[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Triazol

С Википедије, слободне енциклопедије

Triazol (Htrz) je izomerno hemijsko jedinjenje sa molekulskom formulom C2H3N3, koje sadrži petočlani prsten sa dva atoma ugljenika i tri atoma azota.

Dva izomera su:

Triazolni antifungalni lekovi su flukonazol, izavukonazol, itrakonazol, vorikonazol, pramikonazol, ravukonazol, i posakonazol.

Triazolni fungicidi za biljnu zaštitu su epoksikonazol, triadimenol, propikonazol, metkonazol, ciprokonazol, tebukonazol, fluzilazol i paklobutrazol.

Benzotriazol se koristi u izradi fotografija.

Poljoprivredni značaj

[уреди | уреди извор]

Usled širenja otpornosti biljnih patogena na fungicide iz strobilurinske klase,[1] kontrola gljiva kao što su Septoria tritici ili Gibberella zeae[2] je u znatnoj meri zasnovana na primeni triazola.

Značaj u hemijkoj sintezi

[уреди | уреди извор]

Cikloadicija azidnih alkina je blaga i selektivna reakcija kojom se formiraju 1,2,3-triazoli. Reakcija nalazi široku primenu u bioortogonalnoj hemiji i u organskoj sintezi. Triazoli su relativno stabilne funkcionalne grupe, te triazolne veze imaju brojne primene (npr. kao zamena za fosfatnu osnovu DNK.[3])

Srodna heterociklična jedinjenja

[уреди | уреди извор]
  • Imidazol, analog sa dva nesusedna atoma azota
  • Pirazol, analog sa dva susedna atoma azota
  • Tetrazol, analog sa četiri atoma azota
  1. ^ Gisi U, Sierotzki H,Cook A, McCaffery A (2002): Mechanisms influencing the evolution of resistance to Qo inhibitor fungicides. Pest Management Science 58: 859–867. Gisi, Ulrich; Sierotzki, Helge; Cook, Alison; McCaffery, Alan (2002). „Mechanisms influencing the evolution of resistance to Qo inhibitor fungicides”. Pest Management Science. 58 (9): 859—867. PMID 12233175. doi:10.1002/ps.565. . [1]
  2. ^ Klix, Melanie B.; Verreet, Joseph-Alexander; Beyer, Marco (2007). „Comparison of the declining triazole sensitivity of Gibberella zeae and increased sensitivity achieved by advances in triazole fungicide development”. Crop Protection. 26 (4): 683—690. doi:10.1016/j.cropro.2006.06.006. 
  3. ^ Hiroyuki Isobe et al. (2008) Triazole-Linked Analogue of Deoxyribonucleic Acid (TLDNA): Design, Synthesis, and Double-Strand Formation with Natural DNA, Org. Lett. 10 (17), pp 3729–3732.Isobe, Hiroyuki; Fujino, Tomoko; Yamazaki, Naomi; Guillot-Nieckowski, Marine; Nakamura, Eiichi (2008). „Triazole-Linked Analogue of Deoxyribonucleic Acid (TLDNA): Design, Synthesis, and Double-Strand Formation with Natural DNA”. Organic Letters. 10 (17): 3729—3732. PMID 18656947. doi:10.1021/ol801230k. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]