4. 5.

4. мај/свибањ (4. 5.) је 124. дан године по грегоријанском календару (125. у пријеступној години). До краја године има још 239 дана.

• 1493. — Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији.
• 1780. — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке.
• 1881. — Отто вон Бисмарцк је у Њемачком парламенту најавио свој програм државног социјализма према којему 1883. године се доноси закон о здравственом, а 1889. о мировинском осигурању.
• 1919. — Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шантунг буду предати Јапану. Демонстрације "Покрет 4. маја" прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи.
• 1924. — отворене љетне олимпијске игре у Паризу.
• 1938. — Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност.
• 1970. — Америчка Национална гарда убила четири и ранила 11 студената Универзитета "Кент" у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.
• 1979. — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије.
• 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону.
• 1994. — Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад.
• 1996. — Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста.
• 2001. — Подигнута оптужница против Радомира Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора.
• 2001. — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

.

• 1008. — Анри I, француски краљ († 1060.).
• 1678. — Пир Нуреддин ал-Џеррахи, оснивач истоименог дервишког реда у Истанбулу.
• 1825. — Енглески биолог и филозоф Томас Хенри Хаксли, поборник теорије еволуције Чарлса Дарвина, аутор дела "Место човека у природи", "Еволуција и етика", "Наука и култура" и "Приручник компаративне анатомије кичмењака".
• 1827. — Енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је, у августу 1858, видео афричко језеро Викторија и тврдио да је оно извориште Нила.
• 1879. — Леонид Манделстам, руски физичар.
• 1900. — Антун Аугустинчић, хрватски кипар († 1979.).
• 1907. — Линцолн Кирстеин, амерички писац и импресарио.
• 1921. — Едо Муртић, хрватски сликар († 2005.).
• 1928. — Хосни Мубарак, египатски генерал, политичар и државник.
• 1929. — Аудреy Хепбурн, америчка глумица.
• 1930. — Миљан Миљанић, српски и југославенски фудбалски тренер.
• 1939. — Амос Оз, израелски књижевник.
• 1944. — Моника Блеибтреу, њемачка глумица.
• 1946. — Еддие Аикау, хавајски сурфер († 1978.).
• 1951. — - Јацкие Јацксон, амерички пјевач.
• 1964. — Горан Прпић, бивши је југославенски и хрватски професионални тенисач и тренутачни изборник хрватске мушке и женске тениске репрезентације.
• 1964. — Роццо Сиффреди, италијански порно глумац.
• 1976. — Луис Амадо, шпањолски малоногометни вратар.
• 1978. — Игор Бишћан, хрватски ногометаш.
• 1978. — Кике, умировљени шпањолски малоногометаш.
• 1983. — Горан Љубојевић, хрватски ногометаш.
• 1985. — Фернандинхо, бразилски ногометаш.
• 1985. — Фелипе Рибеиро, бразилски рукометаш.
• 1987. — Цесц Фàбрегас, шпањолски ногометаш.
• 1987. — Јорге Лорензо, шпањолски мотоциклист.

.

• 1869. — Јован Хаџић, српски писац и политичар.
• 1871. — Марија Анунцијата, кћи краља Фернинанда II. (*1843).
• 1893. — Мирко Боговић, хрватски књижевник (* 1816.).
• 1885. — Александар Карађорђевић, српски кнез од 1842. до 1858. (*1806.).
• 1903. — Гоце Делчев, вођа македонског национално-револуционарног покрета.
• 1980. — Јосип Броз Тито, југословенски политичар, суоснивач покрета несвртаних земаља.
• 1986. — Бранко Белан, хрватски филмски режисер, теоретичар филма, филмски и телевизијски критичар, романописац и новелист.
• 1994. — Јосип Палада, хрватски тенисач (* 1912.).
• 1999. — Потпуковник Миленко Павловић, пилот Војске Југославије и командант 204. ловачко-авијацијског пука.(* 1959.).
• 2003. — Сесто Брускантини, италијански оперски певач.

.

• Српска православна црква слави:.
  • Свештеномученика Јануарија.
  • Светог мученика ТеодораШаблон:ХронологијаДно
    • Свјетски дан ватрогасаца

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар