, Вауд, Сwитзерланд
Почивалиште	Гробље Толоцхеназ Толоцхеназ, Вауд, Швицарска
Псеудоним	Едда ван Хеемстра Аудреy Катхлеен Хепбурн-Рустон
Националност	британска
Супружник	Мел Феррер (1954–1968) Андреа Дотти (1969–1982)
Партнер	Роберт Wолдерс (1980–1993; њена смрт)
Родитељи	Јосепх Вицтор Антхонy Рустон (преминуо) Елла ван Хеемстра (преминула)
Дјеца	Сеан Хепбурн Феррер Луца Дотти
Професионалне информације
Занимање	глумица (1948-1989) хуманитарна радница (1988-1992)
Опус
Дјелатни период	1948–1992
Знамените улоге
Принцеза Ана у Роман Холидаy Сабрина у Сабрина Холлy Голигхтлy у Бреакфаст ат Тиффанy'с Елиза Доолиттле у Мy Фаир Ладy
Награде Осцар за најбољу глумицу 1954 Роман Холидаy Златни глобус за најбољу глумицу у драми 1954 Роман Холидаy Тонy за најбољу глумицу 1954 Ондине БАФТА Аwард за најбољу главну глумицу 1954 Роман Холидаy 1955 Сабрина 1960 Тхе Нун'с Сторy
Потпис
Службене странице
www.аудреyхепбурн.цом

Аудреy Хепбурн (Бруxеллес, 4. 5. 1929. - Толоцхеназ, Швицарска, 20. 1. 1993.), британска филмска и театарска глумица.

Пуно име: Аудреy Катхлеен Хепбурн-Рустон (Едда ван Хеемстра није легално име, настало је мијењањем папира њене мајке Елле ван Хеемстре у II. св. рату).

Своју глуму базирала је на грациозности и сензибилности. Упознала је књижевницу Цолете, која је препоручује за главну улогу будуће броадwаyске представе своје Гиги, која постиже велики успјех и доноси јој прву главну улогу у Празнику у Риму, за коју је 1953. године добила и Осцара. Бавила се и хуманитарним радом.

Хепбурн је похађала приватне школе у Енглеској и Низоземској. Њезина је мајка била веома строга, а њезин отац права супротност томе па је зато више вољела њега. Он је оставио обитељ кад је Аудреy била мала. Касније је његово напуштање назвала најтрауматичнијим тренутком у свом животу (касније је пронашла оца и слала му је новац и писма)^[1]. Године 1935., након развода њених родитеља, живјела је с мајком у Арнхеиму, у Низоземској, кад је започела њемачка инвазија и окупација за вријеме другог свјетског рата. Тада је узела псеудоним Едда Ван Хеемстра зато што се име које "звучи енглески" сматрало опасним, али то јој никад није било легално име. Име Едда било је иначица имена њезине мајке, Елла.

Након искрцавања савезника на дан D стање под њемачким окупатором било је све горе. Током низоземске глади у зиму 1944. Нијемци су заплијенили ограничене количине хране Низоземаца за себе. Без гријања у домовима и без хране, људи су у Низоземској гладовали и умирали на улицама од хладноће. Због потхрањености је Аудреy озбиљно обољела.^[2] Остајала је у кревету и читала како не би размишљала о глади и плесала је балет како би сакупила новац за покрет отпора.^[3] Та су тешка времена утјецала на њезин живот и вриједности.

Након рата су се Аудреy и њезина мајка преселиле у Лондон гдје је она учила плесати балет, радила као модел и 1951. почела глумити у филмовима, већином у малим улогама. Глумом се првенствено почела бавити због зараде^[4] којом је помагала својој мајци. Њезина прва велика улога била је у филму из 1951. - Тхе Сецрет Пеопле у којем је глумила балерину. Аудреy је плесала балет од дјетињства и добила је похвале за свој талент којег је и показала у филму, али њезини су је учитељи прогласили превисоком за професионално бављење балетом. Одабрана је за играње насловне улоге у Броадwаyској глазбеној комедији Гиги која је премијерно приказана 24. студеног 1951. За своју је дебитантску улогу добила награду "Тхеатре Wорлд Аwард".

Затим јој је понуђена улога у филму Празник у Риму с Грегорyем Пецком. За своју је глуму 1953. године освојила Осцара за најбољу глумицу. Годинама касније, кад ју је Барбара Wалтерс питала који је њезин најдражи филм, Хепбурн је без оклијевња одговорила - Празник у Риму, зато што ју је тај филм учинио звијездом.

Након Празника у Риму Хепбурн је с Хумпхреyем Богартом и Wиллиамом Холденом снимила Сабрину, а с Холденом је имала и кратку романсу. Многи мисле да је Холден сматрао Аудреy љубави свог живота. Године 1954. Аудреy је глумила у представи Ондине с Мелом Феррером, за којег се удала касније те године. За глуму у Ондине добила је награду Тонy за најбољу глумицу која је дошла само шест тједана након Осцара за Празник у Риму и Хепбурн је тако потврдила свој углед квалитетне филмске и казалишне глумице.

Хепбурн се профилирала као једна од најпопуларнијих глумица Холлywоода. Марилyн Монрое није била једина која је предсједнику Јохну Ф. Кеннедyју пјевала "Хаппy Биртхдаy, Мр. Пресидент" за његов рођендан. За Кеннедyјев сљедећи (и посљедњи) рођендан, 29. свибња 1963., Хепбурн, предсједникова најдража глумица, пјевала му је "Хаппy Биртхдаy, деар Јацк".^[5]

Поставши једном од најпопуларнијих холлywоодских атракција, Аудреy Хепбурн је глумила у филмовима с другим великим глумцима као што су Фред Астаире у Смијешном лицу, Хумпхреy Богарт и Гарy Цоопер у Љубави послијеподне, Георге Пеппард у Доручку код Тиффанyја, Царy Грант у Цхарадеу, Реx Харрисон у Мy Фаир Ладy, Петер О'Тооле у Како украсти милијун и Сеан Цоннерy у Робин и Мариан. Многи су се од тих глумаца зближили с њом. Реx Харрисон је Аудреy звао својом најдражом главном глумицом; Царy Грант је једном рекао да "све што жели за Божић је снимити још један филм с Аудреy Хепбурн"; а с Грегорyем Пецком је остала пријатељица цијелог живота. Након њезине смрти Пецк је пред камером рецитирао њезину најдражу пјесму, "Унендинг Лове" (Љубав која не престаје).

Холлy Голигхтлy, коју Хепбурн глуми у Доручку код Тиффанyа постала је једна од највећих филмских икона 20. стољећа, а с њом се може мјерити и улога Елизе Доолиттле у Мy Фаир Ладy. Од 1967., након петнаест успјешних година у филмском свијету, Хепбурн је само повремено глумила. Након развода од првог супруга Мела Феррера, удала се за талијанског психијатра Др. Андреа Доттиа с којим је добила другог сина. Након развода од Доттиа покушала се 1976. вратити на филмско платно улогом у Робин и Мариан са Сеаном Цоннерyем. Филм је био успјешан, али није одговарао већ уобичајеним стандардима хит-филмова Аудреy Хепбурн. На велико изненађење свих, одбила је улогу бивше балерине у филму Тхе Турнинг Поинт (улогу је добила Схирлеy МацЛаине и то је био филм који ју је прославио). Хепбурн је касније изјавила да највише жали због одбијања те улоге. Поновно се вратила 1979. у филму Блоодлине (Крвна линија), али тај филм није добро прошао ни код критичара ни код публике.

Једна од посљедњих улога Аудреy Хепбурн била је модерној комедији Тхеy Алл Лаугхед (Сви су се смијали) у којој је глумила с Беном Газзаром. Редатељ филма био је Петер Богдановицх. Критичари су похвалили филм, али он је остао у сјени бруталног убојства једне од глумица, Богдановицхеве дјевојке, Доротхy Страттен. Филм је почео с приказивањем након њезиног убојства и није био велики хит.

Након својег посљедњег филма проглашена је посебном велепосланицом УНИЦЕФа. Због својих је искустава тијеком 2. свјетског рата одлучила остатак свог живота посветити помагању дјеци из најсиромашнијих земаља.

Иако је за УНИЦЕФ радила и тијеком 1950их сада се пуно више посветила том раду. Посјећивала је земље у Африци и јужној Азији. Жељела је и сама помоћи, али и проширити свијест о увјетима у којима ти народи живе. Неуморно је радила за УНИЦЕФ чак и у посљедњим мјесецима свог живота.

За свој је хуманитарни рад добила и награде, између осталог и Медаљу слободе коју јој је 1992. уручио амерички предсједник Георге Бусх.

Почетком 1950их је била заручена за Јамеса Хансона.^[6] Међутим, одустала је од тог брака кад је већ датум вјенчања био одређен, а вјенчаница купљена, због Хансонове и њезине захтјевне каријере због које би већи дио времена били раздвојени.^[7] Вјенчаницу је поклонила сиромашном талијанском пару који је још увијек има.

Хепбурн се касније ипак удала, и то два пута: за америчког глумца Мела Феррера и талијанског лијечника Андреа Доттиа. С Феррером је добила сина Сеана (1960.), а с Доттијем сина Луцу (1970.). Мела Феррера је упознала на забави код Грегорyа Пецка и одмах се у њега заљубила. За њега се удала 25. рујна 1954. Брак је трајао 14 година, све до 5. просинца 1968. Након распада брака Хепбурн је срела талијанског психолога, Андреа Доттија, у којег се заљубила тијеком једног крстарења. За њега се удала 18. сијечња 1969. Тај је брак трајао тринаест година и распао се 1982. кад су Луца и Сеан били довољно стари за живот са самохраном мајком.

Прије смрти партнер јој је био Роберт Wолдерс којег је упознала преко пријатеља још тијеком брака с Доттијем. Шест мјесеци касније поновно су се нашли на пићу које се претворило у вечеру. Заљубили су се, и након Аудреyиног развода од Доттија започели заједнички живот, иако се никад нису вјенчали.

Године 1992. је Хепбурн почела осјећати бол у трбуху за коју се испоставило да је посљедица ријетке врсте рака слијепог цријева. Оперирана је у Лос Ангелеској болници, али рак се наставио ширити, а она је одбила кемотерапију. Хепбурн је умрла 20. сијечња 1993. у Толоцхеназу у Швицарској. Ипак, остала је запамћена као једна од најљепших глумица која се икад појавила на филму.

• Низоземски у седам лекција (1948.) (документарац)
• Монте Царло Бабy (1951.)
• Смијех у рају (Лаугхтер ин Парадисе; 1951.)
• Оне Wилд Оат (1951.)
• Тхе Лавендер Хилл Моб (1951.)
• Yоунг Wивес' Тале (1951.)
• Тхе Сецрет Пеопле (1952.)
• Wе Wилл Го то Монте Царло (1952.) (француска верзија Монте Царло Бабy)
• Празник у Риму (Роман холидаy; 1953.)
• Сабрина (1954.)
• Рат и мир (Wар анд пеаце; 1956.)
• Смијешно лице (1957.)
• Љубав послије подне (Лове ин тхе Афтерноон; 1957.)
• Греен Мансионс (1959.)
• Тхе Нун'с Сторy (1959.)
• Тхе Унфоргивен (1960.)
• Доручак код Тиффанyја (Бреакфаст ат Тиффанy'с; 1961.)
• Тхе Цхилдрен'с Хоур (1961.)
• Шарада (Цхараде; 1963.)
• Парис, Wхен Ит Сиззлес (1964.)
• Мy Фаир Ладy (1964.)
• Како украсти милијун (Хоw то Стеал а Миллион; 1966.)
• Тwо фор тхе Роад (1967.)
• Сама у тами (Wаит Унтил Дарк; 1967.)
• Робин и Мариан (1976.)
• Крвна линија (Блоодлине; 1979.)
• Сви су се смијали (Тхеy Алл Лаугхед; 1981.)
• Љубав међу лоповима (Лове Амонг Тхиевес; 1987.) (ТВ)
• Увијек (Алwаyс; 1989.)

Године 1953. је освојила Осцара за најбољу глумицу у филму Празник у Риму. Још је четири пута била номинирана за најбољу глумицу; за Сабрину (1954.), Тхе Нун'с Сторy (1959.), Доручак код Тиффанyа (1961.) и Сама у тами (1967.)

Аудреy Хепбурн је једна од оних људи који су успјели освојити Еммyја, Граммyја, Осцара и Тонyја (казалишно остварење).

• Осцар: најбоља глумица за Празник у Риму (1953.)
• Тонy: најбоља глумица за Ондине (1954.) и посебна награда за остварења (1968.)
• Граммy: најбољи (говорени) албум за дјецу (1993.) за Зачаране приче Аудреy Хепбурн (постхумно)
• Еммy: Изванредно остварење (1993.) за "Цвјетне вртове", епизоду њезине документарне серије Вртови свијета (постхумно)

До данас је снимљен само један биографски филм о животу Аудреy Хепбурн. Снимљен је као телевизијски филм 2000. године и назван је Прича о Аудреy Хепбурн (Тхе Аудреy Хепбурн Сторy). У њему насловну улогу има Јеннифер Лове Хеwитт. Хеwитт је била и копродуцентица филма, који је примио лоше критике због разних погрешних чињеница и глуме Јеннифер Лове Хеwитт. Филм завршава снимком праве Аудреy Хепбурн која је настала тијеком једне од њезиних посљедњих мисија при УНИЦЕФ-у. У неким је земљама емитиран као мини-серија (у Хрватској).

Године 2003. Поштански уред САД-а издао је поштанску марку у њезину част. За марку је искориштена једна од промотивних фотографија за њезин филм Сабрина. Хепбурн је једна од ријетких особа која није Американка, а која је тиме била почашћена.

• Службене wеб странице Архивирано 2017-12-28 на Wаyбацк Мацхине-у
• Аудреy Хепбурн на сајту ИМДб
• Хуманитарни рад Архивирано 2009-09-01 на Wаyбацк Мацхине-у

Награде
Претходи: Схирлеy Боотх за Цоме Бацк, Литтле Схеба	Ацадемy Аwард за најбољу главну глумицу 1953 за Роман Холидаy	Слиједи: Граце Келлy за Тхе Цоунтрy Гирл
Претходи: Вивиен Леигх за А Стреетцар Намед Десире	БАФТА Аwард за најбољу главну глумицу 1953 за Роман Холидаy	Слиједи: Yвонне Митцхелл за Тхе Дивидед Хеарт
Претходи: Схирлеy Боотх за Цоме Бацк, Литтле Схеба	Голден Глобе Аwард за најбољу глумицу у драми 1954 за Роман Холидаy	Слиједи: Граце Келлy за Тхе Цоунтрy Гирл
Претходи: Схирлеy Боотх за Тиме оф тхе Цуцкоо	Тонy Аwард за најбољу главну глумицу у представи 1954 за Ондине	Слиједи: Нанцy Келлy за Тхе Бад Сеед
Претходи: Ирене Wортх за Ордерс то Килл	БАФТА Аwард за најбољу главну глумицу 1959 за Тхе Нун'с Сторy	Слиједи: Рацхел Робертс за Сатурдаy Нигхт, Сундаy Морнинг
Претходи: Рацхел Робертс за Тхис Спортинг Лифе	БАФТА Аwард за најбољу главну глумицу 1964 за Цхараде	Слиједи: Јулие Цхристие за Дарлинг
Претходи: Хоwард W. Коцх	Јеан Херсхолт Хуманитариан Аwард 1992 са Елизабетх Таyлор	Слиједи: Паул Неwман
Претходи: Бурт Ланцастер	Сцреен Ацторс Гуилд Лифе Ацхиевемент Аwард 1992	Слиједи: Рицардо Монталбан
Претходи: нико	Граммy Аwард за најбољи дечији албум прича 1993 за Аудреy Хепбурн'с Енцхантед Талес	Слиједи: Роберт Гуиллауме за Тхе Лион Кинг Реад-Алонг