[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

1738

Извор: Wikipedija
Ово је чланак о години 1738.
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 17. вијек18. вијек19. вијек
Деценија: 1700-е  1710-е  1720-е  – 1730-е –  1740-е  1750-е  1760-е
Године: 1735 1736 173717381739 1740 1741
Погубљење Јосепха Сüсса.
1738. по календарима
Грегоријански 1738. (MDCCXXXVIII)
Аб урбе цондита 2491.
Исламски 1150–1151.
Ирански 1116–1117.
Хебрејски 5498–5499.
Бизантски 7246–7247.
Коптски 1454–1455.
Хинду календари
Викрам Самват 1793–1794.
Схака Самват 1660–1661.
Кали Yуга 4839–4840.
Кинески
Континуално 4374–4375.
60 година Yанг Земља Коњ
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11738.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 1738 (MDCCXXXVIII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у недјељу по јулијанском календару.

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 1. - Холандски брод Леусден тоне на ушћу Маронија у Суринаму: посада и неколицина робова се спасла, а 664 до 702 роба су страдали.
  • 7. 1. - Мировни уговор између Марати и Могула у Индији: Марате добијају област Малwа у западноцентралном делу земље.
  • јануар? - Одред потиских граничара је потучен код Шапца; због рђавог снабдевања долази до масовног дезертирања, од славонске до поморишке границе.[1]
  • јануар - Једне турске чете из Албаније иду у Скадар а друге преко Св. Спаса и Ђаковице у Пећ. Махмудбеговић у то време постаје скадарски паша, шаље војску на Куче и Клименте, ови је одбијају и плене Подгорицу и Спуж. Паша се свети на Васојевићима, које потискује у Метохију.[2]

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
  • 4. 2. - Јосепх Сüсс Оппенхеимер, јеврејско-њемачки банкар и дворски Јевреј Wüрттемберга погубљен по осуди за превару, проневјеру и разврат. Постаје тема књижевних радова и антисемитског филма Јуд Сüß (1940).
  • 5. 2. - Француске трупе се, на позив Ђенове, искрцавају на Корзици како би умирили устанак.
  • 11. 2. - 30. 3. - Јацqуес де Вауцансон приказује у Паризу свој аутомат, "Фрулаша". Касније ове године прави и "Бубњара" и ремек-дело, "Патку која вари", изложену следеће године.
  • Руско-аустријско-турски рат: Турци из Босне покушавају заузети Шабац, поражени су код Црвице, близу Бајине Баште; зворнички Мохамед-паша је заузео Бијељину, (и Рачу,) продро је у шабачки дистрикт до Прњавора, али се убрзо мора повући.[3]
  • фебруар - Босански везир Али-паша је на путу за Ужице дошао под Вишеград, зворничку војску је упутио према Чачку и Ситници, један његов одред је освојио Пожегу, посада Ужица убрзо пристаје на часну предају, пре повратка у Босну је запосео Рудник. Након повратка у Босну хара између Уне и Купе, Зворничани и Тузлаци пљачкају Семберију и Мачву, а Херцеговци и Арбанаси Куче и Клименте[4] Један летописац пише: "На 20 Вељачи одоше Турци опет под ужице и пред њима Ибраим паша Али паша из Скопља и узеше га на виру. Отпратише цесарове људе к Београду и што је било раја Турска извишаше Турци, изсикоше и у ропство немило окренуше".[5]
  • 20. 2. - Основана Шведска левантска компанија за трговину са Османлијама (ради до 1756).

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • 24. 3. - Надер-шахова опсада (старог) Кандахара: град је освојен у јуришу бахтијарског контигента. Хусеин Хотак је заробљен сутрадан, када је пала и цитадела - то је крај хотакијске моћи. Преживели Кандахарци су пресељени у оближњи нови град Надерабад (напуштен 1747).
  • март/април - Битка на Диндару: етиопски цар Иyасу II је потучен када је кренуо на Сенарски султанат, заробљену Христову икону и честицу Часног крста ће морати платити 8.000 унци злата.

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]
  • 8. 4. (28. 3. по ј.к.) - Британски парламент гласа са 257 према 209 да краљ затражи задовољштину од Шпањолске, након што му је Роберт Јенкинс, по причи, показао своје ухо у туршији, одрезано 1731 - сљедеће године почиње Рат Јенкинсовог уха. Прави проблеми су трговина са Америкама, британско ширење у Северној Америци (Џоржија у суседству Флориде) и напетост са, такође бурбонском, Француском.
  • 10. 4. - Цар Карло је привремено признао патријарху Арсенију IV јурисдикцију у (раније) новостеченим областима - патријарх се у јуну враћа у Београд, може доћи на престол београдско-карловачког митрополита.[6]
  • 28. 4. - Папа Клемент XII. издаје булу Ин еминенти апостолатус спецула: католицима се забрањује да постају масони. Забрана је проистекла из ривалства хановерских и јакобитских ложа и могућих последица за британско-француске односе.
  • пролеће - Пећки Ходаверди-паша безуспешно нападао Куче.[7]

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
  • мај, почетком - Пошто је цар Карло прихватио патријархов предлог да се организује српско-албански пук, ген. дела Церда је добио задатак да га организује - али, прикупљено је само 150 од потребних 2.000 људи, који нису добили опрему од гувернера Марулија.[3]
  • 10. 5. - Надер-шах започиње инвазију могулских територија у дан. Афганистану, јер је могулски цар допустио афганским побуњеницима да пребегну на његову територију. Надер улази у Газни 31. 5. без отпора.
  • 24. 5. - Јохн Wеслеy у Лондону на састанку вјерника Моравске цркве доживљава духовни препород који ће га потакнути да покрене методистички покрет; методисти широм свијета данас исти датум обиљежавају као Дан Алдерсгатеа.
  • 25. 5. - Окончава се оружана фаза Цресаповог рата између британских америчких колонија Марyланд и Пеннсyлваниа, залагањем краља Георга II за примирје и преговоре - гранични спор решен тек 1767. повлачењем Масон–Диxонове линије.
  • 27. 5. - Османлије заузеле Оршаву на Дунаву (Аустријанци касније повратили).
  • 30. 5. - Херцеговачки изасланици се обраћају Аустрији, нуде устанак и православаца и католика - припремљен је текст привилегије, али већ се размишља о миру[6]

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • јун, почетком - Султанов ферман земаљским првацима да се прекину одмазде у Србији, како би се раја вратила на земљу, али убиства и пљачке се настављају; на Косову се одмазда претвара у "трајан обрачун са српском рајом", у чему је цариградска влада немоћна. Кнежеви Богосав и Јовица из Барајева одн. Неменикућа, као и још неки кнежеви овог лета, добили су у Нишу аман-бујрулдију од великог везира Јеген Мехмед-паше о мирном прихватању турске власти, што је зачетак кнежинске самоуправе.[8]
  • јун - Османлије заузимају Мехадију, што им отвара Банат (Аустријанци накратко повратили).
  • 19. 6. - Надер-шах заузима Кабул након кратке опсаде.
  • 24. 6. - Британац Леwис Паул је добио патент за предење са ваљцима, модел је израдио Јохн Wyатт. Прве предионице с овим принципом следе 1741, са магарећим, и 1742, са воденим погоном.

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]
  • 4. 7. - Битка код Цорнее, северно од Оршаве: Аустријанци одбили османлијски напад, повратили Мехадију 9-ог. Велики везир Yеğен Мехмед је ових дана стигао са главном војском у Видин.[9] Војводу од Лорене ће у Бечу уздизати као другог Еугена.
  • 13. 7. - Разбијен турски напад на Ада Кале, али опсада се наставља 18-ог.
  • јул - Шире се гласови да ће се Турци окупљати око Ужица ради напада на Београд, патријарх прелази у Карловце.[3]
  • јул - Британац Wиллиам Цхампион добио патент за производњу цинка.
  • јул - Енглез Тхомас Пеллоw је након 23 године успео побећи из ропства у Мароку.
  • српањ - Избила куга с обе стране Дунава у Србији, нарочито међу војницима.[10]; проширила се из Ердеља у Банат и Бачку, а из Србије у Срем, траје до 1741-42, "од Земуна до Варадина није (се) могло проћи друмом од трупова мртвих људи"; у јужној Угарској има и доста разбојничких дружина.[11]
  • 19. 7. - Јеан-Баптисте Цхарлес Боувет де Лозиер је кренуо са две фрегате у истраживање јужног Атлантика.
  • лето - Одред граничарских хајдука упућен у Темишвар па Липову, у борбу против побуњених Румуна - прекинуто због куге.[1]
    • 1738-39 - Пошто су их Нијемци хтјели покметити, банатски пастири дигли побуну под руководством румунских хајдука Ванче и Андрије, чије је главно гнијездо у Ђердапској клисури.[12]
  • лето - Емануил Козачински напушта Карловце, остаје само мала тривијална школа словенска и граматичка.[13]

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]
  • 2. 8. - Проглашен фрањевачки самостан у Имотском, устоличен први гвардијан.[14]
  • 15. 8. - Османлије сераскера Иваз Мехмеда заузимају Ада Кале након опсаде, два дана касније и Оршаву, као и Мехадиј[10], у у аустријској војсци завладала паника.
  • 16. 8. ? - Подигнута Капела Светог Рока у Суботици.[15]
  • 19. 8. - Аустријска војска се повукла из Баната, улогорила се код Смедерева а девет дана касније код Вишњице.[16]
  • коловоз? - Руско-аустријско-турски рат: После турског продора, гроф Конигсегг је смењен, за команданта је постављен Кевенхуллер, у немилости је и војвода од Лорене, који је са Маријом Терезијом накратко био послан у Тоскану.[17]
  • август - Руско-турски рат: Минихова руска војска је с муком дошла до Дњестра, али се повлаче јер се с друге стране налази турска војска, а у Бесарабији је куга (руска војска се повлачи из Очакова и Кинбурна, јер страда од куге). При прелазу реке Белокише (Белочи) одбили су турско-татарски напад. Ласијев поход на Крим се завршава због недостатка провијанта.

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • 7. 9. - Снаге Надер-шах Афшара опљачкале Џелалабад из одмазде за убиство гласника.
  • рујан, половином - Турци опустошили околину Београда, са робљем се вратили у Ниш 17. 9..[10] У Београд је стигао херцег Фрања Лотариншки, војска се улогорила по бастионима тврђаве, у великој нечистоћи[16]. Аустријанци и Турци воде ове године полуслужбене разговоре о миру, посредством француског посланика на Порти[18]

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
  • 4 - 18. 10. - Аустријанци, уз помоћ саксонске и баварске коњице, успевају након опсаде повратити Рачу.[3]
  • октобар - Француски истраживач Пиерре Гаултиер де Вареннес ет де Ла Вéрендрyе је основао Форт Ла Реине, дан. Портаге ла Праирие, јужно од језера Манитоба. Наставља даље и постаје први Европљанин у дан. Сјеверној Дакоти, гдје посјећује народ Мандан.
  • 22. 10. - Шпански инжењер Роqуе Јоаqуíн де Алцубиерре започиње ископавање Херкуланеума, под покровитељством краља Карла (осмотомна књига гравура проналазака Ле Антицхитà ди Ерцолано Еспосте објављена је 1757-92, с великим утицајем на неокласику).

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
  • 3. 12. - Одлучено да се манастир Марча преда унијатима, тј. загребачком бискупу, због чега су га Срби крајишници следећег јуна запалили.[20]
  • 13. 12. - Корзикански побуњеници поразили француске интервенционистичке трупе код Борга, на тада ђеновском острву - догађај су назвали "Корзиканско повечерје".

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Црногорци су четничким акцијама кроз Херцеговину нанели велику штету Турцима, "да су у провијанту за војску претрпјели више губитака него против Аустријанаца".[21]
  • Турци су нападали Куче, у Брдима, али су одбијени уз помоћ Братоножића и Климената, али Васојевићи су страдали.[6]
  • Манастир Базјаш у Банату је разорен. Монаси манастира Гомионица у Босни беже у опустелу Пакру у Славонији, носе и плаштаницу ман. Милешева.[22]
  • Пацифик Бизза је именован рапским бискупом.
  • 1738-41 - Марин Кавали је млетачки генерални провидур у Далмацији.[23]
  • 1734-38 - Кардинал Просперо Ламбертини, будући папа Бенедикт XIV објавио Де Серворум Деи беатифицатионе ет де Беаторум цанонизатионе о процедурама канонизације светаца (до 1917. одн. 1983).
  • Наука и техника
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1738.
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1738.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 Историја с. н. IV-1, 195
  2. Јован Н. Томић. О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку (1913). растко.рс
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Историја с. н. IV-1, 156
  4. Историја с. н. IV-1, 439-40
  5. Јован Хаџи Васиљевић Муслимани наше крви у Јужној Србији (1924). растко.рс
  6. 6,0 6,1 6,2 Историја с. н. IV-1, 155
  7. Историја с. н. IV-1, 500
  8. Историја с. н. IV-1, 333-4
  9. Аксан, Виргиниа. Оттоман Wарс, 1700-1870: Ан Емпире Бесиегед, п. 113
  10. 10,0 10,1 10,2 Хисторија н. Ј. II, 838
  11. Историја с. н. IV-1, 201-2
  12. Хисторија н. Ј. II, 1151-2
  13. Ћоровић. Историја српског народа - Руски утицај међу Србима. растко.рс
  14. Повијест самостана. самостан-имотски.хр
  15. "Политика", 28. јул 1938
  16. 16,0 16,1 Историја с. н. IV-1, 158
  17. Цоxе, Wиллиам, Хисторy оф тхе Хоусе оф Аустриа: Фром тхе Фоундатион оф тхе Монарцхy, V.4, п. 338-9
  18. Хисторија н. Ј. II, 839
  19. Историја с. н. IV-1, 113
  20. Историја с. н. IV-1, 190
  21. Хисторија н. Ј. II, 1264
  22. Српска православна црква у Босни и Херцеговини од 960. до 1930. године. растко.рс
  23. Историја с. н. IV-2, 50
Литература
  • Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
  • Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]