1738
Изглед
- Ово је чланак о години 1738.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
Деценија: | 1700-е 1710-е 1720-е – 1730-е – 1740-е 1750-е 1760-е |
Године: | 1735 1736 1737 – 1738 – 1739 1740 1741 |
Грегоријански | 1738. (MDCCXXXVIII) |
Аб урбе цондита | 2491. |
Исламски | 1150–1151. |
Ирански | 1116–1117. |
Хебрејски | 5498–5499. |
Бизантски | 7246–7247. |
Коптски | 1454–1455. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1793–1794. |
• Схака Самват | 1660–1661. |
• Кали Yуга | 4839–4840. |
Кинески | |
• Континуално | 4374–4375. |
• 60 година | Yанг Земља Коњ (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11738. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1738 (MDCCXXXVIII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у недјељу по јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Холандски брод Леусден тоне на ушћу Маронија у Суринаму: посада и неколицина робова се спасла, а 664 до 702 роба су страдали.
- 7. 1. - Мировни уговор између Марати и Могула у Индији: Марате добијају област Малwа у западноцентралном делу земље.
- јануар? - Одред потиских граничара је потучен код Шапца; због рђавог снабдевања долази до масовног дезертирања, од славонске до поморишке границе.[1]
- јануар - Једне турске чете из Албаније иду у Скадар а друге преко Св. Спаса и Ђаковице у Пећ. Махмудбеговић у то време постаје скадарски паша, шаље војску на Куче и Клименте, ови је одбијају и плене Подгорицу и Спуж. Паша се свети на Васојевићима, које потискује у Метохију.[2]
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 4. 2. - Јосепх Сüсс Оппенхеимер, јеврејско-њемачки банкар и дворски Јевреј Wüрттемберга погубљен по осуди за превару, проневјеру и разврат. Постаје тема књижевних радова и антисемитског филма Јуд Сüß (1940).
- 5. 2. - Француске трупе се, на позив Ђенове, искрцавају на Корзици како би умирили устанак.
- 11. 2. - 30. 3. - Јацqуес де Вауцансон приказује у Паризу свој аутомат, "Фрулаша". Касније ове године прави и "Бубњара" и ремек-дело, "Патку која вари", изложену следеће године.
- Руско-аустријско-турски рат: Турци из Босне покушавају заузети Шабац, поражени су код Црвице, близу Бајине Баште; зворнички Мохамед-паша је заузео Бијељину, (и Рачу,) продро је у шабачки дистрикт до Прњавора, али се убрзо мора повући.[3]
- фебруар - Босански везир Али-паша је на путу за Ужице дошао под Вишеград, зворничку војску је упутио према Чачку и Ситници, један његов одред је освојио Пожегу, посада Ужица убрзо пристаје на часну предају, пре повратка у Босну је запосео Рудник. Након повратка у Босну хара између Уне и Купе, Зворничани и Тузлаци пљачкају Семберију и Мачву, а Херцеговци и Арбанаси Куче и Клименте[4] Један летописац пише: "На 20 Вељачи одоше Турци опет под ужице и пред њима Ибраим паша Али паша из Скопља и узеше га на виру. Отпратише цесарове људе к Београду и што је било раја Турска извишаше Турци, изсикоше и у ропство немило окренуше".[5]
- 20. 2. - Основана Шведска левантска компанија за трговину са Османлијама (ради до 1756).
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 24. 3. - Надер-шахова опсада (старог) Кандахара: град је освојен у јуришу бахтијарског контигента. Хусеин Хотак је заробљен сутрадан, када је пала и цитадела - то је крај хотакијске моћи. Преживели Кандахарци су пресељени у оближњи нови град Надерабад (напуштен 1747).
- март/април - Битка на Диндару: етиопски цар Иyасу II је потучен када је кренуо на Сенарски султанат, заробљену Христову икону и честицу Часног крста ће морати платити 8.000 унци злата.
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]- 8. 4. (28. 3. по ј.к.) - Британски парламент гласа са 257 према 209 да краљ затражи задовољштину од Шпањолске, након што му је Роберт Јенкинс, по причи, показао своје ухо у туршији, одрезано 1731 - сљедеће године почиње Рат Јенкинсовог уха. Прави проблеми су трговина са Америкама, британско ширење у Северној Америци (Џоржија у суседству Флориде) и напетост са, такође бурбонском, Француском.
- 10. 4. - Цар Карло је привремено признао патријарху Арсенију IV јурисдикцију у (раније) новостеченим областима - патријарх се у јуну враћа у Београд, може доћи на престол београдско-карловачког митрополита.[6]
- 28. 4. - Папа Клемент XII. издаје булу Ин еминенти апостолатус спецула: католицима се забрањује да постају масони. Забрана је проистекла из ривалства хановерских и јакобитских ложа и могућих последица за британско-француске односе.
- пролеће - Пећки Ходаверди-паша безуспешно нападао Куче.[7]
Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]- мај, почетком - Пошто је цар Карло прихватио патријархов предлог да се организује српско-албански пук, ген. дела Церда је добио задатак да га организује - али, прикупљено је само 150 од потребних 2.000 људи, који нису добили опрему од гувернера Марулија.[3]
- 10. 5. - Надер-шах започиње инвазију могулских територија у дан. Афганистану, јер је могулски цар допустио афганским побуњеницима да пребегну на његову територију. Надер улази у Газни 31. 5. без отпора.
- 24. 5. - Јохн Wеслеy у Лондону на састанку вјерника Моравске цркве доживљава духовни препород који ће га потакнути да покрене методистички покрет; методисти широм свијета данас исти датум обиљежавају као Дан Алдерсгатеа.
- 25. 5. - Окончава се оружана фаза Цресаповог рата између британских америчких колонија Марyланд и Пеннсyлваниа, залагањем краља Георга II за примирје и преговоре - гранични спор решен тек 1767. повлачењем Масон–Диxонове линије.
- 27. 5. - Османлије заузеле Оршаву на Дунаву (Аустријанци касније повратили).
- 30. 5. - Херцеговачки изасланици се обраћају Аустрији, нуде устанак и православаца и католика - припремљен је текст привилегије, али већ се размишља о миру[6]
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- јун, почетком - Султанов ферман земаљским првацима да се прекину одмазде у Србији, како би се раја вратила на земљу, али убиства и пљачке се настављају; на Косову се одмазда претвара у "трајан обрачун са српском рајом", у чему је цариградска влада немоћна. Кнежеви Богосав и Јовица из Барајева одн. Неменикућа, као и још неки кнежеви овог лета, добили су у Нишу аман-бујрулдију од великог везира Јеген Мехмед-паше о мирном прихватању турске власти, што је зачетак кнежинске самоуправе.[8]
- јун - Османлије заузимају Мехадију, што им отвара Банат (Аустријанци накратко повратили).
- 19. 6. - Надер-шах заузима Кабул након кратке опсаде.
- 24. 6. - Британац Леwис Паул је добио патент за предење са ваљцима, модел је израдио Јохн Wyатт. Прве предионице с овим принципом следе 1741, са магарећим, и 1742, са воденим погоном.
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 4. 7. - Битка код Цорнее, северно од Оршаве: Аустријанци одбили османлијски напад, повратили Мехадију 9-ог. Велики везир Yеğен Мехмед је ових дана стигао са главном војском у Видин.[9] Војводу од Лорене ће у Бечу уздизати као другог Еугена.
- 13. 7. - Разбијен турски напад на Ада Кале, али опсада се наставља 18-ог.
- јул - Шире се гласови да ће се Турци окупљати око Ужица ради напада на Београд, патријарх прелази у Карловце.[3]
- јул - Британац Wиллиам Цхампион добио патент за производњу цинка.
- јул - Енглез Тхомас Пеллоw је након 23 године успео побећи из ропства у Мароку.
- српањ - Избила куга с обе стране Дунава у Србији, нарочито међу војницима.[10]; проширила се из Ердеља у Банат и Бачку, а из Србије у Срем, траје до 1741-42, "од Земуна до Варадина није (се) могло проћи друмом од трупова мртвих људи"; у јужној Угарској има и доста разбојничких дружина.[11]
- 19. 7. - Јеан-Баптисте Цхарлес Боувет де Лозиер је кренуо са две фрегате у истраживање јужног Атлантика.
- лето - Одред граничарских хајдука упућен у Темишвар па Липову, у борбу против побуњених Румуна - прекинуто због куге.[1]
- 1738-39 - Пошто су их Нијемци хтјели покметити, банатски пастири дигли побуну под руководством румунских хајдука Ванче и Андрије, чије је главно гнијездо у Ђердапској клисури.[12]
- лето - Емануил Козачински напушта Карловце, остаје само мала тривијална школа словенска и граматичка.[13]
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 2. 8. - Проглашен фрањевачки самостан у Имотском, устоличен први гвардијан.[14]
- 15. 8. - Османлије сераскера Иваз Мехмеда заузимају Ада Кале након опсаде, два дана касније и Оршаву, као и Мехадиј[10], у у аустријској војсци завладала паника.
- 16. 8. ? - Подигнута Капела Светог Рока у Суботици.[15]
- 19. 8. - Аустријска војска се повукла из Баната, улогорила се код Смедерева а девет дана касније код Вишњице.[16]
- коловоз? - Руско-аустријско-турски рат: После турског продора, гроф Конигсегг је смењен, за команданта је постављен Кевенхуллер, у немилости је и војвода од Лорене, који је са Маријом Терезијом накратко био послан у Тоскану.[17]
- август - Руско-турски рат: Минихова руска војска је с муком дошла до Дњестра, али се повлаче јер се с друге стране налази турска војска, а у Бесарабији је куга (руска војска се повлачи из Очакова и Кинбурна, јер страда од куге). При прелазу реке Белокише (Белочи) одбили су турско-татарски напад. Ласијев поход на Крим се завршава због недостатка провијанта.
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 7. 9. - Снаге Надер-шах Афшара опљачкале Џелалабад из одмазде за убиство гласника.
- рујан, половином - Турци опустошили околину Београда, са робљем се вратили у Ниш 17. 9..[10] У Београд је стигао херцег Фрања Лотариншки, војска се улогорила по бастионима тврђаве, у великој нечистоћи[16]. Аустријанци и Турци воде ове године полуслужбене разговоре о миру, посредством француског посланика на Порти[18]
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 4 - 18. 10. - Аустријанци, уз помоћ саксонске и баварске коњице, успевају након опсаде повратити Рачу.[3]
- октобар - Француски истраживач Пиерре Гаултиер де Вареннес ет де Ла Вéрендрyе је основао Форт Ла Реине, дан. Портаге ла Праирие, јужно од језера Манитоба. Наставља даље и постаје први Европљанин у дан. Сјеверној Дакоти, гдје посјећује народ Мандан.
- 22. 10. - Шпански инжењер Роqуе Јоаqуíн де Алцубиерре започиње ископавање Херкуланеума, под покровитељством краља Карла (осмотомна књига гравура проналазака Ле Антицхитà ди Ерцолано Еспосте објављена је 1757-92, с великим утицајем на неокласику).
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- новембар - Ранији гувернер Влашке, фелдмаршал Георг Оливиер вон Wаллис постаје последњи гувернер хабсбуршке Србије, након ген. Марулија.[19]
- 18. 11. - Бечки мировни споразум којим је формално окончан Рат за пољско насљедство; про-француски бивши краљ Станислаw I Лесцзyнски се одриче пољске круне и заузврат добија Лотариншко Војводство (које ће након његове смрти припасти Француској), а лотариншки војвода Франз Степхан I као компензацију добија Тоскану.
- 26. 11. - Битка у Кхyберском пролазу: Надер-шах је разбио снаге могулског пешаварског субедара, три дана касније улази без отпора у Песхаwар. Затим наставља марш ка могулским крунским земљама.
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 3. 12. - Одлучено да се манастир Марча преда унијатима, тј. загребачком бискупу, због чега су га Срби крајишници следећег јуна запалили.[20]
- 13. 12. - Корзикански побуњеници поразили француске интервенционистичке трупе код Борга, на тада ђеновском острву - догађај су назвали "Корзиканско повечерје".
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Црногорци су четничким акцијама кроз Херцеговину нанели велику штету Турцима, "да су у провијанту за војску претрпјели више губитака него против Аустријанаца".[21]
- Турци су нападали Куче, у Брдима, али су одбијени уз помоћ Братоножића и Климената, али Васојевићи су страдали.[6]
- Манастир Базјаш у Банату је разорен. Монаси манастира Гомионица у Босни беже у опустелу Пакру у Славонији, носе и плаштаницу ман. Милешева.[22]
- Пацифик Бизза је именован рапским бискупом.
- 1738-41 - Марин Кавали је млетачки генерални провидур у Далмацији.[23]
- 1734-38 - Кардинал Просперо Ламбертини, будући папа Бенедикт XIV објавио Де Серворум Деи беатифицатионе ет де Беаторум цанонизатионе о процедурама канонизације светаца (до 1917. одн. 1983).
- Наука и техника
- Пиерре Лоуис Маупертуис у књизи Сур ла фигуре де ла терре потврђује Неwтоново мишљење да је облик Земље спљоштени сфероид (Цассини је мислио да је издужени).
- Даниел Берноулли објавио књигу Хyдродyнамица, дата је Бернулијева једначина.
- Петер Артеди објављује дјело Ицхтхyологиа, прво суставно излагање ихтиологије.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 10. 3. - Тúпац Амару II, лидер устанка на Андима († 1781)
- 15. 3. - Цесаре Беццариа, криминилог, пенолог, филозоф († 1794)
- 11. 4. - Антон I. Естерхáзy де Галантха, мађарски магнат († 1794)
- 14. 4. - Wиллиам Цавендисх-Бентинцк, британски премијер († 1809)
- 28. 5. - Јосепх-Игнаце Гуиллотин, изумитељ гиљотине († 1814)
- 4. 6. - Георге III, краљ Велике Британије († 1820)
- 15. 10. - Wензел Јосепх вон Цоллоредо, аустријски фелдмаршал († 1822)
- 15. 11. - Wиллиам Херсцхел, њемачко-британски складатељ и астроном († 1822)
- 31. 12. - Цхарлес Цорнwаллис, британски генерал († 1805)
- Атанасије Димитријевић Секереш, учени Србин († 1794)
- 1738-40 - Радич Петровић, фрајкорац, војвода Првог устанка († 1816)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 17. 1. - Јеан-Франçоис Дандриеу, француски барокни композитор (* 1682)
- 4. 2. - Јосепх Сüсс Оппенхеимер, јеврејско-њемачки банкар (* 1698)
- 16. 3. - Георге Бäхр, дресденски архитект (* 1666)
- 20. 3. - Никола Доксат де Морез, хабсбуршки генерал (* 1682)
- 7. 6. - Антоине Црозат, оснивач Француске Лујзијане (* ца. 1655)
- 11. 6. - Цаспар Бартхолин млађи, дански анатом (* 1655)
- 17. 6. - Сава Владиславић Рагузински, српски трговац, руски дипломата (* 1669)
- 23. 9. - Херман Боерхааве, пионир физиологије (* 1668)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Историја с. н. IV-1, 195
- ↑ Јован Н. Томић. О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку (1913). растко.рс
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Историја с. н. IV-1, 156
- ↑ Историја с. н. IV-1, 439-40
- ↑ Јован Хаџи Васиљевић Муслимани наше крви у Јужној Србији (1924). растко.рс
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Историја с. н. IV-1, 155
- ↑ Историја с. н. IV-1, 500
- ↑ Историја с. н. IV-1, 333-4
- ↑ Аксан, Виргиниа. Оттоман Wарс, 1700-1870: Ан Емпире Бесиегед, п. 113
- ↑ 10,0 10,1 10,2 Хисторија н. Ј. II, 838
- ↑ Историја с. н. IV-1, 201-2
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1151-2
- ↑ Ћоровић. Историја српског народа - Руски утицај међу Србима. растко.рс
- ↑ Повијест самостана. самостан-имотски.хр
- ↑ "Политика", 28. јул 1938
- ↑ 16,0 16,1 Историја с. н. IV-1, 158
- ↑ Цоxе, Wиллиам, Хисторy оф тхе Хоусе оф Аустриа: Фром тхе Фоундатион оф тхе Монарцхy, V.4, п. 338-9
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 839
- ↑ Историја с. н. IV-1, 113
- ↑ Историја с. н. IV-1, 190
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1264
- ↑ Српска православна црква у Босни и Херцеговини од 960. до 1930. године. растко.рс
- ↑ Историја с. н. IV-2, 50
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)