Marta Čejz
| Marta Čejz | |
|---|---|
 Marta Čejz | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 30. novembar 1927. |
| Mesto rođenja | Klivlend, Ohajo, SAD |
| Datum smrti | 8. avgust 2003. (75 god.) |
| Mesto smrti | Lorejn, Ohajo, SAD |
| Državljanstvo | Američko |
| Obrazovanje | Univerzitet Južne Kalifornije, Vuster Koledž |
| Naučni rad | |
| Polje | Mikrobiologija, Molekularna biologija, Biohemija |
| Poznat po | Izotipsko prekopčavanje, IL-4, IL-5, AID, PD-1,Imunoterapija rakaHerši-Čejz eksperimentu |
Marta Kauls Čejz (енгл. Martha Cowles Chase; 30. novembar 1927 — 8. avgust 2003), poznata i kao Marta C. Epštajn bila je američki genetičar i mikrobiolog. Najpoznatija je po saradnji sa Alfredom Heršijem na eksperimentu kojim je 1952. godine potvrđeno da je nosilac nasledne informacije molekul DNK, a ne protein, kako se pre toga smatralo.
Biografija
[уреди | уреди извор]Rođena je 1927. godine u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo. Imala je sestru Rut Čejz (kasnije Rut Haziel). Diplomirala je na univerzitetu u Vusteru 1950. godine, nakon čega je radila kao asistent istraživač, genetičara Alfreda Heršija u laboratoriji u Kold Spring Harboru .1953. godine, napustila je laboratoriju u Kold Spring Harboru i počela da radi sa Gasom Dormanom u Ouk Ridž nacionalnoj laboratoriji u Tenesiju, a zatim i na Univerzitetu u Ročesteru.1959. godine se vratila na studije, a 1964. odbranila doktorat iz oblasti mikrobiologije na Univerzitetu Južne Kalifornije. [1]
Dok je boravila u Kaliforniji, upoznala je naučnika Ričarda Epštajna i udala se za njega, kasnije promenivši ime u Marta C. Epštajn. Brak je kratko trajao, ubrzo su se razveli i nisu imali dece. Niz nepovoljnih događaja, tokom 60-ih godina okončao je njenu karijeru u nauci. Preselila se u Ohajo, gde je živela sa porodicom. Poslednjih nekoliko decenija života patila je od demencije, usled koje je izgubila kratkotrajno pamćenje. Preminula je od upale pluća 2003. godine sa 75 godina.[2]
Karijera
[уреди | уреди извор]Kao asistentkinja Alfreda Heršija, preselila se 1950. godine sa njim u Kold Spring Harbor. Dve godine kasnije, zajedno su sproveli čuveni Herši-Čejz eksperiment koji je poznat i kao "blender eksperiment". Ovaj eksperiment se zasnivao na obeležavanju različitih komponenti bakteriofaga T2, radioaktivnim izotopima. Proteinska kapsula virusa obeležena je radioaktivnim izotopom sumpora (35S), dok je molekul DNK u njemu, obeležen radioaktivnim izotopom fosfora (32P). Nakon toga su virusom inficirane bakterije E. coli, a zatim je izvršena njihova precipitacija i merenje radioaktivnosti taloga. Rezultati su pokazali da je 32P prisutan u talogu u kom su se nalazile bakterije, dok je u ostatku medijuma bio prisutan 35S. Eksperimentom je dokazano da je DNK dovoljna za replikaciju virusa i sintezu proteinske kapsule i da je ona nosilac nasledne informacije.[3]
Radovi
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Reactivation Of Phage-P2 Damaged By Ultraviolet Light :: University of Southern California Dissertations and Theses”. digitallibrary.usc.edu. Архивирано из оригинала 12. 04. 2019. г. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ „Martha Chase dies”. The Scientist Magazine® (на језику: енглески). Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ Lavietes, Stuart (13. 8. 2003). „Martha Chase, 75, a Researcher Who Aided in DNA Experiment”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 12. 4. 2019.
