1658
Изглед
- Ово је чланак о години 1658.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1620-е 1630-е 1640-е – 1650-е – 1660-е 1670-е 1680-е |
Године: | 1655 1656 1657 – 1658 – 1659 1660 1661 |
Грегоријански | 1658. (MDCLVIII) |
Аб урбе цондита | 2411. |
Исламски | 1068–1069. |
Ирански | 1036–1037. |
Хебрејски | 5418–5419. |
Бизантски | 7166–7167. |
Коптски | 1374–1375. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1713–1714. |
• Схака Самват | 1580–1581. |
• Кали Yуга | 4759–4760. |
Кинески | |
• Континуално | 4294–4295. |
• 60 година | Yанг Земља Пас (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11658. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1658 (MDCLVIII) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- јануар? - Смењен херцеговачки санџакбег Али-паша Ченгић[1].
- фебруар - Данско-шведски рат (1657-58): Марш преко Белтова - шведски краљ Карл X Густав преводи војску преко залеђеног мора и убрзо долази пред Копенхаген.
- 22. 2. - Херцеговачка и брдска племена обавештавају Млечане да су се удружили ради борбе против Турака, траже новац и оружје, предлажу операције[2].
- 8. 3. - Роскилдски мир између Шведске и Данске-Норвешке: Шведска заокружује територије на полуострву, накратко добија централну Норвешку.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 8. 4. - Гиованни Песаро је нови млетачки дужд (до 1659).
- мај - Француски путописац Qуицлет прошао кроз Сарајево, описује "страшну" планину Романију пуну хајдука[3]; ове године је пролазио и Параћином, где је видео главе хајдука на копљима[4] (Лес воyагес де M. Qуицлет à Цонстантинопле пар терре из 1664.)
- 29. 5. - Рат за могулско наслеђе: Битка код Самугара - Аурангзеб поразио брата и регента Дара Схикоха.
- мај - јун? - Мехмед-паша Ћуприлић води војску у Ердељ против непослушног Ђорђа II Ракоција док Татари и козаци нападају са севера - Ракоци бежи на хабсбуршку територију. Пустошење Ердеља означава крај његовог Другог златног доба[5][6].
- 14. 6. - Франко-шпански и Англо-шпански рат: Битка у Динама је одлучујућа англо-француска победа над Шпанцима и енглеским ројалистима код Дункерqуеа (град добијају Енглези).
- јун - "Руина": украјински хетман Иван Виховски сломио антипољску побуну Барабаша и Пушкара.
- 22. 6. - Холанђани освојили Јаффну од Португалаца који су тако сасвим изгубили Цејлон.
- 27. 6. - Битка код Рио Нуева: Шпанци нису успели отерати Енглезе са Јамајке.
- 30. 6. - Битка на Корчејевској луци: Манџурац Шархуда разбио козаке Онуфрија Степанова на Амуру.
- јун/јул - Избија побуна Срба крајишника, протестују због окрутности крајишких команданата у Ровишћу (команданти изгледа проневјерили новац па тјерају крајишнике на прекомјерни рад[7]), најесен се договарају са побуњеним Сишчанима[8].
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- јул - Босански Сејди Ахмед-паша долазио у Равне Котаре - Новиград, Поседарје, каштел Вињерац, Ражанац, одбијен од Задра, Бибиње, Сукошан, Турањ - без успеха, углавном наилази на запаљена места[9].
- 18. 7. - Леополд I. изабран за светог римског цара, упркос француске опозиције.
- 31. 7. - Аурангзеб постаје нови могулски владар Индије (до 1707) а отац Схах Јахан је затворен до смрти 1666.
- 5. 8. - Данско-шведски рат (1658-60): након што су Данци отезали с испуњењем мировног уговора, шведски краљ Карл X Густав поново напада, с циљем потпуног потчињавања Данске-Норвешке.
- 14. 8. - У Немачкој формирана Рајнска лига у савезу са Француском.
- август, средином - Харамбаше Ђуро Новљанин и Стеван Поповић напали преко дубровачке територије село Кијев До у Херцеговини, које је опљачкано и запаљено, одведен 21 сужањ[3].
- август, крајем - Кандијски рат: хришћанске снаге (Венеција, Малта и папа) нису успеле заузети острва Санта Маура (Лефкада)[10].
- 13. 9. (3. 9. по ј.к.) - Умро Оливер Цромwелл, лорд протектор Енглеске, Шкотске и Ирске - наслеђује га син Рицхард (до следећег маја).
- 16. 9. - Хадјачки споразум уздиже козаке (Русине) у положај раван Пољској и Литванији чиме би настала Заједница Три Народа али Руси и проруски козаци се противе.
- септембар-октобар - Сејди Ахмед-паша на Гатачком пољу, погинуо новски одметник Омер-ага Бегзадић, пашина ордија и Новљанин Алага Шабановић похарали Жупу дубровачку (Новљани се ограђују од овога[11]). Незадовољство пашом расте у целој Босни[1].
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 7. 10. - Уз турску помоћ устоличен нови ердељски кнез, Акош Барчај - Турцима даје Лугошки и карансебешки Банат (припада му и Вршац) - прикључен Темишварском пашалуку.
- 21. 10. - Наставља се Руско-пољски рат (1654-67): Битка код Веркија је руски успех.
- 8. 11. - Поморска Битка у Øресунду: Холанђани доставили провијант Копенхагену, опкољеном од Швеђана.
- децембар - Султанова армија поражена од побуњеног алепског Абаза Хасан-паше[12].
- децембар - Неуспешна погодба посавских побуњеника са Ердедијем (представници побуњеника морали побећи)[13].
- 20. 12. - Валиесарско примирје између Руса и Швеђана: Руси задржавају освојена ливонска подручја на три године.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Петар Зрински именован великим капетаном огулинским, сењским и цијелог Приморја.
- Дубровачка влада забранила својим трговцима у Србији да послују са аустријским трговцима, који све више продиру у Подунавље[14].
- Бискупија у Скопљу подигнута у надбискупију али број католика и даље опада[15].
- Јан Амос Коменски (Цомениус) објављује Орбис Пицтус, што се сматра првом сликовницом.
- Јан Сwаммердам открио црвена крвна зрнца.
- Јоханн Јакоб Wепфер објашњава мождани удар.
- Холанђани основали војни положај Ниеуw Хаарлем.
- Чај у Великој Британији: кинески зелени чај улази у лондонске кафане.
- Јужноминговски владар Yонгли бежи из Јунана у Бурму.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 5. 3. - Антоине де Ламотхе-Цадиллац, истраживач Америке († 1730)
- 10. 7. - Луиги Фердинандо Марсигли, војник и природњак († 1730)
- септ/окт. - Ницхолас Роосевелт, предак двојице председника САД († 1742)
- 24. 10. - Марко Гербец, словенски љекар и знанственик († 1718)
- ? - Аурора Вероника Зрински, најмлађа кћи Петра и Ане Катарине († 1735)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 6. 3. - Иван Бунић Вучић, пјесник (* 1591-92)
- 29. 3. - Бертуццио Валиеро, млетачки дужд (* 1596)
- 13. 9. - Оливер Цромwелл, лорд протектор Енглеске, Шкотске и Ирске (* 1599)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Историја с. н., 392
- ↑ Историја с. н., 389
- ↑ 3,0 3,1 Историја с. н., 390
- ↑ Хисторија н. Ј., 516
- ↑ Схаw1976, п. 210
- ↑ Туцкер2009, 636
- ↑ Хисторија н. Ј., 694
- ↑ Историја с. н., 478
- ↑ Историја с. н., 391
- ↑ Сеттон, 189
- ↑ Комар, др Горан Ж. (1997). Планинска села Драчевице под влашћу Венеције 1687-1797, растко.рс
- ↑ ÁгостонМастерс2009, п. 315
- ↑ Хисторија н. Ј., 735
- ↑ Хисторија н. Ј., 521
- ↑ Ћоровић, Владимир, Верски покрети, растко.рс
- Литература
- Гáбор Áгостон; Бруце Алан Мастерс. Енцyцлопедиа оф тхе Оттоман Емпире. Инфобасе Публисхинг; 1 Јануарy 2009. ИСБН 978-1-4381-1025-7.
- Станфорд Ј. Схаw. Хисторy оф тхе Оттоман Емпире анд Модерн Туркеy: Волуме 1, Емпире оф тхе Газис: Тхе Рисе анд Децлине оф тхе Оттоман Емпире 1280-1808. Цамбридге Университy Пресс; 29 Оцтобер 1976. ИСБН 978-0-521-29163-7.
- Спенцер C. Туцкер. А Глобал Цхронологy оф Цонфлицт: Фром тхе Анциент Wорлд то тхе Модерн Миддле Еаст: Фром тхе Анциент Wорлд то тхе Модерн Миддле Еаст. АБЦ-ЦЛИО; 23 Децембер 2009. ИСБН 978-1-85109-672-5.
- Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5