[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Lokid Elektra

С Википедије, слободне енциклопедије
Lokid Elektra

Lokid Elektra
Lokid Elektra

Општи подаци
Намена путнички, транспортни
Посада 2
Број путника 10
Порекло САД
Произвођач Локид
Пробни лет 23. фебруар 1934.
Уведен у употребу 4. августа 1934.
Број примерака 148
Димензије
Дужина 11,76 m
Висина 3,07 m
Распон крила 16,76 m
Површина крила 42,6 m²
Маса
Празан 2.927 kg
Нормална полетна 6.454 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора 2
Физичке особине
Клипноелисни мотор Prat & Vitni R-985-48
Снага КЕМ-а 336 kW
Снага КЕМ-а у кс 450 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 325 km/h
Економска брзина 305 km/h
Долет 1.305 km
Плафон лета 5.915 m
Брзина пењања 348 m/min
Портал Ваздухопловство

Lokid Elektra (engl. Lockheed Model 10 Electra) je jednokrilni dvomotorni avion metalne konstrukcije koje je razvila i proizvodila Lokid Erkraft korporacija engl. Lockheed Aircraft Corporation[1] tridesetih godina dvadesetog veka.

Авион Lokid Elektra у три пројекције
Авион Lokid Elektra у три пројекције
Авион Lokid Elektra у три пројекције
Авион Lokid Elektra у три пројекције
Авион Lokid Elektra у лету
Авион Lokid Elektra у лету

Razvoj aviona Lokid (varijanta 10) je počeo 1932. godine, glavni projektant je bio Hal Hilbard (engl. Hall Hibbard). Tokom aerodinamičkih ispitivanja u aerotunelu Keli Džonson je predložio da se umesto jednog vertikalnog repa ugrade dva, što je poboljšalo letne karakteristike, posebno na većim napadnim uglovima. To je kasnije postao zaštitni znak Lokida, a student Keli, posle završenih studija je dugo godina radio u Lokidu kao projektant.

Prototip aviona Lokid Model 10 je prvi put poleteo 23. februara 1934. godine. Serijska proizvodnja otpočeta je 4. avgusta 1934. godine, a završila se 18. jula 1941. godine. Ukupno je proizvedeno 148 primeraka u civilnoj i vojnoj varijanti. Komercijalna (civilna) varijanta je dobila naziv Elektra, a vojna ima oznaku XC-35; Y1C-36 i Y1C-37. Razlika u varijanatama je uglavnom zbog različitih motora.

Operativno korišćenje

[уреди | уреди извор]

Avion Lokid Elektra je jedan od prvih putničkih aviona sa celom strukturom od metalne konstrukcije, aerodinamički je savremeno oblikovan, na njemu je primenjen tada redak princip uvlačenja stajnih organa, zakrilca, promenljivi korak elise, regulator izduvnih gasova, radio telekomunikacioni uređaji i oprema za noćno letenje. Ovaj avion je postao rodonačelnik čitave familije Lokidovih aviona za komercijalnu upotrebu. Postao je poznat u celom svetu, kada je sa njim Amelija Erhart (engl. Amelia Earhart) pokušala 1937. godine da obleti zemaljsku kuglu.[2][3]

Civilna varijanta ovog aviona je korišćena u sledećim zemljama:

[уреди | уреди извор]

Vojnu varijantu aviona Lokid Elektra su koristile zemlje:

[уреди | уреди извор]

Do danas je sačuvano 8 primeraka ovog aviona, koji služe kao muzejski eksponati.

  • Motor 2 x Prat & Vitni (engl. Pratt & Whitney) R-985-48 Wasp Junior SB 450 KS svaki
  • Elise dvokrake
  • Razmah krila 16,76 m
  • Površina krila 42,6 m²
  • Dužina aviona 11,76 m
  • Visina aviona 4,19 m
  • Težina 7 767 kg
  • Nosivost 10 putnika
  • Maksimalna brzina 325 km/h
  • Najveći dolet 1 305 km
  • Plafon leta 5 910 m
  • Brzina uzdizanja 300 m/min

Zemlje korisnici

[уреди | уреди извор]
  1. ^ www.lockheedmartin.com
  2. ^ Tonković, Radmila (oktobar 2004). "Amelija Mary Earhart". Aeromagazin 61: pp. 26—27. ISSN 1450-6068
  3. ^ Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на ((sr))). Беочин: Ефект 1
  • Janić, J.; Simišić (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Tonković, Radmila (oktobar 2004). „Amelija Mary Earhart”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: BB Soft. 61: 26—27. ISSN 1450-6068. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Крунић, Чедомир (2010). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. књига 1. Београд: Ч.Крунић. стр. 394. ISBN 978-86-901623-3-8. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. стр. 74. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Transportna grupa”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 29. ISSN 1450-6068. 
  • Babac, Dušan (2000). „Kraljevsko vazduhoplovstvo u izbeglištvu 1941-1944.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 23: 37 — 38. ISSN 1450-6068. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]