Навара

Наварра
Наварра
Нафарроа

Застава Грб
Географски положај Наварре у Шпањолској
Главни град	Памплона
Површина - укупно	11. по величини - 10.391 км²
Становништво - Укупно - Густоћа	15. по величини - 601.874 (2006.) - 60,22/км²
Политички статус	аутономна заједница
Статут усвојен	16. коловоза 1982.
ИСО 3166-2	НА
Број представника у Лас Цортес Генералес  Конгрес  Сенат	5 5
Предсједник	Мигуел Санз Сесма
Службене странице

Наварра (шпањолски Наварра, баскијски Нафарроа) је шпањолска аутономна заједница, смјештена на сјеверу Шпањолске. Њезин службени назив на шпањолском гласи Цомунидад Форал де Наварра (шпањолска ријеч форал долази од ријечи фуеро што значи була, слобоштина, повластица).

Наварра граничи на западу с Баскијом (с провинцијама Гуипúзцоа и Áлава), на југу с аутономном заједницом Ла Риоја, на истоку с Арагонијом (с провинцијама Зарагоза и Хуесца), те на сјеверу с Француском.

Састоји се од 272 опћине, и има 593.472 становника (2005.), од којих отприлике трећина живи у њезином главном граду Памплони (193.328 становника). Наварра је тзв. једнопровинцијална аутономна заједница.

Наварра је мјешавина баскијског утјецаја из планинског подручја Пиренеја, и медитеранског утјецаја из долине ријеке Ебро.

Из њезине дуге политичке повијести, садашња управно-правна организација има за основу Статут аутономије (Амејорамиенто дел Фуеро) из 1982., који укључује традиционални сустав повијесно стечених прва и слобоштина (фуерос), призатих и шпањолским Уставом из 1978..

Наварра, као и друге аутономне заједнице, има свој Парламент (Парламенто де Наварра) и Владу (Гобиерно де Наварра). Здравство, запошљавање, образоваје и социјална скрб, заједно са станоградњом, урбаним планирањем, политиком заштите околиша, у надлежности су њезиних аутономних институција. За разлику од других регија (осим Баскије и Каталоније, према новом статуту), Наварра има и аутономију при убирању пореза, иако мора слиједити неке смјернице које утврђује средишња шпањолска влада.

Традиционално, Навара је била мала аграрна и слабо развијена регија. Данас је једна од богатијих аутономних заједница с друштвеноекономским благостањем, захваљујући прије свега развоју индустрије и услужних дјелатности у Памплони, главном граду заједнице. Стопа незапослеости је међу најнижима у Шпањолској (7,41% 2005.), а доходак по глави становника међу највишим.

Главни чланак: Краљевина Навара

Тијеком Римског Царства, Васцконци-предримско племе насељено на јужним обронцима Пиринеја заузели су простор који би у коначници постао Навара. У планинском сјеверу, Васцонес су побјегли из великих римских насеља, али не толико у равнија подручја на југу, која су била погодна за велика римска насељавања.

Ни Визиготи нити Маури нису никад у потпуности покорили овај простор. Године 778., Баски су побиједилу франачку војску у битци код Ронцесваллеса. Двије генерације касније, године 824.,поглавица Íñиго Ариста изабран је за краља Памплоне положивши темеље за каснију Краљевину Навару. То краљевство доживјело свој врхунац за вријеме владавине Санцха III., а обухваћало је подручја данашње Наваре, Баскије, и Ла Риоје, заједно с дијеловима модерне Кантабрије, Кастиље-Леона и Арагона.

Након што је умро Санцхо III., Краљевина Навара је подијељена између његових синова. Она никада није у потпуности вратила своју политичку моћ, иако се њена трговачка важности повећала наон што су што су трговци и ходочасници прешли Пут Светог Јакова, прелазећи краљевство. Навара се борила уз друга кршћанска шпањолска краљевства у одлучујућој битци за Лас Навас де Толоса године 1212., након чега су муслиманска освајања Иберијског полуотока полако сведена на мала подручја око Гранаде године 1252. Због свог стратешког положаја, Навара се често борила да задржи своју цјеловитост против јачих краљевства на истоку (Арагон) и западу (Кастилија). Њена краљевска обитељ женила се с француским племићима, али Наварези су задржавали своје јаке градски базиране демократске традиције, што не само да је држало цесте одржаванима, већ је и ограничавало аристократску моћ. Године 1469. брак краљице Исабелле од Кастиље-Леона и краља Фердинанда од Арагона-Каталоније ујединио је та тим краљевства у оно што је постало Краљевина Шпањолска. Иако је њихова војна пажња остала усредоточена на преостали муслиманског царства на југу, и Навари су дани били одбројани. Напори да се планинско краљевство стопи у новоформирану Краљевину Шпањолску браком у коначници нису успјели.

Године 1515., након рата Лиге Цамбраи, већина Наваре јужно од Пиренеја (Горња Навара) је апсорбирана у Шпањолску, али је задржала неки ступањ аутономије. Наварешка је краљевска обитељ побјегла у мале дијелове Наваре сјеверно од Пиринеја (Доња Наварра), а њихови војни покушаји враћања свог краљевства нису успјели. Краљица Јеанне д'Албрет постала је позната хугеноткиња и њезин син постао француски краљ Хенрик IV., оснивач Династије Боурбон, чији је огранак много касније дошао на власт у Шпањолској. Уз проглашење Француске Републике и смакнуће Луја XVI., посљедњег краља Француске и Наваре, краљевство је уклопљено у унитарну француску државу.

Навара налази се у сјеверној Шпањолској. На сјеверу граничи са француским департманом Атлантски Пиренеји, у регији Аквитанији, на западу с баскијском аутономном заједницом, Ла Риојом на југу и с Арагоном на истоку. Земљопис Наваре је, унаточ малим димензијама, врло разнолик. Већина територија је брдовито и њиме доминирала горје Пиринеја, за разлику од равнице у долини Ебро и јужно од Ла Рибера.

Навара се састоји од 272 опћине, и има укупну популацију од 601.874 (према попису из 2006.), од чега око једна трећина живи у главном граду, Памплони (195769 становника.), а половица у метроплитанском подручју Памплоне (315988 становника). У регији нема других великих опћина. Сљедеће највеће су Тудела (32802), Бараñáин (22401), Бурлада (18388), Естелла-Лизарра (13892 ), Зизур Маyор (13197), Тафалла (11040), Виллава/Атаррабиа (10295), и Ансоáин (9952).

Поред релативно мале величине, Навару одликују потпуни контрасти у земљописним одликама, у распону Пиренеја који доминирају територијем до равница долине ријеке Ебро на југу. Највиша точка у Наварри је Меса де лос Трес Реyес, висине 2.428 метара. Остале важне планине су Тxамантxоиа, Картxела, Ларра-Белагуа масив, Сиерра де Алаиз, Унтзуеко Харриа, Сиерра де Леyре, Сиерра дел Пердóн, Монтејурра, Езкаба, Монте Ори, Сиерра де Цодéс, Урбаса, Андиа и планински ланац Аралар. На сјеверу је клима под утјецајем Атлантског оцеана (по Кöппену: Цфб). У средишњој Навари љетне падалине се смањују, што доводи до медитеранске климе (по Кöппену: ЦСА и ЦСБ) На најјужнијем дијелу Наварра је хладна полусуха клима (по Кöппену: БСК)

У Наварри постоје два хидрографских подручја: кантабријски и медитерански слијев.

Кантабријски слијев заузима око 1000 км², што представља 10% територија Наваре. Ријеке овог слијева теку дубоким долинама, има кратки ток и њихови слијевови су малени. Такођер се одликују стрмим падинама и високом ерозивном снагом.

Ријеке су врло редовите због обилне и сталне кише на том подручју. Главне ријеке у овом слијеву су: Бидасоа (зове се Базтáн у почетној фази), Араxес, Урумеа, Леизарáн.

Медитерански слијев има површину око 9000 км² што представља 90 % територија Наварра . Овај аспект ријеке теку у Средоземно море преко ријеке Ебро који траје око 90 км ² заједницу углавном обиљежавање овај пут граничи аутономне заједнице Ла Риоја. Ова ријека прима податке од главних ријека Наваре: Ел Арга, Ел Ега и Арагóн и дајући јој 4180 хм³ што чини 23%.^[1]

У рељефу Наваре разликуују се двије зоне:сјеверно планинско подручје Наваре, храпави Пиренеји, с просјечним градијент од око 10-20 %, с највишом точком у Меса де лос Трес Реyес (2438 метара). На југу, Ла Рибеира, у близини огромне равнице са обронцима опћенито мањим од 5% . Између то двоје је пријелазна зона звана Наварра Медиа (средишња Навара) или Зона Медиа (средишња зона) подручје с планинама на сјеверу и широким равницама југу с нагибом између 5 и 10%.

Ове двије зоне су одвојени цртом почевши од Сиерра де Цодéс, настављајући за Сантиаго Лóqуиз, Андиа, Ецхаури, Пердóн, Алáиз, Изцо, Леyре и Навасцуéс. У планини доминирају земљишта са више од 600 метара надморске висине. У Рибеири, међутим, превладавају земљишта испод 400 метара, иако су нека подручја виша од 600 метара. (Сиерра де Пералта, Бардена Негра, Монтес дел Циерзо. Око 40 % територија Наваре је изнад 600 метара а преосталих 60 % ниже. Та брда су дијелом баскијског горја.^[2]

Према закону из 1986. којим је уређено говорно подручје гдје је баскијски језик има статус службеног језика, Навара је језично подјељена на три зоне: баскофону, мјешовиту и небаскофону.

У баскофоној и мјешовитој зони, баскијски има службени статус, заједно са шпањолским, док у небаскофоној зони нема уопће статус службеног језика. Статус службеног језика претпоставља да, између осталог, земљописни називи буду на баскијском, те јамчи право грађанима да се служе баскијским у комуникацији са јавном управом.

Баскијски језик пуно спорије напредује у Навари него у остале 3 покрајине јужне Баскије. Унаточ тому, број дјеце која уче баскијски у школама је у сталном расту.

Навара повијесно средиште државе Баска у средњем вијеку (Краљевина Навара). Међутим, према истраживањима из 1981. и 1991. 51% се уопће не сматра Баскима што је највећи постотак од свих 7 повијесних баскијских регија. Око 80% становништва уопће не зна баскијски језик.

У средњем вијеку и за вријеме трајања Жупанијског вијећа Мериндаде су имале је улогу локалне власти, па чак и изборних јединица (од 1841. до краја Францова режима, мериндаде су дјеловале као провинцијске изборне јединице за избор покрајинских заступника. Данашње мериндаде немају управне овласти, иако се та подручја преклапају с постојећим судским покрајинама (иако у њима двјема се мијења сједиште).

Те традиционалне мериндаде су:

• Ерриберри
• Лизарра
• Ируñеа
• Тутера
• Зангоза

Навара је пак, пољопривредно, подијељена на 7 зона тј. седам пољопривредних жупанија (цомарцас Агрíцолас):

Химна се повијесно назива "Химна Сабора", који дугује своје подријетло "Марш за улазак Краљевствакоја се иуводила у клаустру катедрале у Памплони за вријеме засиједања Сабора Наваре, поводом његових састанака.

шпањолски	баскијски
Пор Наварра тиерра брава y нобле, сиемпре фиел, qуе тиене пор бласóн ла виеја леy традиционал Пор Наварра пуебло де алма либре процламемос јунтос нуестро афáн универсал Ен цордиал униóн, цон леал тесóн, трабајемос y херманадос тодос лограремос. хонра, амор y паз.	Нафарроа, лур хаунди та азкар, бети леиал, зуре оспеа да антзинако леге захарра Нафарроа, гизон аскатуен сорлекуа, зури нахи дизугу гаур канта Гаитен денок бат, денок гого бат бехин бетико иритси дезагун аинтза, баке ета маитасуна

Навара је мјешавина своје Васконске традиције прекопиренејског приљева људи и идеја и медитеранских утјецаја који су долазили од Ебра. Долина Ебро је погодан за пшеницу, поврће, вино, па чак и маслинике као у Арагону и Ла Риоји. Она је била дио Римског Царства , насељена Васконцима, касније на својим јужним рубовима под контролом муслимана Бану Qаси, чија је власт била преузета од стране таифа краљевства Тудела у 11. стољећу .

Тијеком Реконквисте, Навара је стекла мало територија науштрб муслимана, јер је њена јужна граница већ била успостављена у вријеме битке код Лас Навас де Толоса године 1212 . Почевши од 11. стољећу , Пут светог Јакова порастао је на важности. То је донијело ходочаснике, трговце и кршћанске војника са сјевера. Гаскоњци и Окситанци с оне стране Пиринеја (називани Францима примили су самоуправу и друге повластице за насељавање наварешких градова, а они донијели своје обрте, културу и романске језике.

Жидови и муслимани су били прогањани и на сјеверу и југу Наваре, а протјерани су највећим дијелом тијеком касног 15. стољећа до почетка 16. стољећа. Краљевство се борило за задржавање свог ​​идентитета у 14. и 15. стољећу , а након што је краљ Фернандо насилно припојио Навару након смрти своје супруге краљице Исабелле, наставио је с протјеривањем и присилном интеграцијом Цонверсоса и Мудéјара године 1492. Стога, Тудела више није могла служити као уточиште након што је инквизитори почела дјеловати.

Навара је водећа у Еуропи по кориштењу обновљивих извора енергије. У плану је да до 2010. године у потпуности пријеђе на кориштење обновљивих извора енергије. У 2004. години, 61% потребне енергије долазило је из обновљивих извора (43.6% из 28 вјетроелектрана, 12% из 100 малих хидроелектрана и 5.3% из биоелектрана). Такођер, у овој регији је највећа Шпњолска соларна електрана, смјештена на Монтес де Циерзо де Тудела (капацитета 1.2 МWс ), заједно с још неколико мањих.

У програм развоја од 2004. укључује и нове соларне електране Ларриóн (0.25 МWс) и шпањолску највећу на Цастејóну (2.44 Мwс).