Низоземци
| Низоземци/Холанђани Недерландерс | ||
|---|---|---|
| Укупна популација: | од 15 до 25 милиона | |
| Популација: | Низоземска, Белгија, Немачка, САД, Јужна Африка | |
| Језик: | низоземски | |
| Религија: | католици око 30%,реформисти(калвинисти) 20%,нерелигиозни и атеисти око 50%,мали број будисти,муслимани,хиндуисти | |
| Етничка група: | Германи | |
Низоземци или Холанђани (низоземски Недерландерс) је назив за германску етничку групу која потјече из области сјеверозападне Европе познате као Низоземска.
Већина предака данашњих Низоземаца били су Франци, који су се на подручје Низоземске населили око године 400. а касније представљали језгру Франачке државе. Њеном подјелом је подручје Низоземске припало Светом римском царству, али су локални племићи релативно брзо остварили де фацто независност.
Кључни догађај за стварање модерне низоземске нације била је реформација, која је, поготово у својој калвинистичкој верзији, међу становницима Низоземске нашла плодно тло. То се догодило када је тим областима владала Шпанија, чији је двор био под снажним утјецајем Католичке цркве те због херезе практички све Низоземце осудио на смрт. Услиједио је дуг и крвави Осамдесетогодишњи рат у коме је сјеверни дио Низоземске остварио независност и профилирао се у једну од економских најмоћнијих те културно најнапреднијих држава на свијету. Јужни дио Низоземске је остао под католичком влашћу, те се тамо развио посебан етнички идентитет Фламанаца.
Као поморски народ, Низоземци су у 17. вијеку почели колонизирати прекоморске земље, те су тако у Сјеверној Америци основали данашњи Неw Yорк, а на југу Африке Цапетоwн. У Сјеверној Америци су низоземске заједнице у 18. и 19. вијеку асимилиране у нову америчку нацију, иако је дио њих - од којих је најпознатија секта амиша - очувао свој посебни идентитет. На југу Африке се након пада колоније под британску власт низоземска заједница отпочела емиграцију у унутрашњост континента и до краја 19. вијека формирала посебни етнички идентитет зван Африканери.
Због чињенице да се велики дио пољопривредног земљишта налази испод разине мора је Низоземце кроз вијекове натјерала да радишност пригрле као своју највећу врлину, исто као што је просперитет стечен прекоморском трговином створио традицију толеранције по којој се Низоземска данас истичу међу свим земљама Европе и свијета. Први који су уживали те плодове били су Жидови, а касније и хугеноти протјерани из католичке Француске. Касније се та традиција одразила и кроз прихваћање либерализма у друштвеној сфери - а најпознатије манифестације тога јесу сексуална револуција, легализација проституције и истосполних бракова, као и декриминализација марихуане и тзв. лаких дрога. Низоземску традицију толеранције је, међутим, у посљедње вријеме изазвао све већи број имиграната из муслиманских земаља који либерализам земље-домаћина сматрају неспојивим са својим вјеровањима.
