1329
Изглед
< |
13. вијек |
14. вијек
| 15. вијек
| >
< |
1290-е |
1300-е |
1310-е |
1320-е
| 1330-е
| 1340-е
| 1350-е
| >
<< |
< |
1325. |
1326. |
1327. |
1328. |
1329.
| 1330.
| 1331.
| 1332.
| 1333.
| >
| >>
Грегоријански | 1329. (MCCCXXIX) |
Аб урбе цондита | 2082. |
Исламски | 729–730. |
Ирански | 707–708. |
Хебрејски | 5089–5090. |
Бизантски | 6837–6838. |
Коптски | 1045–1046. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1384–1385. |
• Схака Самват | 1251–1252. |
• Кали Yуга | 4430–4431. |
Кинески | |
• Континуално | 3965–3966. |
• 60 година | Yин Земља Змија (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11329. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1329 (MCCCXXIX) била је редовна година која почиње у недјељу (1. јануар/сијечња по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 6. 1. - Нин је признао Млетке за господаре, који су тако овладали хрватско-далматинским приморјем од ушћа Зрмање до Цетине, осим Скрадина и Омиша који су у власти брибирских кнезова.[1] Будислав Угринић, од племена Шубића, господар Рога (код Рошког слапа Крке) и Висовца, убудуће "непрестано смета" Нињанима и Млецима.[2]
- 15. 1. - Аззоне Висцонти је купио од цара Лудwига титулу царског викара у Милану. Милански Висконтији су ове године (или "иза ње") завладали Бергамом (до 1428).
- 1. 2. - Теутонски витезови и чешки краљ Иван заузимају тврђаву паганских Литванаца Медвėгалис - заробљени прихватају хришћанство, али све се враћа на старо након што теутонска војска настави рат са Пољском.
- 19. 2. - На церемонији у пизанској катедрали, којој предсједава антипапа Никола V, осуђена је лутка која представља папу Ивана XXII.
- 27. 3. - Папина була Ин Агро Доминицо осуђује многе записе Меистер Ецкхарта.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- април - Папа Иван XXII. екскомуницирао антипапу Николу V - овај се догодине покајао и затражио опрост.
- 6. 6. - Енглески краљ Едwард III даје у Амиенсу омаж француском краљу Пхилиппеу V за Аквитанију и Гаскоњу, али тако је срочено да ће изазивати спорове следећих година.
- 7. 6. - Умро је шкотски краљ Роберт Бруце, наслеђује га петогодишњи син Давид II (до 1371, у француском изгнанству 1334-41, у енглеском заробљеништву 1346-57).
- 9. 6. - Браганстоwнски масакр у Ирској: кметови масакрирали господара Јохна де Бермингхама и 160 његових рођака и следбеника
- 10 - 11. 6. - Битка код Пелеканона: Андроник III Палеолог и Јован Кантакузин су покушали деблокирати Никеју која је под опсадом Орханових Османлија - потучени су, више ништа неће покушавати у Анадолији, Никеја се предала 1331. Андроник је рањен у овом сукобу, опоравља се у Дидимотихону.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 18. 7. - Господар Вероне Цангранде I делла Сцала улази у Тревисо након краће опсаде - убрзо се разбољева и умире 22-гог (испитивање 2004. указује на тровање дигиталисом); наслеђују га нећаци Мастино и Алберто делла Сцала.
- лето? - Српска војска је опседала византијски Охрид и пљачкала околину, повукла се на вест о доласку Андроника III.[3][4]
- 4. 8. - Павијски уговор дијели Wиттелсбацхе у двије гране: цар Лудwиг даје Фалачку потомцима свог старијег брата Рудолпха а за себе задржава Горњу Баварску (касније насљеђује и доњу; палатинска лоза наслеђује баварску 1777).
- 9. 8. - Папином булом Романус Понтифеx основана прва дијецеза у Индији, Qуилон (Којлон). За првог бискупа је неколико дана касније именован Јордан Каталонски.
- 8. 9. - Иван Бабонић остаје без града Зрина, којег је прије годину дана заложио Ловринцу Тоту због зетовљевог дуга (град остаје Ловринцу и његовом сину Николи до 1347, када га је краљ дао брибирском кнезу Јурју).[5]
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- јесен - Византијска поморска експедиција је повратила Господство Хиос којим је владала ђеновска породица Заццариа - Мартино Заццариа је заробљен.
- 4. 11. - Умро је гроф Савоје Едоардо Великодушни, наслеђује га брат Аимоне Мирољубиви (до 1343).
- 16. 11. - Папа се булом Qуиа вир репробус противи појму апостолског сиромаштва. Ове године долази до промене на челу фрањевачког реда, које је сада наклоњено папи и контроверза о сиромаштву се окончава.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Бан Стјепан Котроманић продро у Полимље, поражен је од младог краља Душана, Вук Вукославић је спасио живот бану, давши му коња (постоји недоумица да ли је релевантна повеља из 1331 или 1351).[6][7] У то време је страдао манастир Бања код Прибоја, средиште Дабарске епископије.
- 1329-30 - Могуће време настанка иконе данас познате као Чајничка Красница (доста досликавана у 16. в.).[8]
- Бугарски владар Михајло се спрема за обрачун са српским владаром Стефаном.[9]
- Фиренца завладала Пистојом.
- Леви бен Гершон завршио филозофску књигу "Господњи ратови".
- Цомпагниа дел Церуглио је прва плаћеничка дружина у Италији, основали су је 800 немачких плаћеника који су дошли са царем Лудwигом. Унајмио их је Марцо Висцонти, освајају Луццу уз масакре и пљачку.
Рођења
[уреди | уреди извор]- ц. Лазар Хребељановић, српски кнез († 1389)
- ц. Пиерре Рогер де Беауфорт, папа Гргур XI. († 1378)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 7. 6. - Роберт Бруце, краљ Шкотске (* 1274)
- 22. 7. - Цангранде I делла Сцала, господар Вероне
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Клаић, 50
- ↑ Клаић, 83
- ↑ Света лоза Стефана Немање 4. растко.рс
- ↑ Историја с.н. I, 506
- ↑ Клаић, 57
- ↑ Котроманићи, растко.рс
- ↑ Стварање српског царства
- ↑ Иконе Босне и Херцеговине (16-19. вијек). растко.рс
- ↑ Потискивање Бугара као српских такмаца. растко.рс
- Литература
- Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
- Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)