1759

Ово је чланак о години 1759.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1720-е  1730-е  1740-е  – 1750-е –  1760-е  1770-е  1780-е
Године:	1756 1757 1758 – 1759 – 1760 1761 1762

1759. по календарима

Грегоријански	1759. (MDCCLIX)
Аб урбе цондита	2512.
Исламски	1172–1173.
Ирански	1137–1138.
Хебрејски	5519–5520.
Бизантски	7267–7268.
Коптски	1475–1476.
Хинду календари
• Викрам Самват	1814–1815.
• Схака Самват	1681–1682.
• Кали Yуга	4860–4861.
Кинески
• Континуално	4395–4396.
• 60 година	Yин Земља Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11759.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1759 (MDCCLIX) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у сриједу по јулијанском календару.

• 12. 1. - Умрла Ана Хановерска, ранија британска принцеза, која врши власт у холандским Уједињеним провинцијама у име сина, стадтхолдера Wиллема V.
• 13. 1. - Процес Тáворама у Португалу завршава јавним мучењем и погубљењем свих мушких чланова племићке породице Тáвора, осуђених због судјеловања у покушају атентата на краља Јосеа I претходне године; међу жртвама је и Леонор Томасиа од Таворе, мајка краљеве љубавнице.
• 15. 1. - Отворен Британски музеј.
• јануар - Волтаире анонимно објављује веома утицајну новелу Цандиде, оу л'Оптимисме - забрањен је у Женеви и Паризу, касније је стављен на Индеx либрорум прохибиторум.
• 16 - 19. 1. - Седмогодишњи рат: неуспешна британска инвазија француског Мартиника, затим отпловљавају на Гвадалупу, коју у потпуности заузимају у мају.
• 19. 1. - У Португалу је секвестрирана имовина Друштва Исусовог (језуита), у септембру следи протеривање чланова.

• 12. 2. - Умро је бег Туниса Мухаммад I ар-Расхид, наслеђује га брат Али II ибн Хуссеин (до 1782). Створена је функција "шефа владе", први је Реџеп Хазнадар (такође до 1782).
• 17. 2. - Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: велика британска флота под командом вицеадмирала Цхарлеса Саундерса креће преко Атлантика, превози војску ген. Јамеса Wолфа.
• 18. 2. - Седмогодишњи рат, Трећи карнатски рат: барон Лаллy-Толлендал мора прекинути опсаду Британаца у Мадрасу, јер нема морнаричку подршку.

• 4. 3. - Éтиенне де Силхоуетте је нови генерални контролор финансија Француске: штедња и нови порези на луксуз су веома непопуларни тако да је смењен већ у новембру. По њему је названа уметничка форма силуета.
• 5. 3. - Папа Клемент XIII ставља Енцyцлопéдие на Индекс забрањених књига, привилегија у Француској је повучена 8-ог - последица полемике око Хелвéтиусовог есеја Де л'есприт објављеног прошле године.
  • До 1757 је издато седам свезака. Јеан ле Ронд д'Алемберт одустаје од пројекта након забране. Денис Дидерот наставља рад у тајности. Лоуис де Јауцоурт ће до 1765. написати 17.266 чланака, око једну четвртину енциклопедије, Дидерот тада заједно издаје свеске 8 до 17, у међувремену су издата три свеска графика.

• 13. 3. - Халлеyјева комета је у перихелу. Предвиђање њеног доласка је успешан тест Њутнове физике, први пут је показано да још нешто осим планета кружи око Сунца.

• 7. 4. - Британци узимају Французима Масулипатнам (Мацхилипатнам) на источној обали Индије.
• 13. 4. - Седмогодишњи рат: Битка код Бергена - Французи под војводом де Броглиејем поразили англо-немачке снаге под војводом Фердинандом од Браунсцхwеига у мањој бици у Хесену на Мајни.
• пролеће? - Представници Срба Далмације и Боке которске моле млетачки Сената за слободу вере и да им се постави епископ - ипак је наређено да се православно свештенство потчини латинским бискупима. Задарски кнез коме је 8. маја послат препис окружнице није смео поступити по наређењу због узрујаности православних.^[1]

• 1. 5. - Јосиах Wедгwоод је у Стоке-он-Тренту основао керамичарску фирму Wедгwоод.
• 2. 5. - Французи капитулирали на Гвадалупи - Британци остају до 1763, до краја године губе 800 људи због болести.
• 21. 5. - После смрти Пајсија Лазаревића,^[2] у фебруару, у сарајевској цркви прочитан патријаршијски декрет о именовању Василија Јовановића за митрополита дабробосанског (до 1762, у Сарајево долази тек децембра 1760).

• 18. 6. - Француз Гуиллауме Ду Тиллот, министар финансија од 1749, постаје први министар Војводства Парме (до 1771), спроводи многе просвећене реформе (војвода је бивши шпански принц Филип, а де факто владар француска принцеза Лоуисе Éлисабетх, која додуше умире у децембру).
• 22. 6. - Солун је погођен јаким земљотресом, ове године је страдао и у пожару.
• 26. 6. - Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Британци започињу опсаду града Квебека.

• 4. 7. - Британци бомбардују француски Хавре, у луци је уништено много баржи намењених планираној инвазији.
• 12. 7. - Британска опсада Квебека: почиње двомесечно бомбардовање, сваке ноћи, понекад и дању.
• 23. 7. - Седмогодишњи рат, Битка код Палтзига (Каyа) на западу дан. Пољске: неуспешан вон Wеделов напад на Салтикова уз велике жртве.

• 26. 7. - Французи у Форт Нијагари се предају након опсаде. Французи се истог дана повлаче и из Форт Цариллон (каснија Форт Тицондерога).
• 31. 7. - Битка код Беаупорта: Французи одбијају британски напад близу Квебека.

• 1. 8. - Седмогодишњи рат: Битка код Миндена у којој британско-хановеранске снаге наносе пораз француско-саксонским снагама у сјеверозападној Њемачкој. Ова побједа доприноси мишљењу о овој години као о британској Аннус мирабилис, "чудесној години".
• 1. 8. - Руски путник и трговац крзном Стјепан Глотов стигао до Уналаске на Алеутима, што се сматра почетком историје тог града.
• 9. 8. - Владика Василије се враћа у Црну Гору: искрцао се код Будве. С њим су руски посланик Стефан Јустинов Пучков и један инжењер који би да испитује има ли руда у Црној Гори. Пучков се враћа у септембру и подноси врло негативан извештај о земљи: "Народ је диваљ. Црногорци никаквог права и закона немају међу собом. Власт би се с муком успоставила", народ је диваљ, живи без реда, главе падају због ситница, свештенство грабљиво, цркве пусте, руска помоћ раздељена владичиним рођацима. Василије наредних година води помирљивију политику према Турцима.^[3][4]

• 10. 8. - Шпањолски краљ Фернандо VI умире након годину дана тешке депресије; пријестоље преузима његов млађи полубрат Царлос III (до 1788), који се истовремено одриче напуљског пријестоља у корист млађег сина Фердинанда IV. Карло ће и у Шпањолској владати у стилу просвијећеног апсолутизма (→ Бурбонске реформе).
• 12. 8. - Седмогодишњи рат: Битка код Кунерсдорфа (сада Куноwице у зап. Пољској) у којој руско-аустријска војска Салтикова и Лаудона наноси пруском краљу Фриедрицху II један од најтежих пораза у његовој каријери. У руској војсци су учествовале и српске јединице, као и код Палтзига.^[5]
• 18. 8. - Седмогодишњи рат: Битка код Лагоса поред Португала, у којој британска морнарица разбију француску Медитеранску флоту која се покушала прикључити француској Атлантској флоти пред планирану инвазију Британије.

• 3. 9. - Почиње сузбијање језуита: у Португалу је краљевским декретом наређен прогон припадника реда. Дипломатски односи са папом су прекинути до 1770.
• 10. 9. - Поморска битка код Пондицхеррyја у Индији је тактички успех Француза: успевају дотурити новац и нешто појачања у град, али Британци ипак имају предност.
• 10. 9. - Померански рат, Битка код Фрисцхес Хаффа: Швеђани уништили пруску флоту у Шћећинској лагуни. Затим заузимају отоке Уседом и Wоллин, али Пруси задржавају Шћећин и граде нову флоту.

• 13. 9. - Француски и индијански рат: Битка на равницама Абрахама у којој британски генерал Јамес Wолфе, иако је у њој и сам погинуо, наноси одлучујући пораз француским снагама генерала Лоуис-Јосепха де Монтцалма, такођер смртно рањеног.
• 18. 9. - Град Квебек, кључно француско упориште у Сјеверној Америци, предаје се Британцима.
• 29. 9. - Нови вулкан у Мексику: прва ерупција Ел Јорулла, недалеко од Уруапана.

• 6. 10. - Шпањолски краљ Карлос III је абдицирао напуљско и сицилијанско пријестоље у корист трећег сина, осмогодишњег Фердинанда I. (краљ Напуља 1759-99, 1799-1806, 1815-16; Сицилије све вријеме до 1816; затим с новом титулом краља Двије Сицилије до 1825). На челу намјесничког вијећа је Бернардо Тануцци, који наставља просвијећени апсолутизам.
• 6. 10. - Бурманци масакрирали британске трговце на рту Неграис код ушћа Иравадија.
• 16. 10. - Упаљено је свјетло трећег Еддyстонског свјетионика (замјењен 1882).
• 30. 10. - Почиње низ јаких земљотреса на Блиском истоку.

• 20. 11. - Седмогодишњи рат: Битка код Qуиберона, поред Бретање, у којој британска морнарица у потпуно разбија француску флоту која се припремала извести инвазију Шкотске; побједа која се сматра једном од највећих у британској поморској хисторији је на неколико година Британији омогућила практички несметану доминацију свим свјетским морима.
• 20 - 21. 11. - Седмогодишњи рат, Трећи шлески рат: Битка код Маxена у Саксонији - Аустријанци маршала вон Дауна одсекли и заробили трупе пруског генерала вон Финцка.
• 25. 11. - Најјачи потрес на Блиском истоку, страдала су сва села у долини Бека.
• 25. 11. - Битка код Цхинсуре (Хугли-Цхуцхура) недалеко од Калкуте: Британци су поразили холандске снаге које је у помоћ позвао бенгалски владар Мир Џафар
• 29. 11. - Могулски цар Аламгир II је убијен у завери свог великог везира Имад-ул-Мулка, постављен је Схах Јахан III (до 1760).

• децембар - Објављена су прва два од девет томова Стернеовог романа "Живот и мишљења Тристрама Схандyја, господина",
• 31. 12. - Артхур Гуиннесс је у Дублину изнајмио пивовару код Ст. Јамес'с Гате на 9.000 година за 45 фунти годишње - данас проширена Гуиннесс Бреwерy.

• Хрватска (данашња)
  • Краљица Марија Терезија одређује да свако дописивање између хрватских жупанија и двора убудуће иде преко бана - племство и сабор губе на значају.^[6]
  • Слободно зидарство у Хрватској: прва хрватска ложа основана је на територији Војне крајине, у Глини под називом "Ратно пријатељство" (L'Амитиé де ла Гуерре, Зур Кеигсфреундсцхафт).
  • Пхиллип Јацоб Страуб из Граза урадио главни олтар цркве св. Марије Јерузалемске на Тршком врху у Крапини (црква довршена 1761).
  • Дубровачки трговци поново успоставили везу с Енглеском.^[7]
  • Херцеговачке кадије се жале да "многа раја" одлази у Дубровник на занате и трговину, мада дубровачка влада предузима мере против православних досељеника.^[8]
  • Јероним Блаж Боначић је шибенски бискуп након Ивана III. Цалеботте (до 1762).
  • Андрија Качић Миошић: друго и коначно издање "Разговора угодних".^[9]
• Србија (данашња)
  • У Срему су завршени послови потребни за увођење новог урбара (премеравање земље, земљишне књиге, одмеравање обавеза); у Славонији је то трајало до 1762.^[10]
  • Двор је уступио Банат на десет година Бечкој банци (Wиенер Стадтбанк), која с њим управља у својству Министеријалне банковне депутације на челу с футошким властелином грофом Цхотеком.^[11]
  • Раја у Београдском пашалуку се раније жалила на спахије ("злостављање и ... тешке глобе"), а од краја 1750-тих и спахије и раја су суочени с јаничарским насиљем.^[12]
  • Вићентије Јовановић Видак је темишварски епископ (до 1774).
  • Захарије Орфелин: "Калиграфија" - приказана је руска грађанска ћирилица, напоредо са црквеном; такође је уз "сербски скоропис" стављен и руски курзив, али не и права писана слова.^[13]
  • 1759-60 - Поново основано Темишварско трговачко друштвом, извози банатске пољопривредне производе на запад.^[14]
• Нове цркве: парохијска у Белом Манастиру, Пожаревачка у Сентандреји (осв. 1763).
• У Русији је основан Новосербски хусарски пук, на челу са генералом Јованом Хорватом. У Русију је од 1756. стигло око 2.500 људи са Балкана.^[15]
• Немири у мегленском крају,^[16] доста хришћана, на челу са митрополитом, прелази у ислам.
• Пошто су Џунгари геноцидно потчињени, ћинговска Кина је овладала подручјем које знамо као Xињианг ("нова граница", Xиyу Xињианг, "нова граница западног региона")
• Наука и техника
  • Јохн Харрисон је направио "поморски сат бр. 1", познат и као Х4 за потребе одређивања лонгитуде - биће тестиран 1761.
  • Будућа британска краљица-мајка Аугуста од Саxе-Готха оснива ботаничку башту у Кеw.
  • Ангéлиqуе ду Цоудраy објављује пионирско дело акушерства Абрéгé де л'арт дес аццоуцхементс.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1759.

• 25. 1. - Роберт Бурнс, пјесник († 1796)
• 15. 2. - Фриедрицх Аугуст Wолф, пионир филологије († 1824)
• 22. 3. - Хедwиг вон Сцхлесwиг-Холстеин-Готторф, краљица-супружница Шведске и Норвешке († 1818)
• 29. 3. - Андрија Циццарелли, хрватски повјесничар († 1823)
• 27. 4. - Марy Wоллстонецрафт, британска књижевница, филозофкиња и рана феминисткиња († 1797)
• 14. 5. - Алојз I., кнез Лихтенштајна († 1805)
• 21. 5. - Јосепх Фоуцхé, француски политичар († 1820)
• 28. 5. - Wиллиам Питт Млађи, британски премијер († 1806)
• 24. 7. - Виктор Емануел I., краљ Сардиније († 1824)
• 24. 8. - Wиллиам Wилберфорце, аболициониста († 1833)
• 12. 9. - Маxимилиан вон Монтгелас, баварски политичар († 1838)
• 23. 9. - Клотилда од Француске, краљица Сардиније († 1802)
• 25. 10. - Марија Фјодоровна (супруга Павла I), руска царица († 1828)
• 25. 10. - Wиллиам Гренвилле, британски премијер († 1834)
• 26. 10. - Георгес Дантон, револуционар († 1794)
• 10. 11. - Фриедрицх Сцхиллер, немачки песник, драматург, филозоф и историчар († 1805)
• Павле Радивојевић, хабсбуршки генерал († 1829)
• Стефан Троношки, игуман Троноше, светитељ († 1799)
• 1754-59? - Серафим Саровски, руски светац († 1833)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1759.

• 12. 1. - Ана Хановерска, британска принцеза, регенткиња Холандије (* 1709)
• 13. 1. - Осуђени у процесу Тáворама
• 12. 2. - Мухаммад I ар-Расхид, бег Туниса (* 1710)
• 13. 2. - Пајсије Лазаревић, митрополит дабробосански
• 14. 4. - Георг Фриедрицх Хандел, њемачки/енглески композитор (* 1685)
• 24. 6. - Серафин Марија Цријевић, биограф, повјесничар (* 1686)
• 27. 7. - Пиерре Лоуис Маупертуис, математичар, филозоф (* 1698)
• 10. 8. - Фернандо VI, краљ Шпаније (* 1713)
• 16. 8. - Еугене Арам, филолог и убица (* 1704)
• 10. 9. - Фердинанд Коншчак, исусовац, мисионар, знанственик (* 1703)
• 13. 9. - Јамес Wолфе, британски генерал (* 1727)
• 14. 9. - Лоуис-Јосепх де Монтцалм, француски командант у Сев. Америци (* 1712)
• 29. 11. - Аламгир II, могулски цар (* 1699)
• 6. 12. - Лоуисе-Éлисабетх од Француске, војвоткиња-супружница Парме (* 1727)
• 18. 12. - Франçоис де Франqуетот де Цоигнy, маршал Француске (* 1670)
• Вук Исаковић, хабсбуршки пуковник (* 1696)

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)