Natrijum bizmutat
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
Natrijum bizmut oksid
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.032.220 |
| Svojstva | |
| NaBiO3 | |
| Molarna masa | 279,97 g/mol |
| Agregatno stanje | bledo sme]i prah |
| nerastvoran u hladnoj vodi, razlaže se u toploj vodi | |
| Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
štetan (Xn) |
| R-oznake | R22, R36/37/38 |
| S-oznake | S26, S36 |
| Letalna doza ili koncentracija (LD, LC): | |
LD50 (LD50)
|
420 mg/kg (pacov) |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Natrijum bizmutat (natrijum bizmut oksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom NaBiO3. Ova so je neznatno higroskopna.[1]
Natrijum bizmutat oksidans. On nije rastvoran u hladnoj vodi, ali se razlaže u toploj vodi.
- 4 NaBiO3 + 2 H2O → 4 NaOH + 2 Bi2O3 + 3 O2
On se isto tako razlaže u kiselinama. On je jedna of malobrojnih jedinjenja natrijuma koja nisu rastvorna u vodi. Natrijum bizmutat se komercijalno koristi za testiranje mangana.[2].
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Sodium bismuthate”. Mallinckrodt Baker. 19. 06. 2007.
- ^ W. D. Collins, Margaret D. Foster (1924). „The Determination of Manganese in Water by the Sodium Bismuthate Method”. Ind. Eng. Chem. 16 (6): 586—586. doi:10.1021/ie50174a018.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
