Marin Barleti

Marin Barleti (lat. Marinus Barletius, ital. Marino Barlezio) (oko 1450, Skadar — 1512. ili 1513) humanista, istoričar i katolički sveštenik, monah, albanskog porekla.

Njegovo najpoznatije delo je biografija Skenderbega, Historia de vita et gestis Scanderbegi Epirotarum principis (Priča o životu i delima Skenderbega, kneza Epira), za koje su brojni autori utvrdili da poseduje brojne greške kojima se favorizuje ličnost Skenderbega^[1] kao što je na primer Barletijeva tvrdnja da je sultan umro zbog bolesti pod zidinama Kroje^[2]

Ivan Jastrebov je pisao o Skenderbegu, pa je spominjao i Barletija. O njemu je zapisao da u istoriji o Skenderbegu sakupio i mnogo basni. Po Gibonu, Barlecije ga je učinio pre pozorišnim junakom nego stvarnim. Taj životopis Skenderbega od Barlecija je objavljen 1573. godine, a Skenderbeg je umro 1468, tj. 105 godina nakon njegove smrti. Barlecije je 1478. iz Skadra pobegao u Veneciju i tamo je napisao taj životopis. Izdavač je mnogo toga preradio i pripisao je Barleciju i ono što njemu nije padalo ni na pamet da izmisli. U knjizi su netačne i godine rođenja i smrti Skenderbega. On nije bio taoc sultana Murata. Laž je po Jastrebovu i snoviđenje Skenderbegove majke Vojisave, kada je bila trudna. Sanjala je da je rodila zmaja, čija su krila prekrila čitav Epir, a glava upirala u zidine Carigrada. Ta pesma se pevala kako u Dalmaciji tako i u Prizrenu i drugde u Staroj Srbiji. Dela Skenderbega po Barleciju su ravna natprirodnim bićima ili podvizima Aleksandra Makedonskog (po kojem nosi ime Skenderbeg — Aleksandar beg) i Cezara.^[3]

Marin Barleti на Викимедијиној остави.