1856

Ово је чланак о години 1856.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1820-е  1830-е  1840-е  – 1850-е –  1860-е  1870-е  1880-е
Године:	1853 1854 1855 – 1856 – 1857 1858 1859

1856. по календарима

Грегоријански	1856. (MDCCCLVI)
Аб урбе цондита	2609.
Исламски	1272–1273.
Ирански	1234–1235.
Хебрејски	5616–5617.
Бизантски	7364–7365.
Коптски	1572–1573.
Хинду календари
• Викрам Самват	1911–1912.
• Схака Самват	1778–1779.
• Кали Yуга	4957–4958.
Кинески
• Континуално	4492–4493.
• 60 година	Yанг Ватра Змај (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11856.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1856 (MDCCCLVI) била је пријеступна година која почиње у уторак по грегоријанском одн. пријеступна година која почиње у недјељу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују календаре).

• 5. 1. - Турски султан дао концесију за градњу Суецког канала.
• 24. 1. - Блеединг Кансас: председник САД Франклин Пиерце прогласио побуњеничком слободњачку владу у Канзасу, формирану по Уставу из Топеке.
• 26. 1. - Рат у Пугет Соунду, Битка код Сеаттлеа: неке индијанске групе нападају Сеаттле, али насељеници се бране уз помоћ шалупе УСС Децатур.
• 29. 1. - Краљица Викторија установила највише британско одликовање, Викторијин крст, први добитници су учесници Кримског рата.

• 1. 2. - Кримски рат: у Бечу договорена мировна конференција, након што је Аустрија запретила да ће ући у рат против Русије.
• 2. 2. - Инкорпориран Даллас, Теxас.
• 7. 2. - Британци у Индији анектирали Државу Оудх.
• 18. 2. - Танзимат: Висока порта издаје Реформски хатихумајун (→ ен) којим гарантује једнакост поданика без обзира на веру.
  • Босански српски сељаци ће се током године жалити да су насиља постала још јача након увођења реформи^[1].
• 25. 2. - У Паризу почела мировна конференција након Кримског рата.

• март - Велики тригонометријски премер Индије објављује да је Пеак XV, данас познат као Моунт Еверест, са 29.002 стопе (8.840 м) "највероватније највиши на свету"; врх К2 је добио ознаку у истом премеру.
• март - Wиллиам Хенрy Перкин покушава произвести кинин, али случајно проналази мовеин (или анилински пурпур), прву синтетичку органохемијску боју.
• март - Непалско-тибетански рат окончан потписивањем уговора - Тибетанци плаћају симболичан данак, дозвољена непалска испостава у Лхаси.
• 20. 3. - Костариканска војска разбила чете Wиллиама Wалкера које су ушле у Костарику.

• 26. 3. (14. 3.) - Турски посланик на Париском конгресу даје изјаву да Црну Гору сматра својим саставним делом, чему се Русија не може успротивити^[2].
• 30. 3. - Потписан Париски уговор, којим је завршен Кримски рат - заједничке гаранције великих сила Србији и подунавским кнежевинама (Влашка, Молдавија), уместо самог руског протектората; слободна пловидба Дунавом (Русија је изгубила јужну Бесарабију и приступ реци); Османском царству загарантована независност и интегритет, постала је део Европског концерта.
  • Забрањен пролазак страних војски кроз Србију без претходне сагласности гарантних сила, што највише погађа Турску^[3], која је задржала гарнизоне у неким српским градовима.
• март - мај - Каменоресци у Аустралији изборили осмочасовно радно време.

• 16. 4. - Париска декларација о поморском праву: забрањено државно гусарење.
• 22. 4. - Отворен први железнички мост преко Мисисипија, између Роцк Исланд, Иллиноис и Давенпорт, Иоwа, али страдао већ 6. 5. када је у њега ударио пароброд (→ Говернмент Бридге).
• 27. 4. - Александар Горчаков постављен за министра иностраних дела Руског царства (чак до 1882).
• април или мај - Тинејџерка Нонгqаwусе преноси Xхосама "поруку" да ће се духови предака вратити и помоћи им да отерају белце ако убију сву стоку и униште сву храну - преко две трећине народа умире од глади у наредних годину дана.

• 14. 5. - У Сан Францисцу обновљен Сан Францисцо Цоммиттее оф Вигиланце - до августа одузели власт од машине Демократске партије, линчовали двојицу криминалаца.
• 21. 5. - Похара Лаwренцеа: про-робовласници у "Крвавом Канзасу" опустошили град Лаwренце.
• 22. 5. - Јужњачки конгресмен Престон Броокс претукао штапом до бесвести северњачког сенатора Цхарлеса Сумнера у дворани Сената.
• 24/25. 5. - Масакр у Поттаwатомиеју: дружина Јохна Броwна убила петорицу насељеника, присталица робовласништва.
• 31. 5. - Кнез Данило протестује због Турске изјаве да Црну Гору сматра својом покрајином; преоријентише спољну политику на Француску Наполеона III^[2].

• 2. 6. - Битка код Блацк Јацка у Канзасу - повољно за Јохна Броwна.
• 8. 6. - На Оток Норфолк, сјеверозападно од Новог Зеланда, стигло 194 потомака Тахићана и побуњеника са ХМС Боунтy.
• 9 - 23. 6. - Три групе Мормона са укупно преко 800 чланова крећу са ручним колима из Иоwа Цитy у Салт Лаке Цитy.
• 16. 6. - Загребачки надбискуп Јурај Хаулик креиран кардиналом.
• 16 - 20. 6. - Тајпиншки устанак, Битка код Јиангнана: победа Тајпингиста која им осигурава југоисточну Кину.

• 5. 7. (23.6. по ј.к.) - Кнез Александар Карађорђевић издао прокламацију о одредбама Париског уговора које се тичу Србије (Савет замера јер није био укључен).
• 5. 7. - Алфред Есцхер основао Сцхwеизерисцхе Кредитансталт у Зüрицху, каснији Цредит Суиссе (банку је, угрожену банкротом, преузео УБС 2023).
• 12. 7. - Wиллиам Wалкер се прогласио за председника Никарагве, спроводи американизацију у јужњачкој варијанти, вратио је ропство у земљу.
• 14. 7. - Генерал Леополдо О'Доннелл узима власт у Шпанији, чиме је окончан период биенио прогресиста - покушава да нађе средњи пут, али смењен је већ у октобру.
• 17. 7. - Греат Траин Wрецк оф 1856: близу Пхиладелпхије се догодила до тада најгора железничка несрећа, између 59 и 67 мртвих.
• јул? - Похара Куча у Црној Гори од стране књаза Данила - убијено око 200 лица, запаљено 13 села.

• 7. 8. - Битка код Трес Форцас у Мароку између пруских морнара и мароканских бербера.
• 10. 8. - Ураган уништава баријерско острво Ласт Исланд, Лоуисиана и убија преко 200 људи.

• 13. 8. - Фрее-Статер-и заузели град Франклин, Кансас.
• август - У долини Неандертал близу Дüсселдорфа пронађен Неандертхал 1, први примерак неандерталца.
• 18. 8. - Гуано Исландс Ацт: грађани САД могу заузимати острва са гуаном, која тиме постају посед САД, ако не припадају некој другој влади.
• 20. 8. - Отворена је пруга Оравиțа - Базиаș поред Беле Цркве, прво за теретни саобраћај - ово је прва железничка пруга на простору данашњих Србије и Румуније.
• 30. 8. - Битка за Осаwатомие: Бордер Руффианс успели истерати Јохна Броwна из места Осаwатомие и спалити град.

• 2. 9. - У унутрашњем сукобу убијен командант тајпиншких армија Yанг Xиуqинг. Тиањингски инцидент (септембар-новембар) је унутрашњи сукоб у Тајпиншком покрету у коме гине неколико лидера.
• 2/3. 9. - Неуцхâтелска криза: ројалисти у кантону, ранијој кнежевини, Неуцхâтел покушали пуч у корист пруског краља, ранијег суверена кнежевине.
• 7. 9. (26. 8. по ј.к.) - Крунисање руског цара Александра II.
• 28. 9. (16. 9. по ј.к.) - Кнез Александар поставио други пут Алексу Симића за председника владе; такође још двојицу несаветника за министре (Константин Николајевић, његов зет и Јован Мариновић) и кнегињиног стрица Александра Ненадовића за члана Савета, не питајући исти за одобрење (Савет касније нуди комисију за разрешење спорних питања).

• 1. 10. - Почиње фељтонско објављивање Флаубертовог романа Мадаме Боварy.
• 8. 10. - Након инцидента са бродом Арроw, Велика Британија и Француска ће ући у Други опијумски рат против Кине (до 1860).
• 19. 10. - Умире омански султан Саид бин Султан Ал-Саид - један син, Тхуwаини бин Саид ал-Саид, наслеђује Оман (до 1866), а други, Мајид бин Саид Ал-Бусаид постаје први султан Занзибара (до 1870); Султанат Занзибар траје до 1964.
• 27. 10. - Британски бродови отварају ватру на Кантон, имају на мети резиденцију царског комесара Yе Мингцхена.
• 28. 10. - Лисабон - Царрегадо је прва железничка линија у Португалу.

• 1. 11. - Почео путнички саобраћај на прузи Оравиțа - Базиаș поред Беле Цркве.
• 1. 11. - Англо-персијски рат: Велика Британија објавила рат Персији након што је ова заузела Херат у Афганистану.
• 3. 11. - Пароброд Лyоннаис потонуо након судара са барком код Нантуцкета, страдало 130 људи.
• 4. 11. - Демократа Јамес Буцханан победио на председничким изборима у САД; противкандидати били пуковник Јохн C. Фрéмонт (први републикански кандидат) и бивши председник Миллард Филлморе (нативисти и Виговци).
• 4. 11. - У Галаțи почиње Дунавска конференција европских сила, основана Европска дунавска комисија.
• новембар - Након Тиањингског инцидента, генерал и песник Схи Дакаи постаје шеф владе Тајпиншке државе (до 1857).
• 27. 11. - "Луксембуршки пуч": краљ Холандије и велики војвода Луксембурга Wиллем III самовољно изменио устав великог војводства.

• 1. 12. - Закон о окружној и општинској полицији у Енглеској и Велсу: обавезно оснивање полицијских снага где то није урађено.
• 2. 12. - Битка код Ндондакусуке је одлучујући окршај између синова зулуског краља Мпандеа, побеђује Цетсхwаyо који постаје де факто владар.
• 2. 12. - Основана Натионал Портраит Галлерy у Лондону.
• 9. 12. - Царица Елизабета положила камен темељац Бродоградилишта Уљаник (први брод поринут 1858).
• 9. 12. - Персијска лука Бушер се предала Британцима.
• 13. 12. - Пруска прекинула дипломатске односе са Швајцарском и наредила мобилизацију поводом Неуцхâтелске кризе.
• 14. 12. - Хондураске, салвадорске и гватемалске трупе опколиле Wалкерово седиште Гранаду - град запаљен а филибустири се пробили.
• 28. 12. - Британски и француски бродови запалили Кантон, убрзо заузимају град.

• У Осијеку основана Прва осјечка творница огњила, данас Драва творница жигица, д. д.
• Хаџи Али-бег Хасанпашић обновио Травничку сахат-кулу у Горњој чаршији након великог пожара.
• Слависта Александар Гиљфердинг руски конзул у Босни.
• Умрла извесна Божана, последња хришћанка међу Горанцима.
• Фелдмаршал Радетзкy истиче да је посед Босне и Херцеговине потребан ради осигурања залеђа Далмације^[4].
• Почиње друга рунда устанка Луке Вукаловића у Херцеговини (до '59)^[5].
• Богослав Шулек упозорава Вука Караџића да наречје не може бити мерило народности, јер је код дела штокавских католика коришћено хрватско име (→ Срби сви и свуда)^[6].
• после 1856 - У Сарајеву основано друштво за искорењивање подругљивих назива као "влах", "ћафир" али и "ришћанин" и њиховом заменом са "Србин" (усмерено на сељаке)^[7].
• Завршена Палата Долмабахче, нова резиденција османских султана.
• Основан Руски конзулат у Скадру.
• Куга се појавила у Киренаици и Ираку.
• Сукоб између Црне Горе и Турске.
• У Москви основан Пан-словенски комитет.
• Издат први од 60 томова "Биографског лексикона Аустријског царства" (Биограпхисцхес Леxикон дес Каисертхумс Оестерреицх, 1856-91).
• Шиме Љубић издао "Биографски рјечник славних особа из Далмације".
• Произведена маркица Бритисх Гуиана 1ц магента, једини сачувани примерак је најскупља маркица на свету.
• Наука и техника:
  • Грегор Мендел започиње генетички експеримент са грашком (до 1863).
  • Алфред Вулпиан открио адреналин.
  • Норман Роберт Погсон дефинисао скалу привидних магнитуда звезда.
  • У влашком граду Плоиеșти отворена прва рафинерија нафте на свету.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1856.

• 9. 1. - Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор. († 1914.)
• 12. 1. - Јохн Сингер Саргент, сликар († 1925)

• 11. 2. - Антун Бауер, теолошки и филозофски писац, загребачки надбискуп († 1937.)
• 12. 2. - Едуард вон Бöхм-Ермолли, аустроугарски маршал († 1941)

• 11. 3. - Степа Степановић, српски војвода († 1929)
• 16. 3. - Наполéон Еугèне Лоуис Бонапарте, син Наполеона III († 1879)
• 18. 3. - Александар Извољски, руски дипломата († 1919)
• 20. 3. - Фредерицк Wинслоw Таyлор, инжењер, експерт за ефикасност († 1915)

• 5. 4. - Боокер Т. Wасхингтон, црначки едукатор († 1915)
• 24. 4. - Пхилиппе Пéтаин, маршал Француске, квислинг († 1951)
• 27. 4. - Тонгзхи, кинески цар († 1875)

• 6. 5. - Сигмунд Фреуд, аустријски неуролог и утемељитељ психоанализе († 1939.)
• 6. 5. - Роберт Пеарy, истраживач Арктика († 1920)
• 15. 5. - L. Франк Баум, књижевник, визионар († 1919)
• 25. 5. - Лоуис Францхет д'Еспèреy, маршал Француске, почасни војвода Југославије († 1942)

• 14. 6. - Димитар Благоев, бугарски политичар. († 1924.)
• 14. 6. - Андреј Марков, руски математичар. († 1922.)
• 16. 1. - Дане Грубер, повјесничар († 1927)

• 10. 7. - Никола Тесла, знанственик и изумитељ († 1943.)
• 26. 7. - Георге Бернард Схаw, енглеско-ирски писац († 1950.)

• 10. 8. - Wиллиам Wиллетт, британски промотер летњег времена († 1915)
• 15. 8. - Кеир Хардие, британски раднички вођа, посланик, суоснивач Лабуриста († 1915)
• 27. 8. - Иван Франко, украјински песник... († 1916)
• 29. 8. - Михаило Живковић - Гвоздени, српски генерал († 1930)
• 30. 8. - Éмиле Гуéпратте, француски адмирал († 1939)
• 30. 8. - Царл Рунге, математичар († 1927)

• 3. 9. - Лоуис Сулливан, архитекта, "отац небодера" и "модерне" († 1924)
• 13. 9. - Сергеј Виноградски, микробиолог, еколог († 1953)
• 16. 9. - Wилхелм вон Глоеден, фотограф († 1931)

• 15. 10. - Роберт Нивелле, француски генерал († 1924)
• 18. 10. - Јован Жујовић, српски геолог († 1936..)
• 23. 10. - Јаша Томић, новинар, политичар, књижевник († 1922)
• 25. 10. - Драгутин Горјановић Крамбергер, хрватски палеонтолог, палеонтрополог и геолог († 1936.)
• 27. 10. - Гавро Манојловић, хисторичар († 1939)

• 13. 11. - Лоуис Брандеис, судија Врховног суда САД († 1941)
• 29. 11. - Тхеобалд вон Бетхманн Холлwег, канцелар Немачке († 1921)

• 11. 12. - Георгиј Плеханов, марксиста († 1918)
• 13. 12. - Светозар Боројевић, аустроугарски фелдмаршал († 1920.)
• 18. 12. - Ј. Ј. Тхомсон, британски физичар, нобеловац. († 1940.)
• 22. 12. - Франк Б. Келлогг, државни секретар САД, нобеловац за мир († 1937)
• 28. 12. - Wоодроw Wилсон, 28. председник САД, нобеловац за мир († 1924.)
• 31. 12. - Отон Кучера, хрватски знанственик и астроном († 1931.)

• ? - Александар Доброклонски, руско-српски православни теолог. († 1937..)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1856.

• 12. 1. - Ľудовíт Штúр, словачки препородитељ (* 1815)
• 14. 1. - Јанко Драшковић, хрватски политичар, препородитељ (* 1770)
• 27. 1. - Анте Алачевић, сакупљач народних пјесама (* 1781)
• 31. 1. - Далај Лама XI (* 1838)
• 1. 2. - Иван Паскевич, руски генерал (* 1782)
• 17. 2. - Хеинрицх Хеине, немачки песник (* 1797..)
• 24. 2. - Николај Лобачевски, руски математичар (* 1792.)
• 10. 3. - Јован Стерија Поповић, српски књижевник (* 1806.)
• 3. 5. - Адолпхе Адам, француски композитор (* 1803.)
• 18. 5. - Георгиос Синас, аустријски банкар (* 1783)
• 26. 6. - Маx Стирнер, немачки филозоф (* 1806..)
• 9. 7. - Амедео Авогадро, физичар (* 1776)
• 29. 7. - Роберт Сцхуманн, њемачки складатељ (* 1810.)
• 29. 7. - Карел Хавлíчек Боровскý, чешки писац, политичар (* 1821)
• 20. 9. - Јеврем Обреновић, Милошев брат, обор-кнез Шабачке нахије (* 1790)
• 19. 10. - Саид бин Султан Ал-Саид, султан Омана и Маската (* 1797)
• 18. 11. - Михаил Семјонович Воронцов, руски фелдмаршал, вицекраљ Кавказа (* 1782)
• 23. 11. - Јосепх вон Хаммер-Пургсталл, аустријски оријенталиста (* 1774.)
• 20. 12. - Францесцо Бентивегна, италијански револуционар (* 1820)

Литература

• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)