Мендоза
Мендоза
Циудад де Мендоза | |
|---|---|
 | |
| Координате: 32°53′С 68°49′W / 32.883°С 68.817°W | |
| Држава |  Аргентина
|
| Провинција | Мендоза |
| Основан | 1561.[1] |
| Власт | |
| - Интенданте | Улпиано Суарез |
| Висина | 769 м[1] |
| Становништво (2010.) | |
| - Урбано подручје | 114,893[1] |
| - Подручје утјецаја | 1,053,500[2] |
| Временска зона | УТЦ-3 (УТЦ) |
| Поштански број | М5500[1] |
| Позивни број | 261[1] |
| Карта | |
  Мендоза | |
Мендоза службено Циудад де Мендоза је град и опћина од 114,893[1] и друга највећа агломерација у Аргентини од 1,053,500 становника[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Мендоза се налази на западу земље у Истоименој провинцији у којој је административни центар[3] Простире се у долини Ријеке Мендоза, удаљена 260 км од чилеанске границе.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Мендозу је основао шпањолски конквистадор Педро дел Цастилло 1561. под именом Мендоза, Нуево Валле де Риоја. Он је са групом колониста дошао у тај крај, који је био јужна граница Царства Инка из Чилеа.[4] Како би се осигурала вода у том полупустињском крају, у ком годишње просјечно има само 220 мм падавина, постало је неопходно да се користе постојећи канали које су оставиле Инке.[4]
Мендоза је за колонијалних времена живјела од пољопривреде, трговине и угоститељства јер је постала успутна станица на трговачкој рути Буенос Аирес-Сантиаго де Цхиле-Лима. Прекретница у хисторији града била је 1776. кад је постао дио новооснованог Вицекраљевства Рíо де ла Плата, а не као дотад Генералне капетаније Чиле.[4]
У Мендози је 1814. дјеловао као гувернер Јосé де Сан Мартíн, који је у вријеме Аргентинског рата за независност управо у њој 1817. организирао добровољачку Армију Анда[4], која је прешла Анде и ослободила Чиле.
Његов споменик налази се на брду Глориа, са погледом на град на западу.
Снажан потрес 1861. разорио је град, и побио бројне становнике. Након тог је подигнут нови град по плану из 1863. са широким булеварима, трговима и јавним парковима.[3]
Прометна изолација од центра државе Атлантског оцеана и Естуарија Рíо де ла Плата, превладана је 1885. кад је изграђена жељезничка пруга до града.[4]
Долазак великог броја усељеника, већином Италијана поткрај 19. вијека потакнуо је економски раст. Околица која је полупустињски крај, је наводњавањем претворена у велики воћњак и виноград.[3]
Мендоза је данас главна база аргентинске ратне авијације. Град има неколико театара, музеја и три универзитета; један јавни - Национални универзитет Цуyо основан 1939. и два приватна.[3]
Мендоза се кандидирала да постане УНЕСЦО-ов локалитет Свјетске баштине због канала за наводњавање којих има по читавом граду. Они иако потјечу из доба Царства Инка, уз адаптације и побољшања функционирају до данас.[4]
Привреда и транспорт
[уреди | уреди извор]Мендоза је град петрокемијске и прехрамбене индустрије (конзервирање воћа, винарије).[3] I данас је главни пункт за промет са Чилеом. Полуаутопутом Н° 7 (Царретера Либертадор Генерал Сан Мартíн) који је дио Панамеричког аутопута повезана је са градовима у Аргентини и Чилеу, поред тог има и Аеродром Плумерилло (ИАТА: МДЗ, ИЦАО: САМЕ)[5]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Мендоза ин Цапитал (Мендоза)” (енглески). Цитy Популатион. Приступљено 23.10.2023.
- ↑ 2,0 2,1 „Аргентина: Урбан Аггломератионс” (енглески). Цитy Популатион. Приступљено 23.10.2023.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „Мендоза Аргентина” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 23.10.2023.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 „Хисториа” (шпањолски). Мендоза Цуидад. Приступљено 23.10.2023.
- ↑ „Ел Плумерилло Аирпорт” (енглески). Скyбрарy. Приступљено 23.10.2023.
