1982

Ово је чланак о години 1982.

1982. по календарима

Грегоријански	1982. (MCMLXXXII)
Аб урбе цондита	2735.
Исламски	1402–1403.
Ирански	1360–1361.
Хебрејски	5742–5743.
Бизантски	7490–7491.
Коптски	1698–1699.
Хинду календари
• Викрам Самват	2037–2038.
• Схака Самват	1904–1905.
• Кали Yуга	5083–5084.
Кинески
• Континуално	4618–4619.
• 60 година	Yанг Вода Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11982.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1982 (MCMLXXXII) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару.

1982: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Рођења • Смрти

• 1. 1. - Јавиер Пéрез де Цуéллар нови генерални секретар УН (до 1991).
• 5. 1. - Кардинал Фрањо Шепер сахрањен у загребачкој катедрали.
• 6. 1. - Извештено да је на јужном Јадрану нађено нешто нафте.
• 8 - 13. 1. - Арктичко време и мећаве у Европи, укључујући Југославију, 53 мртвих на континенту.
• 9. 1. - Након рањавања Српкиње код Пећи, "Политика" пише да су Срби на Косову изложени "фашистичком тероризму".
• 13. 1. - 19. пленум ЦК СК Србије - након загрејане дебате у децембру, резолуцијом се наглашава "јединство и заједништво" Србије и њених покрајина - "отварање српског питања"^[1].
• 13. 1. - Милка Планинц, предсједница ЦК СК Хрватске, предложена за предсједницу Савезног извршног вијећа (СИВ).
• 14. 1. - Адил Çарçани нови титуларни шеф албанске владе уместо елиминисаног Шехуа.
• 15. 1. - Чланак у "Комунисту" о опасностима ширења "панисламских идеја"^[2].
• јануар - Петиција београдских интелектуалаца скупштини Србије поводом милицијског узнемиравања потписника петиције против ратног стања у Пољској.
• јануар - У Чехословачкој се издају пасоши који вреде само за Југославију, како би се спречили пребези на запад.
• 17. 1. - "Хладна недеља" доноси рекордно ниске температуре у многим градовима САД.
• 17. 1. - Тројица косовских Албанаца, браћа Бардхосх и Јусуф Гервалла и Зека Кадри, убијени код Унтергруппенбацха у Западној Немачкој. (→ сq)
• 21. 1. - Социјалистички савез Београдског универзитета критикује студентске часописе "Видици" и "Студент" за "криптографско" значење речи и заступање "терористичких" теорија^[3].
• 26. 1. - Незапосленост у Уједињеном Краљевству премашила три милиона, први пут од '30-тих.
• 27. 1. - Салвадорски грађански рат: герилци напали авио-базу Илопанго и уништили добар део ваздухопловства.
• 28. 1. - Италијанска антитерористичка јединица спасила америчког генерала Јамеса L. Дозиера од Црвених бригада, после 42 дана заточења.
• 31. 1. - 7. 2. - Светско првенство у скијању (Сцхладминг, Аустрија). Медаље освојили Борис Стрел (бронзана, велеслалом) и Бојан Крижај (сребрна, слалом).
• концем сијечња - Надбискуп Фрањо Кухарић одбија назочити новогодишњем пријему у Хрватском сабору (лоши односи цркве и државе).
• 30. 1. - Пронађен један од првих компјутерских вируса, Елк Цлонер, намењен систему Аппле II.
• јануар-април? (или март-мај^[4]) - Избори делегата на свим нивоима у СФРЈ^[5].

• 1. 2. - Основана лабава конфедерација Сенегамбија (Сенегал + Гамбија), трајала до 1989.
• 1. 2. - Рафинерија Ријека прекинула рад због несташице нафте (током месеца рестрикције струје у Београду и Загребу, такође несташица бензина).
• 2. 2. - Исламистичка побуна у Сирији — Масакр у Хами: велики број мртвих у коначном обрачуну војске са Муслиманским братством.
• 3. 2. - У авионској несрећи у Џибутију погинуло 29 припадника француске Легије странаца.
• 7. 2. - Гватемалски грађански рат: основан герилски покрет Гватемалско национално револуционарно јединство (легална партија од 1998).
• 8. 2. - Турнеја Рибље чорбе "Од Чачка до Београда – Ко преживи, причаће": у Загребу у гужви страдала једна девојка; три дана касније избија афера због стихова "за идеале гину будале" и "кретени дижу буне и гину"^[6].
• 10. 2. - Амнестy Интернатионал: оштар пораст броја људи затворених због критиковања званичне политике у СФРЈ (прошле године осуђено преко 800 Албанаца, такође и православни свештеник због певања песама)^[7].
• 14. 2. - Растурене албанске демонстрације у Приштини. (?)
• фебруар - Отворено писмо неких свештеника СПЦ патријарху Герману, у којем се тражи да Црква прекине ћутање и предузме нешто да спречи "изумирање српског народа" на Косову.
• 15. 2. - Морска бушотина Оцеан Рангер потонула близу Неwфоундланда са читавом екипом од 84 члана; у истој олуји је потонуо и совјетски контејнерски брод Мекханик Тарасов са 32 од 37 чланова посаде.
• 16. 2. - Дванаест процената деце млађе од три године у Косовској Митровици има концентрацију олова у крви више него дупло већу од дозвољене, "највеће тровање оловом у историји"^[8].
• 22. 2. - Западна Сахара примљена у Организацију афричког јединства (данас АУ), због чега ће Мароко напустити организацију 1984 (вратиће се 2017).
• 23. 2. - ММФ одобрио 700 милиона долара Југославији (друга рата станд-бy кредита од 2,2 милијарде из фебруара 1981).
• 23. 2. - Дански Гренланд се са 53% изјаснио против даљег чланства у Европској заједници (повукао се 1985).
• 24. 2. - Основана компанија Сун Мицросyстемс (од 2010. део Орацле Цорпоратион).
• 28. 2. - Основана софтверска компанија Адобе Сyстемс.

• 1. 3. - Совјетска сонда Венера 13 се спустила на ту планету и послала фотографије у боји.
• 3. 3. - У Лондону отворен умјетнички Барбицан Центре.
• 4. 3. - Теxацо Yугославиа Инц. и Агип објавили потписивање споразума са Ином-Нафтаплин за истраживање у Јадрану.
• 5. 3. - У Немачкој приказан филм Фитзцарралдо.
• 7. 3. - Мима Јаушовец освојила тениски турнир Авон у Калифорнији.
• 10. 3. - Сизигија: све планете на истој страни Сунца; катастрофе које су појединци предвиђали (нпр. у књизи Тхе Јупитер Еффецт) нису се догодиле.
• 11. 3. - Растурене демонстрације у Приштини, поводом годишњице немира 1981.
• 11. 3. - Комисија о људским правима УН изгласала позив за међународну истрагу војне репресије у Пољској (прва акција тог тела против неке комунистичке земље), 19 гласова за, 13 против, међу којима и СФРЈ, 10 уздржаних.
• 14. 3. - Либерали побеђују на парламентарним изборима у Колумбији, Пабло Есцобар је алтернативни члан Представничког дома.
• 15. 3. - У Никарагви уведено ванредно стање након што су контраши разнели два моста.
• 15. 3. - Зоран Стојадиновић, рачуновођа у југословенском конзулату у Цлевеланду, затражио азил након што је оптужен за проневеру 25.000$.
• 16. 3. - XXIV пленум ЦК СКЈ - Доланчев реферат о домаћој и страној ситуацији, усвојен нацрт новог партијског статута.
• 16. 3. - Светска премијера филма Цонан тхе Барбариан у Мадриду.
• 16. 3. - Приказана музичка комедија Вицтор/Вицториа.
• 19. 3. - Предигра Фалкландског рата: Аргентински "трговци старим металом" подигли заставу на британској Јужној Георгији.
• 20. 3. - Бојан Крижај однео на Крањској Гори прву победу у Светском купу.
• 22 - 28. 3. - Иранско-ирачки рат: операција Фатх ол-Мобин ("Непорецива победа"), Иранци повратили подручје Дезфула и Шуша.
• 23. 3. - Гватемалски генерал Ефраíн Рíос Монтт долази пучем на власт (до 1983) - покреће кампању прогона против дисидената и тактику спржене земље против Маја са десетинама хиљада мртвих, биће му суђено за геноцид 2012.
• 24. 3. - Војни удар у Бангладешу, генерал Хуссаин Мухаммад Ерсхад ће бити председник 1983-90.
• 27. 3. - Рањена двојица Италијана који су покушали шверц глисером код Копра (кафа, фармерке, свећице, кочионе облоге, ледомат).
• 29. 3. - 54. додјела Осцара: најбољи филм су Цхариотс оф Фире, укупно четири награде од седам номинација; "Црвени" три награде од 12 номинација.
• 29. 3. - Подметнута бомба у француски воз Ле Цапитоле између Париза и Тулуза, 5 мртвих, приписује се Карлосу.
• 31. 3. - Извештено да је 1.700 Албанаца затворено или оглобљено због антијугословенских активности прошле године^[9].
• март-април - Контроверза Дедијер-Бакарић око Дедијерових Нових прилога за биографију Јосипа Броза Тита, историчар прети да ће тужити Косту Нађа, Ивицу Рачана па и самог Бакарића^[10].

• 2. 4. - Фалкландски рат: Аргентинске војне снаге искрцале се на Фалкланде (Малвине), британску колонију у Јужном Пацифику, коју су чувала 84 британска маринца; сутрадан инвазија и на Јужну Георгију.
• 4. 4. - Совјетски ино. министар Андреј Громико стигао у посету Југославији.
• 9. 4. - "Резиме мишљења..." Већа република и покрајина СФРЈ - погоршање економске ситуације резултат погрешне развојне политике у последњих 10 година ("затварање према светској привреди и енормно ширење потрошње... у свим областима").
• 10. 4. - Сирија, савезник Ирана, затворила нафтовод Киркук-Банијас^[11] којим је извожена ирачка нафта - мањак у буџету ће надокнађивати арапске заливске државе.
• 13. 4. - Председништво СФРЈ прокламовало нови Закон о општенародној одбрани.
• април - Апел за заштиту српског народа и њихових светих споменика на Косову - писмо 21 свештеника, монаха и монахиње (међу којима и Атанасије Јевтић, Амфилохије Радовић и Иринеј Буловић).
• 17. 4. - "Патриран" устав Канаде (тј. њен парламент уместо британског може доносити амандмане на њега), чиме је она стекла пуну политичку независност.
• 22. 4. - Последње обраћање Веселина Ђурановића, председника СИВ-а, Скупштини: проблем отплате иностраних кредита је најважнији (4,5 милијарде долара главнице и камате).
• 22. или 24. 4. - Стјепан Ђурековић емигрирао у Њемачку.
• 23. 4. - У Британији пуштен у продају ЗX Спецтрум.
• 24. 4. - Пјесма Еуровизије: побједила њемачка пјевачица Ницоле, југословенска "Аска" 14.
• 25. 4. - Израел завршава повлачење са Синаја у складу са Египатско-израелским мировним уговором из 1979., пре два дана је уз нешто отпора евакуисано јеврејско насеље Yамит на Синају, југозападно од Газе.
• 25. 4. - Операција Параqует: Британци повратили Јужну Георгију.
• 26. 4. - ЦААЦ Флигхт 3303: авион ударио у планину пре слетања код места Yангсхуо у Кини, 112 мртвих.
• 29. 4. - Социјалистички савез радног народа Југославије одобрио предложени састав СИВ-а Милке Планинц (председница ЦК СК Хрватске, сматра се "либералном" у економији).
• април (август?) - "Крајгерова комисија" предала свој извештај (Дугорочни програм економске стабилизације).

• 30. 4./1. 5. - Прва од операција Блацк Буцк: британски бомбардери Авро Вулцан са отока Асценсион гађају аеродром Порт Станлеy на Фалкландима (12.600 км у оба правца).
• 2. 5. - Потопљена аргентинска лака крстарица Генерал Белграно, 323 мртвих.
• 4. 5. - Британски разарач ХМС Схеффиелд погођен ракетом Еxоцет, тоне шест дана касније, 20 мртвих.
• 6. 5. - Основан Позоришни музеј Војводине.
• 8. 5. - Возач Ф1 Гиллес Вилленеуве погинуо на квалификацијама у Белгији.

• 12. 5. - Две експлозије метана у јами Распоточје зеничког рудника угља - погинуло 39 рудара из треће смене.
• 12. 5. - Закон о употреби и располагању чврсте валуте у 1982 - делимична централизација девиза у СФРЈ (Словенија и Хрватска се противиле).
• 12. 5. - Екстремно десни шпањолски свећеник покушао убости папу бајонетом у Фатими.
• 14/15. 5. - Напад на Пеббле Исланд: британски командоси уништили 11 аргентинских авиона на северозападу оточја.
• 15. 5. - Ротација у Председништву: Петар Стамболић уместо Сергеја Крајгера.
• 15. 5. - Прва седница нове Савезне скупштине СФРЈ, нови председник Раиф Диздаревић.
• 15. 5. - Никола Љубичић, дугогодишњи савезни секретар за народну одбрану, нови је председник председништва СР Србије (до 1984).

• 16. 5. - Милка Планинц изабрана за предсједницу Савезног извршног вијећа - прва и једина жена на таквом положају у социјалистичком свету. Остали важнији положаји: одбрана адмирал Бранко Мамула, унутрашњи послови Стане Доланц, инострани послови Лазар Мојсов^[12].
• 16. 5. - Рат у Авганистану: Совјети започињу пету Панџширску офензиву, већина муџахедина избегла хватање.
• 21. 5. - Цонстантин Дăсцăлесцу нови председник румунске владе (до 1989) - у земљи је криза, рационишу се хлеб и брашно, тешкоће у отплати дугова западним банкама.
• 21. - 25. 5. - Операција Суттон - британско искрцавање и Битка у заливу Сан Царлос између аргентинских и британских авиона и бродова, Британци су упркос великим губицима (разарач Цовентрy и две фрегате), осигурали мостобран.
• 22. 5. - Ранија Међувладина поморска консултативна организација постаје Међународна поморска организација, седиште у Лондону.
• 23. 5. - Ушао у саобраћај воз "Босна експрес".

• 24. 5. - Иранско-ирачки рат: иранска операција Беит-ол-Моqаддас окончана ослобођењем Хорамшахера, Ирачани су избачени из града и јужног Ирана.
• 26. 5. - Грчки премијер Андреас Папандреу у тродневној посети Југославији.
• 28. 5. - Прва посета владајућег папе Великој Британији.
• 29. 5. - "Совјетскаја Росија" критикује представу београдског Народног позоришта "Лењин, Стаљин, Троцки", називајући је увредљивом и штетном за односе две земље.
• 30. 5. - Шпанија постаје 16. чланица НАТО-а (прво проширење од уласка СР Немачке 1955).
• 31. 5. - Оружани конфликт у Перуу: Револуционарни покрет Тупац Амару опљачкао једну банку, што је њихова прва акција.

• 1. 6. - Ступила на снагу Бернска конвенција о очувању европског дивљег света и станишта.
• 2. 6. - У селу Самодрежа код Вучитрна Албанац Ферат Муја убио Данила Милинчића и ранио његову мајку - породица Милинчић неколико дана касније напушта Косово (илустрација проблема исељавања Срба са Косова).
• 2. 6. - Земљотрес од 5,2 по Рихтеру код Блажева на Копаонику, мања материјална штета.
• 4. 6. - Приказани филмови Стар Трек II: Тхе Wратх оф Кхан и Полтергеист.
• 6. 6. - Либанонски рат, израелска Операција Мир за Галилеју: трупе предвођене министром Схароном улазе у јужни Либан против ПЛО и Сиријаца, Савет безбедности захтева повлачење. Израелци истог дана заузимају стари замак Беауфорт на истакнутој позицији.
• 7. 6. - Хиссèне Хабрé са својим Снагама северне армије заузима Н'Дјамену и постаје председник Чада (до 1990), влада уз помоћ тајне полиције и тортуре.
• 8. 6. - Роналд Реаган је први амерички председник који се обраћа британском парламенту.
• 8. 6. - Аргентински ваздушни напади у Блуфф Цове: међу осталим, погођен британски логистички брод за искрцавање Сир Галахад, 48 мртвих.
• 8. 6. - ВАСП Флигхт 168: авион ударио у планину пре слетања у Форталезу, Бразил, 137 мртвих.
• 9. 6. - Операција Моле Црицкет 19: израелски авиони уништили сиријске ракете земља-ваздух у долини Бека и оборили најмање 82 сиријска авиона, у највећој ваздушној бици од Корејског рата.
• 10. 6. - Канадски премијер Пиерре Трудеау стигао у посету Југославији.
• 10. 6. - Салвадорска војска у операцији чишћења у провинцији Цхалатенанго, стотине мртвих.
• 11. 6. - Филм Е.Т.: Тхе Еxтра-Террестриал приказан у САД, следећих 11 година држи рекорд филма с највећим приходом.
• 12. 6. - У Неw Yорку се окупило 750.000 демонстраната против нуклеарног оружја.
• 13. 6. - 11. 7. - У Шпанији се одржава Светско првенство у фудбалу 1982. - побеђује Италија, Југославија није прошла у други круг.
• 13. 6. - Фахд постаје краљ Сауди Арабије након смрти брата Халида (до 2005).

• 14. 6. - Формалном аргентинском предајом завршен Фалкландски рат; аргентински војни диктатор Леополдо Галтиери даје оставку два дана касније.
• 14. 6. - Израелци са савезницима започињу Опсаду Бејрута (до 21. августа), усмерену пре свег против ПЛО-а - град је гранатиран и бомбардован.
• јун - СФРЈ: изложен антиинфлациони програм ("Дугорочни програм економске стабилизације").
• јун? - Првак Југославије у фудбалу Динамо (Зг); у Куп УЕФА иду Хајдук и Сарајево; Црвена звезда у Куп победника купова.
• 18. 6. - САД уводе ембарго на извоз технологије у СССР, европски савезници се неће придружити.
• 19. 6. - Роберто Цалви, "Божји банкар", пронађен обешен испод моста Блацкфриарс у Лондону; његова секретарица Гразиелла Цорроцхер је прексиноћ наводно извршила самоубиство у Милану.
• 20. 6. - Садам Хусеин предлаже мир са Ираном, Хомеини одговара да ће рат трајати док се у Ираку не успостави нова влада. Ове године у Ирану је основано Врховно вијеће исламске револуције у Ираку.
• 21. 6. - Рођен принц Wиллиам, други по реду наследник британског престола.
• 22. 6. - У Куала Лумпуру формирана Коалициона влада демократске Кампућије на челу са Сон Санном, коалиција Црвених Кмера и принца Нородома Сиханоука - међународно призната влада, против провијетнамског режима у земљи.
• 24. 6. - Бритисх Аирwаyс Флигхт 9 улетео у облак вулканског пепела изнад Индонезије, привремено се угасила сва 4 мотора.
• 25. 6. - Приказани филмови Бладе Руннер и Тхе Тхинг.
• 26 - 29. 6. - XII конгрес СКЈ, први после Титове смрти:
  • у жижи економски проблеми (инфлација, ниска продуктивност, незапосленост, презадуженост) и поделе у земљи.
  • На првом гласању за избор у председништво ЦК, српски представник Дража Марковић неочекивано није добио двотрећинску већину, што је изазвало негодовање српске делегације^[13] - ипак изабран након претње представника Србије да ће дати оставке у ЦК;
  • Раде Кончар, син народног хероја, привукао пажњу говором критичким према систему^[14].
  • Митја Рибичич на челу партије након Душана Драгосавца^[15].
• 29. 6. - У Женеви представљен Реганов предлог за смањење наоружања - Уговор о редукцији стратешког наоружања (СТАРТ I) потписан 1991.
• 30. 6. - Шесторица хрватских терориста осуђени у Неw Yорку на 20-40 година за убиства, паљевину, подметање бомбе и изнуду^[16].
• 30. 6. - У САД истекао рок за ратификацију Амандмана о једнаким правима жена (Еqуал Ригхтс Амендмент - ЕРА), ратификовало га је 35 држава од потребних 38.

• 1. 7. - У британској бази РАФ Греенхам Цоммон је активиран амерички 501. тактички ракетни wинг, који управља крстарећим ракетама Томахаwк БГМ-109Г Грyпхон са нуклеарном главом.
• 1. 7. - Реyналдо Бигноне нови војни диктатор у Аргентини (до 1983).
• 2. 7. - Ларрy Wалтерс из Калифорније полетео у столици са прикаченим балонима до 4900 м висине.
• 2 - 4. 7. - Конференција у Тирани истиче "илирско-албански" континуитет и "аутохтоност Албанаца на њиховим историјским територијама", под којима се сматрају и делови Југославије и Грчке.

• 4. 7. - Отворен Споменик устанку народа Баније и Кордуна на Петровој гори.
• 4. 7. - Либанска фаланга отела у Бејруту тројицу иранских дипломата и једног новинара, њихова даља судбина је непозната.
• 9. 7. - Митинг солидарности са борбом палестинског народа на београдском Тргу Маркса и Енгелса^[6]; шесторо (седморо?^[17]) студената развило плакат пољске Солидарности - милиција их ухапсила (осуђени на 60 дана затвора).
• 9. 7. - Извесни Мицхаел Фаган ушао у спаваћу собу британске краљице Елизабете.
• 9. 7. - Пан Ам Флигхт 759: авион пао у Кеннер, Лоуисиана, 153 мртвих од чега осам на земљи, погинуло и двоје Југословена.
• 9. 7. - Приказана сци-фи акција Трон.
• 10. 7. - Случај Калинка Бамберски: 14-годишња Францускиња нађена мртва у кући свог немачког очуха - публицитет и осветничка правда трају до 2014.
• 11. 7. - Финале Светског купа: Италија - Западна Немачка 3:1.
• 13. 7. - 1. 8. - Операција Рамадан: иранска офанзива на Ирак у близини Басре, велике битке са употребом људских таласа не доносе велику промену на терену.
• 15. 7. - Генерални секретар УН Јавиер Перез де Цуеллар стигао у четвородневну посету СФРЈ током европске турнеје.
• 16. 7. - Георге Схултз именован за државног секретара САД, уместо Хаига (до 1989).
• 16. 7. - Милиција и западнонемачки специјалци ослободили у Црној Гори четворо отете деце, по двоје југословенске и америчке, и ухапсили киднапера, ирачког бизисмена ^[18].
• 18. 7. - Масакр у План де Сáнцхез, Гватемала: војска убила 250 људи у мајанском селу.
• 20. 7. - Привремена ИРА детонирала две бомбе у Лондону, погинуло 11 војника и седам коња.
• 21 - 30. 7. - 29. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена није додијељена^[19].
• 23. 7. - Јаке кише и клизишта у Нагасакију, 299 мртвих.
• 23. 7. - На снимању Тwилигхт Зоне: Тхе Мовие погинуо глумац Виц Морроw и двоје деце глумаца.
• 30. 7. - Приликом протеста због хапшења студената 9. јула ухапшен Борис Тадић, будући председник Србије (осуђен на 25 дана затвора).
• 30. 7. - СИВ објавио шестомесечно замрзавање цена роба и услуга и продаје на кредит (мера против инфлације, гориво је изузетак).
• 31. 7. - Аутобус ударио у аутомобиле код места Беауне у Француској, долази до пожара - 53 мртвих, од чега 46 деце.

• 1. 8. - Покушај војног удара против кенијског председника Даниел арап Моија.
• 6. 8. - ФСЈ одбио са 9:7 гласова дозволу петорици играча да играју у иностранству, јер нису навршили 28 година - Владимир Петровић, Душан Савић и Сафет Сушић су већ потписали уговоре^[20].
• 7. 8. - Сонy лансирао видео формат Бетацам који постаје професионални стандард.
• 9. 8. - Организација Абу Нидал напала јеврејски ресторан Јо Голденберг у Паризу, 6 мртвих.
• 12. 8. - Мексико објављује да није у стању отплаћивати дугове, почиње Латиноамеричка дужничка криза.
• август - Полемика у магазину "Данас" сарајевских професора Фуада Мухића и Војислава Шешеља: први пориче раст "панисламског национализма", други тврди да је циљ муслиманског национализма доминација над БиХ^[21].
• август - На тржиште САД пуштен Цоммодоре 64, цена $595 (еквивалент 1.560 долара 2019).
• август - Уренгој-Помари-Ужгородски гасовод (Транссибирски): САД уводе санкције европским фирмама које су послале опрему за градњу совјетског гасовода, али повучене су у новембру.
• 15 - 28. 8. - Светско кошаркашко првенство у Колумбији, СССР 1, Југославија 3; Драган Кићановић у тиму првенства
• 21. 8. - Краљ Свазиленда Собхуза II умро после 82 године владавине, наследиће га син Мсwати III.
• 21. 8. и 25. 8. - Либански грађански рат, крај опсаде Бејрута: француски војници и амерички маринци стижу у Бејрут ради надгледања повлачења ПЛО-а. Град је доста разорен, процењује се да је страдало 4 - 5.000 цивила.

• 23. 8. - Бацхир Гемаyел из Фаланге изабран за председника Либана (противник Сирије и ПЛО, у савезу са Израелом).
• август-септембар - Совјетска шеста Панџширска офензива против мобилних муџахединских јединица али и цивила.
• 29. 8. - Синтетизиран елемент меитнериј, број 109.
• 30. 8. - Јасер Арафат и ПЛО одлазе из Бејрута у Тунис.

• 3. 9. - Италијански генерал Царло Алберто Далла Цхиеса убијен у мафијашкој заседи.
• 13. 9. - Масакр у Падкхwаб-е-Схани: совјетски војници и афганистански комунисти убијају 105 Афганистанаца у рацији, а дио гуше бацањем праха у подземни канал у којем су се сакрила дјеца и старци.^[22]
• 14. 9. - Либански председник Бацхир Гемаyел убијен у експлозији бомбе у седишту Катаиба (Фаланге), погинуло још 26 особа.
• 14. 9. - Кнегиња Монака и бивша глумица Граце Келлy умире дан након фаталне саобраћајне несреће.
• 15. 9. - Јаловина рудника олова и цинка Сасе пробила брану, поплавила куће и излила се у Дрину^[23].
• 15. 9. - Члан албанског политбироа Рамиз Алиа позива Албанце у Југославији да наставе "национални отпор".
• 17. 9. - Распала се коалиција социјалдемократа и либерала у Немачкој, Хелмут Сцхмидт наставља с мањинском владом а либерали се приближавају демохришћанима.

• 18. 9. - Масакр у Сабри и Шатили - либанска хришћанска милиција из освете убила хиљаде Палестинаца у избегличким логорима код Бејрута.
• 18 - 26. 9. - Светско првенство у дизању тегова се одржава у Љубљани.
• 19. 9. - Сцотт Фахлман први пут употребио емотиконе на ББС-у.
• 22. 9. - Британска премијерка Маргарет Тхатцхер у посети НР Кини, разговара се о Хонг Конгу.
• 23. 9. - Амине Гемаyел, Баширов брат, изабран за председника Либана (до 1988).
• 24. 9. - "Операција у Wимпyју": израелски официр убијен и двојица војника рањена у бејрутском кафићу, почетак отпора против Израелаца у том граду.
• 24/25. 9. - Банда Мустафај: четворочлана група албанских емиграната стигла на јадранску обалу с циљем да убије Енвера Хоџу, али су убијени или ухваћени.
• 25. 9. - Протести 400.000 људи у Израелу због догађаја у Сабри и Шатили, тражи се оставка премијера Бегина.
• 26. 9. - У Сремској Митровици се сударила два или три теретна воза, запалило се десет цистерни с нафтом, 1 погинуо.
• 30. 9. - Седморо људи умире у Чикагу након што је у капсуле аналгетика убачен калијум цијанид.

• 1. 10. - Након што је Сцхмидту изгласано неповерење, Хелмут Кохл (ЦДУ) нови је немачки канцелар (до 1998).
• 1. 10. - Сонy ЦДП-101 је први комерцијални CD уређај на свету (око $730), пуштени у продају и први комерцијални дискови.
• 1. 10. - У Wалт Диснеy Wорлду на Флориди отворен тематски парк ЕПЦОТ Центер.
• 1 - 7. 10. - Операција Муслим ибн Аqил: Иранци заузели 150 кв.км код ирачког града Мандалија.
• 8. 10. - У Пољској забрањен синдикат "Солидарност" (суспендован прошлог децембра).
• 8. 10. - Олоф Палме поново шведски премијер (до 1986).
• 10. 10. - Премијера представе "Голубњача" Јована Радуловића у новосадском СНП - забрањена у децембру под оптужбом за српски национализам, што изазива велику расправу; даје се у београдском СКЦ.
• 10. 10. - Повратак цивилне власти у Боливији, Хернáн Силес Зуазо по други пут председник, две године након што је изабран - остаје до 1985, у земљи је хиперинфлација.
• 10. 10. - Канонизован Маxимилиан Колбе.
• 11. 10. - Брод Марy Росе, потонуо 1545, извучен на површину.
• 15. 10. - Усвојене радикалне мере штедње у СФРЈ услед несташице енергије и 20 милијарди долара дуга: за путовање у иностранство потребно положити депозит од 5000 динара (око 100 долара) за годину дана; ограничење потрошње електричне енергије и горива, величине хлеба, температуре у становима (ступа на снагу 20.10.)^[24].
• 17. 10. - СИВ ограничава количину новца која се може изнети из земље ("црна недеља" за трговину у Трсту).
• 19. 10. - Финансијер Јохн ДеЛореан ухапшен када га је ФБИ навео на трговину кокаином - ослобођен 1984.
• 20. 10. - СФРЈ: бензин и дизел се од сада добијају на бонове (40 литара месечно за аутомобиле).
• 20. 10. - Црвена Звезда - Барселона 2:4, Марадона дао два гола, један лепим лоб ударцем.
• 20. 10. - Катастрофа на Лењиновом стадиону (данас Лужњики) у Москви - у стисци погинуло 66 особа на утакмици Спартак-Хаарлем.

• 21. 10. - Прва синхронизација Термоелектране Пљевља (пробни рад, званично пуштена у рад 20. новембра 1983^[25]): димњак је висок 250 м, почевши од 760 мнв.
• 21 - 23. 10. - У Загребу одржан VI Светски куп у гимнастици. Доминира Кинез Ли Нинг са освојених 6 од 7 златних медаља (на отварању пекиншких Олимпијских игара 2008. он ће запалити олимпијску ватру).
• 22. 10. - Девалвација динара 20%, са 52,1 на 63,1 за амерички долар (жели се увећати извоз).
• 22. 10. - Приказан филм Фирст Блоод, први из серијала о Рамбоу.
• 28. 10. - Социјалисти Фелипеа Гонзáлеза победили на изборима у Шпанији.

• 1. 11. - Једна Хонда Аццорд је први јапански аутомобил произведен у САД, у фабрици у Марyсвилле, Охио.
• 1 - 21. 11. - Операција Мухаррам: Иранци заузимају део нафтног поља Баyат, следи ирачки контранапад новодобијеним тенковима Т-72.
• 2. 11. - Конгресни избори у САД у време врхунца рецесије раних '80-тих у САД доводе до успеха Демократске странке.
• 2. 11. - У УК покренута телевизија Цханнел 4.
• 3. 11. - Несрећа у тунелу Саланг у Афганистану: у експлозији цистерне с горивом погинула 64 совјетска војника и 112 Афганаца.
• 3. 11. - Доw Јонес скочио 43,41 поен тј. 4,25% на 1.065,49 - највиша вредност од јануара 1973.
• 4. 11. - Бензин и нафтни деривати поскупели трећи пут ове године у СФРЈ, за 12%.
• 4. 11. - Рууд Лубберс нови премијер Холандије (три мандата до 1994).
• 6. 11. - Паул Биyа је нови председник Камеруна након изненадне оставке првог председника те земље, Ахмадоу Ахидјоа (Биyа је 2016. још увек на положају).
• 7. 11. - Представљена Тхамес Барриер, заштита Лондона од поплава на Темзи.
• 7. 11. - Војни удар у Горњој Волти, збачен пуковник Саyе Зербо, следи Јеан-Баптисте Оуéдраого (до 1983).
• 10. 11. - Умро генерални секретар ЦК КПСС Леонид Брежњев (сахрана 15. 11.).
• 11. 11. - Ауто-бомба уништила зграду израелске команде у Тиру, Либан, погинуло 75 Израелаца и 14-27 либанских и палестинских затвореника.
• 11 - 13. 11. - Девети конгрес Савеза синдиката Југославије.
• 12. 11. - Јуриј Андропов, бивши шеф КГБ, нови је челник СССР (до смрти 1984). Покушава да повећа ефикасност и искорени корупцију.

• 13. 11. - У Wасхингтону D.C. посвећен Виетнам Ветеранс Мемориал.
• 14. 11. - Лецх Wаłęса, вођа пољског покрета Солидарност, ослобођен након 11 мјесеци заточеништва близу руске границе.
• новембар - Бомба (трећа ове јесени) експлодирала у Приштини, близу седишта покрајинског комитета^[26].
• новембар - Сукоби исламиста и марксиста на Алжирском универзитету.
• 16. 11. - Објављени закључци ЦК СК Србије у којима се критикују поруке у емисији Душка Радовића "Београде, добро јутро" на Студију Б - емисија убрзо укинута^[27].
• 17. 11. - Косовски новинар Хидајет Хисени осуђен на 15 година затвора због "антидржавне делатности" (предводио групу Марксисти-лењинисти Косова).
• 17. 11. - Скупштински избори у Албанији: за Партију рада гласало 1.627.959 бирача, један против и седам неважећих листића; Енвер Хоџа тврди да је Мехмет Шеху, премијер који је извршио самоубиство прошлог децембра, био "страни агент".
• 18. 11. - Дук Коо Ким неочекивано умире од озлиједа које је претрпио у боксачком мечу, након 14 рунди са Раyјом Манцинијем. Посљедица тога био је низ реформи у боксу.
• 24. 11. - Објављено да је у Италији разоткривена највећа организација за трговину оружјем за Блиски исток, у замену за дрогу^[28].

• 25. 11. - Отворена нова зграда Народне и универзитетске библиотеке Косова.
• 27. 11. - Пуштена у рад Реверзибилна хидроелектрана Бајина Башта.
• 27. 11. - Yасухиро Накасоне нови премијер Јапана (до 1987).
• 30. 11. - Мицхаел Јацксон издаје албум Тхриллер, најпродаванији у историји.
• 30. 11. - У Неw Делхију приказан филм Гандхи.

• 1. 12. - Суд у Сан Францисцу зауставио процес екстрадиције Андрије Артуковића у СФРЈ, тражи ново саслушање од ИНС.
• 1. 2. - Аминторе Фанфани по четврти пут премијер Италије (до 1983).

• 1. 12. - Фелипе Гонзáлез премијер Шпаније (до 1996).
• 1. 12. - Крај комунистичке побуне у Тајланду, предаја оружја на церемонији у Банбаку.
• 2. 12. - Пацијенту у САД уграђено прво вештачко срце, Јарвик 7 - умире после 112 дана тегоба.
• 3. 12. - Цаспар Wеинбергер, амерички министар одбране, стигао у посету Југославији (у Дубровник, због магле у Батајници) - предао Реганово писмо које подвлачи значај независности СФРЈ и помоћ за њену економију.
• 3. 12. - Оружани конфликт у Перуу: Сендеро Луминосо основао "Народну герилску армију", раније током године су уништавали државну инфраструктуру.
• 6. 12. - Масакр у Дос Ерресу, Гватемала: војска убила преко 200 сељана.
• 7. 12. - У Тексасу први пут употребљена смртоносна ињекција за погубљење.
• 7 - 9. 12. - Децембарска убиства у Суринаму: убијена 15-торица критичара војне диктатуре Дéси Боутерса.
• 9. 12. - Састанак министара финансија и званичника централних банака САД, Јапана, Француске, Западне Немачке и V.Британије у Франкфурту, разговара се о помоћи Југославији.
• 10. 12. - У Монтего Баyу, Јамајка, потписана Конвенција Уједињених народа о праву мора (на снази од 1994).
• 11. 12. - Последњи јавни наступ АББА-е.
• 12. 12. - Око 30.000 жена окружило базу РАФ Греенхам Цоммон на југу Енглеске.
• 13. 12. - Земљотрес у Северном Јемену, 2.800 мртвих.
• 14. 12. - Делегати савезне скупштине изненађени повећањем буџета за војску од 22 милијарде динара (око 350 милиона долара).

• 14 - 19. 12. - Светско јуниорско клизачко првенство одржано у новоизграђеној Зетри
• децембар? - У Албанији објављена књига Енвера Хоџе "Титоисти".
• 17. 12. - Приказана комедија Тоотсие.
• 19. 12. - Трагедија у Тацои, Венецуела: приликом претакања лож-уља за електрану дошло до експлозије, 160 мртвих.
• 21. 12. - Никарагванска револуција: ступио на снагу Боландов амандман, први од три акта Конгреса САД којима се ограничава или забрањује помоћ контрашима у борби против сандинистичке владе (биће изигран у Иран-Контра афери 1985).
• 23. 12. - Оружани конфликт у Перуу: регион Аyацуцхо стављен под контролу војске^[29].
• ца. 25. 12. - Поплаве око Саве и њених притока, као и Крке код Книна.
• 26. 12. - Тиме магазин проглашава компјутер за "Човека године".
• децембар - Дописница "Вјесника" из Београда Ранка Чичак осуђена на две и по године након што је извештавала о "свињској мафији" у Пећинцима, што ће изазвати талас протеста новинства^[30][31].

• СФРЈ: Годишња инфлација око 30%, девалвација динара, задуженост око 20 млрд. долара (од чега половину треба вратити ове и следеће године^[32]), најесен уведене мере штедње.
• Сервисирање главнице и камате дуга СФРЈ захтева око 5 милијарди долара.
• Извештај Стате Департмента о стању људских права у СФРЈ: "наставља се постепени напредак према отвореном и плуралистичком друштву", отворенији медији, више јавне критике^[33].
• У Љубљани изграђен Цанкарјев дом.
• Романи: "Нож" Вука Драшковића о покољима у II светском рату; "Трен 2" Антонија Исаковића и "Ноћ до јутра" Бранка Хоффмана о Голом отоку.
• НК Динамо Загреб осваја четврту и последњу титулу у СФРЈ.
• Завршена први три агрегата ХЕ Чаковец [1] Архивирано 2012-09-01 на Wаyбацк Мацхине-у.
• Иницирана акција "Имаш кућу, врати стан" (проверити).
• Почетак Конфликта у Казаманси - сепаратистички покрет у јужном краку Сенегала.
• Откривена бактерија Хелицобацтер пyлори.

• Телевизија: ТВ серије: "Коже" (ТВ Сарајево), "Приче из радионице (сним. 1981)", "Докторка на селу", "Лукићијада", "Подвизи дружине 'Пет петлића'", "Сијамци" (сним. 1981), "Поп Ћира и поп Спира", "Шпанац" (ТВ Београд); "Смоговци 1", "Невоље једног Бранимира" (ТВ Загреб).

• Неки домаћи филмови: "Маратонци трче почасни круг", "Идемо даље", "Тесна кожа", "Директан пренос", "Недељни ручак", "Савамала", "Мирис дуња", "Смрт господина Голуже", "Вариола вера", "Мој тата на одређено време", "Живети као сав нормалан свет", "13. јул", "Киклоп", "Црвени буги (Рдечи боогие)", "Сервантес из Малог Миста" (→ Категорија:Филмови 1982.).

• Неки домаћи музички/глазбени албуми^[34]:
  • Поп/роцк: Идоли: "Одбрана и последњи дани"; Рибља чорба: "Бувља пијаца" и "У име народа"; Азра: "Филигрански плочници" и "Равно до дна"; Електрични оргазам: "Лишће прекрива Лисабон"; Дивље јагоде: "Мотори"; Аеродром: "Обичне љубавне пјесме"; Панкрти: "Државни љубимци"; (компилација): "Врући дани и вреле ноћи"; Филм: "Зона сумрака"; Бијело дугме: "Сингл плоче (1974-1975)" и "Сингл плоче (1976-1980)"; Парни ваљак: "Концерт - Ливе '82"; Атомско склониште: "Ментална хигијена"; Леб и сол: "Акустична траума"; Зана: "Додирни ми колена", Оливер Мандић: "Због тебе бих туцао камен"; Макадам: "Балерина"; Стијене: "Једанаест и петнаест"; Стил: "Путовање"; Ђорђе Балашевић: "Пуб";
  • Забавна: Тереза: "Пријатељи стари гдје сте"; Неда Украден: "То мора да је љубав";
  • Фолк: Мирослав Илић: "Схватио сам, не могу без тебе"; Тома Здравковић: "Два смо света различита"; Лепа Брена & Слатки Грех: "Чачак, Чачак"; Нада Топчагић: "Треба ми раме твоје"; Неџад Салковић: "Не клепећи нанулама"; Раде Јоровић: "Село моје лепше од Париза"; Рокери с Мораву: "Ја Тарзан а ти Џејн", Лоуис: "Не куни ме, не ружи ме, мајко"; Мерима Његомир: "Мезимица";
  • Дебитантске албуме су имали (не мора бити почетак каријере): Магазин, У шкрипцу, Боа, Дивљи анђели, Ђорђе Балашевић (соло), Последња игра лептира, Даниел Поповић, Синан Сакић, Миле Китић, Сејо Питић, Лепа Брена, Весна Змијанац, Шемса Суљаковић, Зорица Марковић, Шеки Турковић, Раде Јоровић, Саво Радусиновић, Бобан Здравковић, Лоуис, Јашар Ахмедовски (→ Категорија:Албуми 1982.)

• Нека возила уведена 1982:

• 
  Ауди 100 Ц3 (Европски ауто године '83)
• 
  Цитроëн БX
• 
  Форд Сиерра Мк 1
• 
  Ланциа Присма
• 
  Мерцедес-Бенз W201
• 
  Ниссан Мицра, I ген.
• 
  Опел Цорса А
• 
  Опел Рекорд Е2
• 
  Волво 760

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1982.

• 1. 1. - Давид Налбандиан, аргентински тенисер
• 5. 1. - Јаница Костелић, хрватска скијашица
• 6. 1. - Еддие Редмаyне, глумац
• 9. 1. - Цатхерине, принцеза од Wалеса
• 13. 1. - Томислав Томашевић, градоначелник Загреба
• 14. 1. - Цалеб Фоллоwилл, певач Кингс оф Леон
• 15. 1. - Емина Јаховић, српска певачица
• 15. 1. - Филип Карађорђевић, принц од Југославије и Србије
• 18. 1. - Ариадне Артилес, шпански модел
• 19. 1. - Јодие Сwеетин, глумица
• 25. 1. - Ноеми, талијанска пјевачица
• 26. 1. - Бранко Радаковић, мултимедијални уметник
• 29. 1. - Амир Смајић, пјевач
• 31. 1. - Хелена Папаризу, певачица

• 6. 2. - Алице Еве, глумица
• 7. 2. - Ивана Ходак, правница, жртва злочина († 2008)
• 10. 2. - Јустин Гатлин, атлетичар
• 11. 2. - Наталие Дормер, глумица
• 25. 2. - Лена Ковачевић, џез-музичарка
• 26. 2. - На Ли, тенисерка
• 27. 2. - Маја Манџука, српска глумица
• 28. 2. - Наталија Водјанова, модел, глумица, филантроп

• 3. 3. - Јессица Биел, глумица
• 9. 3. - Мирјана Лучић-Барони, тенисачица
• 15. 3. - Wилсон Кипсанг Кипротицх, кенијски атлетичар
• 25. 3. - Даница Патрицк, возачица ауто-трка
• 26. 3. - Христина Поповић, глумица

• 2. 4. - Давид Феррер, тенисер
• 14. 4. - Фуад Бацковић Деен, босанскохерцеговачки пјевач
• 15. 4. - Сетх Роген, глумац, комичар
• 22. 4. - Какá, бразилски фудбалер
• 29. 4. - Марија Каран, глумица
• 30. 4. - Кирстен Дунст, глумица

• 1. 5. - Даријо Срна, хрватски ногометаш
• 9. 5. - Иван Колић, авио-моделар, светски шампион
• 17. 5. - Тонy Паркер, француски кошаркаш
• 17. 5. - Вјоса Османи, председница Косова
• 18. 5. - Иван Стевановић, хрватски рукометаш
• 20. 5. - Петр Чецх, голман

• 1. 6. - Јустине Хенин, белгијска тенисачица
• 3. 6. - Јелена Исинбајева, руска атлетичарка и часница руске војске
• 5. 6. - Звјездан Мисимовић, фудбалер
• 21. 6. - Wиллиам, принц од Wалеса, насљедник британске круне
• 24. 6. - Наташа Јанић, кајакашица
• 29. 6. - Адмир Владавић, босанскохерцеговачки ногометаш

• 18. 7. - Приyанка Цхопра, глумица, мисица света
• 24. 7. - Елисабетх Мосс, глумица
• 24. 7. - Анна Паqуин, глумица
• 29. 7. - Аллисон Мацк, њемачко-америчка филмска глумица

• 5. 8. - Нада Мацанковић, глумица
• 9. 8. - Тyсон Гаy, атлетичар
• 19. 8. - Стипе Миочић, мјешовити борац
• 29. 8. - Дадо Полумента, певач
• 30. 8. - Андy Роддицк, амерички тенисер

• 5. 9. - Роко Каранушић, тенисач
• 12. 9. - Вања Удовичић, српски ватерполиста, политичар
• 22. 9. - Биллие Пипер, глумица, певачица
• 22. 9. - Александра Јерков, српска политичарка
• 27. 9. - Лил Wаyне, репер, кантаутор

• 8. 10. - Милош Павловић (аутомобилиста)
• 13. 10. - Иан Тхорпе, пливач
• 20. 10. - Ана Михајловски - Грубин, ТВ водитељка
• 28. 10. - Матт Смитх, глумац

• 3. 11. - Борис Пашански, српски тенисер
• 12. 11. - Анне Хатхаwаy, глумица
• 14. 11. - Градимир Црногорац, босанскохерцеговачки ногометаш
• 23. 11. - Асафа Поwелл, јамајчански атлетичар
• 30. 11. - Елисха Цутхберт, глумица

• 4. 12. - Ницк Вујичић, мотивациони говорник
• 5. 12. - Марија Омаљев-Грбић, глумица
• 6. 12. - Алберто Цонтадор, бициклиста
• 8. 12. - Ницки Минај, певачица
• 17. 12. - Дyнамо (мађионичар)
• 30. 12. - Кристин Креук, америчка глумица

• Софија Јовић, глумица, режисерка

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1982.

• 1. 1. - Франо Кршинић, хрватски кипар (* 1897.)
• 2. 1. - Никола Шоп, хрватски пјесник, прозаист и преводитељ (* 1904.)
• 2. 1. - Ивана Ланг, хрватска складатељица (* 1912.)
• 5. 1. - Димитрије Коњовић, предратни оснивач "Икаруса" (* 1888)
• 13. 1. - Марцел Цамус, филмски режисер (* 1912)
• 18. 1. - Емилијан Мариновић, епископ славонски (* 1902)
• 22. 1. - Едуардо Фреи Монталва, бивши председник Чилеа (* 1911)
• 23. 1. - Јован Глигоријевић, професор БУ, бивши ректор (* 1918)
• 25. 1. - Михаил Суслов, идеолог КПСС (* 1902)
• 30. 1. - Михаило Константиновић, правник, предратни министар (* 1897)

• 8. 2. - Јован Веселинов, високи функционер НР/СР Србије, народни херој (* 1906)
• 9. 2. - Марко Месић, официр КЈ, НДХ и НОВЈ (* 1901)
• 11. 2. - Реџо Мулић, композитор (* 1923)
• 17. 2. - Тхелониоус Монк, џез пијаниста (* 1917)
• 17. 2. - Лее Страсберг, глумац, педагог (* 1901)
• 18. 2. - Дјуна Барнес, америчка књижевница (* 1892.)
• 21. 2. - Гершом Шолем, историчар, филозоф (* 1897)

• 2. 3. - Пхилип К. Дицк, писац, филозоф (* 1928)
• 3. 3. - Станко Пармаћ, учитељ, контраадмирал ЈРМ, народни херој (* 1913)
• 3. 2. - Георгес Перец, француски књижевник (* 1936)
• 5. 3. - Јохн Белусхи, глумац, комичар, музичар (* 1949)
• 6. 3. - Аyн Ранд, књижевница, филозоф (* 1905)
• 11. 3. - Салих Алић, босанскохерцеговачки пјесник (* 1906)
• 14. 3. - Иван Дончевић, књижевник (* 1909)
• 18. 3. - Василиј Чујков, маршал и двоструки херој СССР (* 1900)
• 19. 3. - Рандy Рхоадс, гитариста за Оззyја Осбоурнеа (* 1956)
• 29. 3. - Царл Орфф, немачки композитор (* 1895)

• 3. 4. - Wаррен Оатес, глумац (* 1928)
• 11. 4. - Александар M. Леко, српски хемичар (* 1890)
• 17. 4. - Менсур Дервишевић, сликар (* 1928)
• 25. 4. - Целиа Јохнсон, глумица (* 1908)
• 27. 4. - Виктор Хајон, учесник НОБ, ватерполист, новинар, господарственик (* 1916)
• 28. 4. - Јован Цекић, лекар, делегат (* 1918)
• 30. 4. - Лестер Бангс, музички новинар (* 1948)

• 3. 5. - Лиза Марић Крижанић, сликарка и инспирација сликара (* 1905)
• 8. 5. - Гиллес Вилленеуве, возач Ф1 (* 1950)
• 10. 5. - Стојан Маткалијев, савезни секретар за енергију и индустрију (* 1925)
• 17. 5. - Јован Мариновић, правник, црногорски и југословенски револуционар (* 1908)
• 18. 5. - Војин Ђурашиновић, учесник НОБ, народни херој (* 1919)
• 23. 5. - Јован Бељански, учесник НОБ, политичар, народни херој (* 1901)
• 29. 5. - Ромy Сцхнеидер, глумица (* 1938)

• 2. 6. - Данило Милинчић, убијени Србин на Косову (* 1960)
• 9. 6. - Мирза Насир Ахмад, ахмадијски калиф (* 1909)
• 10. 6. - Раинер Wернер Фассбиндер, филмски режисер, сценариста, глумац (* 1945)
• 10. 6. - Гала Далí, супруга и муза Салвадора Далија (* 1894)
• 13. 6. - Риццардо Палетти, возач Ф1 (* 1958)
• 17. 6. - Роберто Цалви, италијански банкар (* 1920)
• 18. 6. - Цурд Јüргенс, глумац (* 1915)
• 20. 6. - Угљеша Којадиновић, глумац (* 1936)
• 26. 6. - Злата Гјунгјенац-Гавелла, сопранистица и педагогиња (* 1898)
• 29. 6. - Хенрy Кинг, филмски режисер (* 1886)

• 4. 7. - Антонио Гузмáн Фернáндез, председник Доминиканске Републике (* 1911)
• 11. 7. - Меша Селимовић, босански књижевник (* 1910)
• 19. 7. - Давид Франкфуртер, југославенски Жидов, предратни борац против нацизма (* 1909)
• 27. 7. - Софка Николић, певачица народне музике (* 1907)
• 29. 7. - Владимир Зворикин, пионир ТВ технологије (* 1888)

• 2. 8. - Вељко Мићуновић, бивши амбасадор у СССР (* 1916)
• 2. 8. - Чедомил Бацхрацх, илустратор, цртач стрипа (* 1924)
• 10. 8. - Андерсон Бигоде Херзер, бразилски писац
• 12. 8. - Хенрy Фонда, амерички глумац (* 1905.)
• 21. 8. - Мирко Рачки, хрватски сликар (* 1879)
• 21. 8. - Собхуза II, краљ Свазиленда (* 1899)
• 23. 8. - Алберто Цавалцанти, бразилски филмски редатељ (* 1897.)
• 29. 8. - Ингрид Бергман, шведска филмска и казалишна глумица (* 1919.)

• 1. 9. - Włадyсłаw Гомуłка, пољски политичар (* 1905)
• 2. 9. - Серапхим Росе, амерички православни јеромонах (* 1934)
• 14. 9. - Граце Келлy, америчка глумица и монегашка принцеза (* 1929.)
• 14. 9. - Бацхир Гемаyел, изабрани председник Либана (* 1947)
• септ. - Сава Микић, пилот, историчар ваздухопловства (* 1884)
• 19. 9. - Стјепан Шкреблин, математичар (* 1888)
• 21. 9. - Иван Баграмјан, маршал и двоструки херој СССР (* 1897)

• 3. 10. - Вивиен Мерцхант, глумица (* 1929)
• 4. 10. - Лероy Грумман, индустријалац авиона (* 1895)
• 8. 10. - Пхилип Ноел-Бакер, британски политичар, дипломат, хуманиста и спорташ (* 1889.)
• 9. 10. - Анна Фреуд, психоаналитичарка (* 1895)
• 10. 10. - Бошко Петровић, српски сликар (* 1922)
• 14. 10. - Тихомир Поланец, глумац (* 1935)
• 16. 10. - Јаков Готовац, оперни диригент и складатељ (* 1895.)
• 16. 10. - Марио дел Монацо, талијански тенор (* 1915.)
• 18. 10. - Пиерре Мендèс Франце, бивши премијер Француске (* 1907)
• 24. 10. - Анте Роје, народни херој (* 1914)
• 25. 10. - Карл Бруцкнер, аустријски књижевник (* 1906)
• 26. 10. - Никша Аллегретти, физиолог, имунолог, академик ЈАЗУ (* 1920)

• 1. 11. - Кинг Видор, филмски режисер, сценариста, продуцент (* 1894)
• 4. 11. - Доминиqуе Дунне, глумица (* 1959)
• 5. 11. - Јацqуес Тати, филмски радник, комичар (* 1907)
• 8. 11. - Пашко Ромац, народни херој (* 1913)
• 10. 11. - Леонид Брежњев, генерални секретар ЦК КПСС (* 1906)
• 12. 11. - Патрицк Цоwлеy, пионир електро денс музике (* 1950)
• 22. 11. - Радомир Стевић Рас, српски сликар (* 1931)

• 1. 12. - Коста Сивчев, конструктор авиона (* 1903)
• 2. 12. - Мартy Фелдман, глумац, комичар, писац (* 1934)
• 18. 12. - Ханс-Улрицх Рудел, немачки авијатичар-бомбаш (* 1916)
• 20. 12. - Артхур Рубинстеин, амерички пијанист пољског поријекла (* 1887.)
• 20. 12. - Милан Ристић, композитор, академик САНУ (* 1908)
• 22. 12. - Марко Перичин Камењар, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1912)
• 23. 12. - Јацк Wебб, амерички глумац и ТВ-продуцент (* 1920.)
• 24. 12. - Лоуис Арагон, француски књижевник (* 1897)

• Иван Бабић, часник КЈ и НДХ (* 1904)
• Бранко Јанковић, музичар "Рокери с Мораву"
• Владимир Васиљевић, "Београдски фантом" (* 1950)
• Бошко Петровић (сликар) и таписериста (* 1922)

• Физика: Кеннетх Г. Wилсон (теорија за критичне феномене у вези са фазним прелазима)
• Кемија: Аарон Клуг (развој кристалографске електронске микроскопије и структурално расветљавање биолошки значајних комплекса нуклеинска киселина - протеин)
• Физиологија и медицина: Суне К. Бергстрöм, Бенгт I. Самуелссон и Јохн Роберт Ване (открића у вези простагландина и сродних биолошки активних супстанци)
• Књижевност: Габриел Гарцíа Мáрqуез (романи и кратке приче у којима је фантастично и реалистично повезано у богато компонованом свету маште, одражавајући живот и конфликте једног континента)
• Мир: Алва Мyрдал (залагање за разоружање и безнуклеарне зоне у Европи) и Алфонсо Гарцíа Роблес (рад на разоружању и безнуклеарној зони у Латинској Америци)
• Економија: Георге Стиглер (зачетне студије индустријских структура, функционисања тржишта те узрока и последица јавне регулације)

• Цоллиер'с Yеар Боок за 1982. (Мицрософт Енцарта 2004).

• Тхе Политицал Ситуатион ин Косово Тодаy Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Лоуис Занга, Опен Социетy Арцхивес - Радио Фрее Еуропе
• Wхy Аре Со Манy Сербс Леавинг Косово? Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, L.Занга, ОСА-РФЕ
• Косово, Оне Yеар Афтер тхе Риотс Архивирано 2016-03-09 на Wаyбацк Мацхине-у, Зденко Антић, ОСА-РФЕ
• Албаниан Етхниц Оригин ас Релатед то тхе Yугослав Натионалитy Иссуе Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, L.Занга, ОСА-РФЕ
• Тхе Пресент Статус Оф Формер Косовар Провинциал Леадерс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, L.Занга, ОСА-РФЕ
• Yугослав-Албаниан "Wар Оф Wордс" Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугославиа'с Фореигн Дебтс^{[мртав линк]}, Зденко Антић, ОСА-РФЕ
• Бакариц Деплорес Yугославиа'с Wеакнессес Афтер Тито^{[мртав линк]}, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугославиа'с Неw Федерал Говернмент Формед Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Армy'с Неw Леадерс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугославиа'с Федерал Сyстем пут ин Qуестион Архивирано 2016-03-10 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Вукмановиц-Темпо анд тхе Ситуатион ин Yугославиа Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Ветеран Цоммунист Рецаллс Совиет Гулагс Архивирано 2011-08-25 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Аутхор Цлаимс но Дифференце Бетwеен Хитлер анд Сталин Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Дипломат wхо Дефиед Совиет Леадерс Диес Архивирано 2016-03-07 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Wарс Бетwеен Цоммунист Цоунтриес а Реалитy, Yугослав Тхеорист Цлаимс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Релатионс Стилл Тенсе бетwеен Цатхолиц Цхурцх анд тхе Стате Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Зденко Антић, ОСА-РФЕ
• Владимир Дедијер, А Wхиппинг Боy фор Тито? Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Дедијер-Бакариц Цонтроверсy овер Тито'с Биограпхy Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, З.Антић, ОСА-РФЕ
• Белграде Wееклy Он "Интернал Емигратион" Ин Поланд Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Милован Дјилас Дисцуссес Селф-Манагмент анд Социалисм Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, З.Антић, ОСА-РФЕ