22. 6.
Изглед
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
22. липањ/јун (22. 6.) је 173. дан године по грегоријанском календару (174. у пријеступној години). До краја године има још 192 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 168. пне. - Битка код Пидне у којој су Римљани побиједили Македонце, окончавши трећи македонски рат и древну македонску државу.
- 1533. — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч.
- 1593. — Битка код Сиска у којој су аустријске и хрватске снаге под водством бана Томе Ердедија код Сиска нанијеле тежак пораз отоманским снагама.
- 1815. — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут.
- 1826. — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република.
- 1874. — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе.
- 1894. — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија.
- 1914. — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар.
- 1940. — Други свјетски рат: Француска потписала капитулацију у Конпјењу, месту у којем је француски маршал Фош 1918. примио капитулацију Немачке у Првом светском рату.
- 1940. — Други свјетски рат: Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске.
- 1941. — Други свјетски рат: Војска Трећег Реицха и његових савезника напала је Совјетски Савез у склопу операције Барбаросса.
- 1941. — Други свјетски рат: Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације.
- 1941. — Други свјетски рат: У шуми Брезовици код Сиска формиран Сисачки партизански одред, прва таква јединица у окупираној Европи.
- 1965. — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа.
- 1994. — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир.
- 2000. — Свемирска летелица САД Марсов осматрач открила назнаке о постојању воде на Марсу.
- 2001. — Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током другог светског рата држала на принудном раду.
- 2001. — Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности.
- 2003. — Премијер Индије Атал Бехари Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу, прва такву посету за последњих 10 година.
- 2006. — Стални савјет ОСЦЕ-а формално је потврдио да је Република Црна Гора постала 56. чланица те међународне организације.
- 2006. — издата 3.0.1 верзија Дамн Смалл Линуx дистрибуције.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1757. — Џорџ Ванкувер, британски истраживач.
- 1767. — Wилхелм вон Хумболдт, њемачки мислилац и државник (* 1835.).
- 1805. — Гиусеппе Маззини, талијански револуционар и оснивач покрета »Млада Италија« у 19. стољећу.
- 1826. — Богобој Атанацковић, писац раног српског романтизма. .
- 1898. — Ерицх Мариа Ремарqуе, њемачки књижевник († 1970.).
- 1903. — Јохн Диллингер, амерички професионални криминалац († 1934.).
- 1906. — Били Вајлдер, амерички филмски сценариста, продуцент и режисер аустријског порекла.
- 1910. — Конрад Зусе, њемачки инжењер и пионир у пољу рачунарства († 1995.).
- 1921. — Радован Ившић, хрватски пјесник, писац, драматик, есејист, преводитељ и надреалист свјетскога гласа († 2009.).
- 1932. — Сораја Исфандијари Бахтијари, иранска љепотица, припадница високог друштва и друга супруга иранског шаха Мохаммад Реза Пахлави († 2001.).
- 1940. — Абас Кијаростами, ирански филмски режисер, сценарист, продуцент, сликар, фотограф и пјесник.
- 1949. — Мерyл Стрееп, америчка глумица.
- 1950. — Лино Червар, актуални изборник хрватске рукометне репрезентације.
- 1953. — Цyнди Лаупер, америчка кантауторица.
- 1958. — Бруце Цампбелл, амерички глумац, филмски продуцент, писац и редатељ.
- 1961. — Јиммy Сомервилле, енглески музичар.
- 1962. — Ницхолас Леа, канадски глумац.
- 1963. — Рандy Цоутуре, амерички глумац и борац (Миxед Мартиал Артс).
- 1964. — Дан Броwн, амерички писац детективских трилера.
- 1964. — Мирослав Кадлец, бивши чешки ногометаш.
- 1982. — Хамад Ал-Монтасхари, фудбалер Саудијске Арабије.
- 1984. — Јанко Типсаревић, српски тенисер.
- 1991. — Франко Андријашевић, хрватски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1535. — Џон Фишер, енглески кардинал (* 1469.).
- 1874. — Хоwард Стаунтон, познати енглески шахиста (* 1810.).
- 1911. — Аугустин Ченгић, хрватски писац.
- 1944. — Маријан Бадел, студент, политички комесар бригаде „Фрањо Огулинац Сељо“ и народни херој Југославије (* 1920.).
- 1945. — Мицуру Ушиђима, јапански командант, и командант одбране Окинаве (р. 1887.).
- 1960. — Владимир Стахуљак, хрватски складатељ, оргуљаш и зборовођа.
- 1969. — Џуди Гарланд, америчка филмска глумица и певачица.
- 1987. — Фред Астер, амерички филмски глумац и играч.
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар