[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Олово-сулфид

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Olovo(II)-sulfid)
Олово сулфид
кристална решетка
Називи
Други називи
олово(II) сулфид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.861
  • InChI=1S/Pb.S ДаY
    Кључ: XCAUINMIESBTBL-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • [Pb]=S
Својства
PbS
Моларна маса 239,28 g/mol
Густина 7700 kg/m3
Тачка топљења 1390 K
Тачка кључања 1281°C
Растворљивост у води нерастворан
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Олово-сулфид је једињење олова и сумпора опште формуле PbS. Оксидациони број олова у овом једињењу је +2, а сумпора -2.

галенит

Налажење

[уреди | уреди извор]

Олово-сулфид се у природи јавља као минерал галенит чији коцкасти кристали имају сјај попут металног олова.[1]

Добијање

[уреди | уреди извор]

Настаје:

Оловосулфид се не раствара у води, нити у алкалним хидроксидима и алкалним сулфидима. Уз кључалу разблажену азотну киселину гради се олово-нитрат и сумпор. Концентрована азотна киселина га претвара у олово-сулфат услед оксидације сумпора у сумпорну киселину.[1]

Синтетички добијен олово-сулфид се топи на 1114 °C, док се галенит топи на нешто нижој температури. Почиње да сублимује на 950 °C у вакууму или у струји неког инертног гаса, градећи мале коцкасте кристале. Када се загрева на ваздуху гради олово-сулфат.[1]

У аналитичкој хемији таложење олово-сулфида дејством водоник-сулфида на олово-ацетат је доказна реакција за присуство водоник-сулфида.[2]

Галенит је главна руда за добијање олова.[3]

  1. ^ а б в г Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  2. ^ Рајковић М. Б. и сарадници, 1993. Аналитичка хемија. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ Симс, Р. Ф. & сарадници, 1989. Стене и минерали. Вук Караџић. Београд.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]