1738

Ово је чланак о години 1738.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1700-е  1710-е  1720-е  – 1730-е –  1740-е  1750-е  1760-е
Године:	1735 1736 1737 – 1738 – 1739 1740 1741

1738. по календарима

Грегоријански	1738. (MDCCXXXVIII)
Аб урбе цондита	2491.
Исламски	1150–1151.
Ирански	1116–1117.
Хебрејски	5498–5499.
Бизантски	7246–7247.
Коптски	1454–1455.
Хинду календари
• Викрам Самват	1793–1794.
• Схака Самват	1660–1661.
• Кали Yуга	4839–4840.
Кинески
• Континуално	4374–4375.
• 60 година	Yанг Земља Коњ (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11738.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1738 (MDCCXXXVIII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у недјељу по јулијанском календару.

• 1. 1. - Холандски брод Леусден тоне на ушћу Маронија у Суринаму: посада и неколицина робова се спасла, а 664 до 702 роба су страдали.
• 7. 1. - Мировни уговор између Марати и Могула у Индији: Марате добијају област Малwа у западноцентралном делу земље.
• јануар? - Одред потиских граничара је потучен код Шапца; због рђавог снабдевања долази до масовног дезертирања, од славонске до поморишке границе.^[1]
• јануар - Једне турске чете из Албаније иду у Скадар а друге преко Св. Спаса и Ђаковице у Пећ. Махмудбеговић у то време постаје скадарски паша, шаље војску на Куче и Клименте, ови је одбијају и плене Подгорицу и Спуж. Паша се свети на Васојевићима, које потискује у Метохију.^[2]

• 4. 2. - Јосепх Сüсс Оппенхеимер, јеврејско-њемачки банкар и дворски Јевреј Wüрттемберга погубљен по осуди за превару, проневјеру и разврат. Постаје тема књижевних радова и антисемитског филма Јуд Сüß (1940).
• 5. 2. - Француске трупе се, на позив Ђенове, искрцавају на Корзици како би умирили устанак.
• 11. 2. - 30. 3. - Јацqуес де Вауцансон приказује у Паризу свој аутомат, "Фрулаша". Касније ове године прави и "Бубњара" и ремек-дело, "Патку која вари", изложену следеће године.
• Руско-аустријско-турски рат: Турци из Босне покушавају заузети Шабац, поражени су код Црвице, близу Бајине Баште; зворнички Мохамед-паша је заузео Бијељину, (и Рачу,) продро је у шабачки дистрикт до Прњавора, али се убрзо мора повући.^[3]
• фебруар - Босански везир Али-паша је на путу за Ужице дошао под Вишеград, зворничку војску је упутио према Чачку и Ситници, један његов одред је освојио Пожегу, посада Ужица убрзо пристаје на часну предају, пре повратка у Босну је запосео Рудник. Након повратка у Босну хара између Уне и Купе, Зворничани и Тузлаци пљачкају Семберију и Мачву, а Херцеговци и Арбанаси Куче и Клименте^[4] Један летописац пише: "На 20 Вељачи одоше Турци опет под ужице и пред њима Ибраим паша Али паша из Скопља и узеше га на виру. Отпратише цесарове људе к Београду и што је било раја Турска извишаше Турци, изсикоше и у ропство немило окренуше".^[5]
• 20. 2. - Основана Шведска левантска компанија за трговину са Османлијама (ради до 1756).

• 24. 3. - Надер-шахова опсада (старог) Кандахара: град је освојен у јуришу бахтијарског контигента. Хусеин Хотак је заробљен сутрадан, када је пала и цитадела - то је крај хотакијске моћи. Преживели Кандахарци су пресељени у оближњи нови град Надерабад (напуштен 1747).
• март/април - Битка на Диндару: етиопски цар Иyасу II је потучен када је кренуо на Сенарски султанат, заробљену Христову икону и честицу Часног крста ће морати платити 8.000 унци злата.

• 8. 4. (28. 3. по ј.к.) - Британски парламент гласа са 257 према 209 да краљ затражи задовољштину од Шпањолске, након што му је Роберт Јенкинс, по причи, показао своје ухо у туршији, одрезано 1731 - сљедеће године почиње Рат Јенкинсовог уха. Прави проблеми су трговина са Америкама, британско ширење у Северној Америци (Џоржија у суседству Флориде) и напетост са, такође бурбонском, Француском.
• 10. 4. - Цар Карло је привремено признао патријарху Арсенију IV јурисдикцију у (раније) новостеченим областима - патријарх се у јуну враћа у Београд, може доћи на престол београдско-карловачког митрополита.^[6]
• 28. 4. - Папа Клемент XII. издаје булу Ин еминенти апостолатус спецула: католицима се забрањује да постају масони. Забрана је проистекла из ривалства хановерских и јакобитских ложа и могућих последица за британско-француске односе.
• пролеће - Пећки Ходаверди-паша безуспешно нападао Куче.^[7]

• мај, почетком - Пошто је цар Карло прихватио патријархов предлог да се организује српско-албански пук, ген. дела Церда је добио задатак да га организује - али, прикупљено је само 150 од потребних 2.000 људи, који нису добили опрему од гувернера Марулија.^[3]
• 10. 5. - Надер-шах започиње инвазију могулских територија у дан. Афганистану, јер је могулски цар допустио афганским побуњеницима да пребегну на његову територију. Надер улази у Газни 31. 5. без отпора.
• 24. 5. - Јохн Wеслеy у Лондону на састанку вјерника Моравске цркве доживљава духовни препород који ће га потакнути да покрене методистички покрет; методисти широм свијета данас исти датум обиљежавају као Дан Алдерсгатеа.
• 25. 5. - Окончава се оружана фаза Цресаповог рата између британских америчких колонија Марyланд и Пеннсyлваниа, залагањем краља Георга II за примирје и преговоре - гранични спор решен тек 1767. повлачењем Масон–Диxонове линије.
• 27. 5. - Османлије заузеле Оршаву на Дунаву (Аустријанци касније повратили).
• 30. 5. - Херцеговачки изасланици се обраћају Аустрији, нуде устанак и православаца и католика - припремљен је текст привилегије, али већ се размишља о миру^[6]

• јун, почетком - Султанов ферман земаљским првацима да се прекину одмазде у Србији, како би се раја вратила на земљу, али убиства и пљачке се настављају; на Косову се одмазда претвара у "трајан обрачун са српском рајом", у чему је цариградска влада немоћна. Кнежеви Богосав и Јовица из Барајева одн. Неменикућа, као и још неки кнежеви овог лета, добили су у Нишу аман-бујрулдију од великог везира Јеген Мехмед-паше о мирном прихватању турске власти, што је зачетак кнежинске самоуправе.^[8]
• јун - Османлије заузимају Мехадију, што им отвара Банат (Аустријанци накратко повратили).
• 19. 6. - Надер-шах заузима Кабул након кратке опсаде.
• 24. 6. - Британац Леwис Паул је добио патент за предење са ваљцима, модел је израдио Јохн Wyатт. Прве предионице с овим принципом следе 1741, са магарећим, и 1742, са воденим погоном.

• 4. 7. - Битка код Цорнее, северно од Оршаве: Аустријанци одбили османлијски напад, повратили Мехадију 9-ог. Велики везир Yеğен Мехмед је ових дана стигао са главном војском у Видин.^[9] Војводу од Лорене ће у Бечу уздизати као другог Еугена.
• 13. 7. - Разбијен турски напад на Ада Кале, али опсада се наставља 18-ог.
• јул - Шире се гласови да ће се Турци окупљати око Ужица ради напада на Београд, патријарх прелази у Карловце.^[3]
• јул - Британац Wиллиам Цхампион добио патент за производњу цинка.
• јул - Енглез Тхомас Пеллоw је након 23 године успео побећи из ропства у Мароку.
• српањ - Избила куга с обе стране Дунава у Србији, нарочито међу војницима.^[10]; проширила се из Ердеља у Банат и Бачку, а из Србије у Срем, траје до 1741-42, "од Земуна до Варадина није (се) могло проћи друмом од трупова мртвих људи"; у јужној Угарској има и доста разбојничких дружина.^[11]
• 19. 7. - Јеан-Баптисте Цхарлес Боувет де Лозиер је кренуо са две фрегате у истраживање јужног Атлантика.
• лето - Одред граничарских хајдука упућен у Темишвар па Липову, у борбу против побуњених Румуна - прекинуто због куге.^[1]
  • 1738-39 - Пошто су их Нијемци хтјели покметити, банатски пастири дигли побуну под руководством румунских хајдука Ванче и Андрије, чије је главно гнијездо у Ђердапској клисури.^[12]
• лето - Емануил Козачински напушта Карловце, остаје само мала тривијална школа словенска и граматичка.^[13]

• 2. 8. - Проглашен фрањевачки самостан у Имотском, устоличен први гвардијан.^[14]
• 15. 8. - Османлије сераскера Иваз Мехмеда заузимају Ада Кале након опсаде, два дана касније и Оршаву, као и Мехадиј^[10], у у аустријској војсци завладала паника.
• 16. 8. ? - Подигнута Капела Светог Рока у Суботици.^[15]
• 19. 8. - Аустријска војска се повукла из Баната, улогорила се код Смедерева а девет дана касније код Вишњице.^[16]
• коловоз? - Руско-аустријско-турски рат: После турског продора, гроф Конигсегг је смењен, за команданта је постављен Кевенхуллер, у немилости је и војвода од Лорене, који је са Маријом Терезијом накратко био послан у Тоскану.^[17]
• август - Руско-турски рат: Минихова руска војска је с муком дошла до Дњестра, али се повлаче јер се с друге стране налази турска војска, а у Бесарабији је куга (руска војска се повлачи из Очакова и Кинбурна, јер страда од куге). При прелазу реке Белокише (Белочи) одбили су турско-татарски напад. Ласијев поход на Крим се завршава због недостатка провијанта.

• 7. 9. - Снаге Надер-шах Афшара опљачкале Џелалабад из одмазде за убиство гласника.
• рујан, половином - Турци опустошили околину Београда, са робљем се вратили у Ниш 17. 9..^[10] У Београд је стигао херцег Фрања Лотариншки, војска се улогорила по бастионима тврђаве, у великој нечистоћи^[16]. Аустријанци и Турци воде ове године полуслужбене разговоре о миру, посредством француског посланика на Порти^[18]

• 4 - 18. 10. - Аустријанци, уз помоћ саксонске и баварске коњице, успевају након опсаде повратити Рачу.^[3]
• октобар - Француски истраживач Пиерре Гаултиер де Вареннес ет де Ла Вéрендрyе је основао Форт Ла Реине, дан. Портаге ла Праирие, јужно од језера Манитоба. Наставља даље и постаје први Европљанин у дан. Сјеверној Дакоти, гдје посјећује народ Мандан.
• 22. 10. - Шпански инжењер Роqуе Јоаqуíн де Алцубиерре започиње ископавање Херкуланеума, под покровитељством краља Карла (осмотомна књига гравура проналазака Ле Антицхитà ди Ерцолано Еспосте објављена је 1757-92, с великим утицајем на неокласику).

• новембар - Ранији гувернер Влашке, фелдмаршал Георг Оливиер вон Wаллис постаје последњи гувернер хабсбуршке Србије, након ген. Марулија.^[19]
• 18. 11. - Бечки мировни споразум којим је формално окончан Рат за пољско насљедство; про-француски бивши краљ Станислаw I Лесцзyнски се одриче пољске круне и заузврат добија Лотариншко Војводство (које ће након његове смрти припасти Француској), а лотариншки војвода Франз Степхан I као компензацију добија Тоскану.
• 26. 11. - Битка у Кхyберском пролазу: Надер-шах је разбио снаге могулског пешаварског субедара, три дана касније улази без отпора у Песхаwар. Затим наставља марш ка могулским крунским земљама.

• 3. 12. - Одлучено да се манастир Марча преда унијатима, тј. загребачком бискупу, због чега су га Срби крајишници следећег јуна запалили.^[20]
• 13. 12. - Корзикански побуњеници поразили француске интервенционистичке трупе код Борга, на тада ђеновском острву - догађај су назвали "Корзиканско повечерје".

• Црногорци су четничким акцијама кроз Херцеговину нанели велику штету Турцима, "да су у провијанту за војску претрпјели више губитака него против Аустријанаца".^[21]
• Турци су нападали Куче, у Брдима, али су одбијени уз помоћ Братоножића и Климената, али Васојевићи су страдали.^[6]
• Манастир Базјаш у Банату је разорен. Монаси манастира Гомионица у Босни беже у опустелу Пакру у Славонији, носе и плаштаницу ман. Милешева.^[22]
• Пацифик Бизза је именован рапским бискупом.
• 1738-41 - Марин Кавали је млетачки генерални провидур у Далмацији.^[23]
• 1734-38 - Кардинал Просперо Ламбертини, будући папа Бенедикт XIV објавио Де Серворум Деи беатифицатионе ет де Беаторум цанонизатионе о процедурама канонизације светаца (до 1917. одн. 1983).
• Наука и техника
  • Пиерре Лоуис Маупертуис у књизи Сур ла фигуре де ла терре потврђује Неwтоново мишљење да је облик Земље спљоштени сфероид (Цассини је мислио да је издужени).
  • Даниел Берноулли објавио књигу Хyдродyнамица, дата је Бернулијева једначина.
  • Петер Артеди објављује дјело Ицхтхyологиа, прво суставно излагање ихтиологије.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1738.

• 10. 3. - Тúпац Амару II, лидер устанка на Андима († 1781)
• 15. 3. - Цесаре Беццариа, криминилог, пенолог, филозоф († 1794)
• 11. 4. - Антон I. Естерхáзy де Галантха, мађарски магнат († 1794)
• 14. 4. - Wиллиам Цавендисх-Бентинцк, британски премијер († 1809)
• 28. 5. - Јосепх-Игнаце Гуиллотин, изумитељ гиљотине († 1814)
• 4. 6. - Георге III, краљ Велике Британије († 1820)
• 15. 10. - Wензел Јосепх вон Цоллоредо, аустријски фелдмаршал († 1822)
• 15. 11. - Wиллиам Херсцхел, њемачко-британски складатељ и астроном († 1822)
• 31. 12. - Цхарлес Цорнwаллис, британски генерал († 1805)
• Атанасије Димитријевић Секереш, учени Србин († 1794)
• 1738-40 - Радич Петровић, фрајкорац, војвода Првог устанка († 1816)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1738.

• 17. 1. - Јеан-Франçоис Дандриеу, француски барокни композитор (* 1682)
• 4. 2. - Јосепх Сüсс Оппенхеимер, јеврејско-њемачки банкар (* 1698)
• 16. 3. - Георге Бäхр, дресденски архитект (* 1666)
• 20. 3. - Никола Доксат де Морез, хабсбуршки генерал (* 1682)
• 7. 6. - Антоине Црозат, оснивач Француске Лујзијане (* ца. 1655)
• 11. 6. - Цаспар Бартхолин млађи, дански анатом (* 1655)
• 17. 6. - Сава Владиславић Рагузински, српски трговац, руски дипломата (* 1669)
• 23. 9. - Херман Боерхааве, пионир физиологије (* 1668)

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)