[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Maltodekstrin

С Википедије, слободне енциклопедије
Maltodekstrin
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.934
UNII
  • O[C@H]3[C@H](OC2O[C@H](CO)[C@@H](OC1O[C@H](CO)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)[C@H](O)[C@H]2O)[C@H](O[C@H](O)[C@@H]3O)CO
Svojstva
C6nH(10n+2)O(5n+1)
Molarna masa promenljiva
Agregatno stanje beli prah
Rastvoran u vodi[3]
Rastvorljivost malo rastvoran u anhidroznom alkoholu[3]
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Maltodekstrin je oligosaharid koji se koristi kao prehrambeni aditiv. On se proizvodi iz skroba parcijalnom hidrolizom i obično se javlja kao beli higroskopni prah.[3] Maltodekstrin se lako vari. Brzo se apsorbuje poput glukoze, i može da bude bilo umereno sladak ili skoro bez ukusa. On se koristi u proizvodnji bezalkoholnih pića i bombona. On takođe nalazi primenu kao sastojak brojnih drugih prehrambenih proizvoda.

Maltodekstrin se sastoji od D-glukoznih jedinica povezanih lancima varijabilne dužine. Glukozne jedinice su prvenstveno povezane α(1→4) glikozidnim vezama. Maltodekstrin se tipično sastoji od smeše lanaca koji u dužini od tri do sedamnaest glukoznih jedinica.[4]

Uticaj na zdravlje

[уреди | уреди извор]

Maltodekstrin je mešavina ugljenih hidrata i ima visok glikemijski indeks (jednak ili veći od GI glukoze). Prekomerna konzumacija hrane zaslađene maltodekstrinom, kao i preterana konzumacija bilo koje visokokalorične hrane može dovesti do povećanja telesne težine, lošije reakcije na insulin, povećanog nivoa holesterola i triglicerida u krvi. Zbog visokog glikemijskog indeksa, proizvodi sa maltodekstrinom su nepoželjni za dijabetičare, jer nagli porast šećera izaziva naglo otpuštanje insulina.[5]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в „U.S. Pharmacopeia summary of maltodextrin”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2018. г. Приступљено 22. 09. 2012. 
  4. ^ "Other Caloric Sweeteners Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2010)", Sugar Association website
  5. ^ „Nutrition, Health, and Regulatory Aspects of Digestible Maltodextrins”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]